„Пасите Божје стадо које вам је поверено“
„Пасите Божје стадо које вам је поверено“
„Пасите Божје стадо које вам је поверено — не на силу, него драговољно“ (1. ПЕТР. 5:2)
1. Шта је стајало пред хришћанима којима је Петар написао своју прву посланицу?
НЕКО време пре него што је Нерон почео да прогони хришћане у Риму, апостол Петар је написао своју прву посланицу. Хтео је да ојача сувернике. Ђаво је ’ишао унаоколо‘ у жељи да прождере хришћане. Да би му се одупрли, морали су да ’буду трезвени‘ и да се ’понизе под моћну Божју руку‘ (1. Петр. 5:6, 8). Морали су и да остану уједињени. То никако није било време да ’једни друге гризу и изједају‘ јер су тако могли ’једни друге истребити‘ (Гал. 5:15).
2, 3. (а) Против кога треба да се боримо? (б) О чему ће бити речи у овом и следећем чланку?
2 Ми се налазимо у сличној ситуацији. Ђаво тражи прилике да нас прождере (Откр. 12:12). Приближава се „велика невоља какве није било од почетка света“ (Мат. 24:21). Попут хришћана у првом веку ни ми не бисмо смели да се препиремо једни с другима. Понекад нам је у том погледу потребна помоћ старешина.
3 Погледајмо шта старешинама може помоћи да још више цене то што им је поверено да брину о Божјем стаду (1. Петр. 5:2). Након тога ћемо видети како старешине треба да извршавају своју пастирску службу. У следећем чланку ће бити говора о томе како објавитељи могу показати да ’поштују оне који се труде и предводе‘ у скупштини (1. Сол. 5:12). То ће нам помоћи да заузмемо чврст став против нашег главног Противника, имајући на уму да је он тај против кога се боримо (Еф. 6:12).
Пасите Божје стадо
4, 5. Како старешине треба да гледају на стадо? Наведи пример.
4 Петар је подстакао старешине у првом веку да на стадо које им је поверено гледају исто као и Јехова. (Прочитати 1. Петрову 5:1, 2.) Иако је Петар сматран једним од стубова скупштине, он није с висине гледао на старешине, већ им се обраћао као себи равнима (Гал. 2:9). У том истом духу данашње Водеће тело подстиче старешине да свесрдно испуњавају одговорност да се брину о Божјем стаду, што није нимало лако.
5 Петар је написао да старешине треба да ’пасу Божје стадо које им је поверено‘. Било је најважније да разумеју да стадо припада Јехови и Исусу Христу. Старешине су морале да положе рачун за то како су бринуле о Божјем стаду. Претпоставимо да те пријатељ замоли да му причуваш децу. Зар се не би добро бринуо о њима и постарао се да не буду гладна? Ако би се неко од њих разболело зар га не би одвео код доктора? Слично томе, старешине треба да ’пасу Божју скупштину, коју је Бог купио крвљу свог Сина‘ (Дела 20:28). Они имају на уму да је свака овца купљена драгоценом крвљу Христа Исуса. Старешине знају да су одговорне пред Богом за то како брину о стаду, како га штите и хране.
6. Како је изгледало бити пастир у древно доба?
6 Размисли како је изгледало бити пастир у библијска времена. Док је чувао стадо, дању је подносио врућину, а током ноћи хладноћу (Пост. 31:40). Чак је ризиковао живот због оваца. Када је Давид у детињству био пастир, избављао је стадо од дивљих звери, чак и од лава и медведа, тако што би их ’ухватио за врат, ударио и убио‘ (1. Сам. 17:34, 35). Каква храброст! Сигурно је било страшно наћи се близу њихових чељусти. Па ипак, није презао ни од чега да би спасао овце.
7. Како старешине, симболично речено, избављају овце из Сатаниних чељусти?
7 Данас старешине морају чувати Божје стадо од Ђавола који напада попут лава. Морају бити храбри да би избавили овцу из Ђаволових чељусти. Кад виде да су се неки неопрезни брат или сестра ухватили у Сатанину замку, разговарају с њима да би им помогли да то увиде. (Прочитати Јудину 22, 23.) Наравно, старешине све то постижу уз Јеховину помоћ. Они су нежни према повређеним овцама, превијају им ране и лече их користећи Божју Реч као мелем.
8. Куда и како старешине воде стадо?
8 Дословни пастир је такође водио стадо на добар пашњак и на појило. Слично томе, и старешине усмеравају објавитеље ка скупштини, подстичући све да редовно долазе на састанке да би тамо добили квалитетну „храну у право време“ (Мат. 24:45). Понекад старешине морају издвојити додатно време како би оне који су духовно болесни приволели да узимају храну из Божје Речи. Можда нека залутала овца жели да се врати у стадо. Старешине не застрашују своју браћу, већ им на леп начин објашњавају библијска начела и показују како их могу применити у животу.
9, 10. Какав приступ старешине треба да имају према духовно слабим особама?
9 Каквог би доктора желео да имаш кад би се разболео? Неког ко би те само на брзину саслушао и одмах преписао неки лек да би могао да прими следећег пацијента? Или неког ко би те пажљиво саслушао, објаснио ти у чему је проблем и како се можеш лечити?
10 Слично томе, када старешине слушају духовно болесну особу и исцељују јој ране оне је, симболично говорећи, ’мажу уљем у Јеховино име‘. (Прочитати Јаковљеву 5:14, 15.) Попут балзама из Галада, Божја Реч може помоћи духовно болесној особи (Јер. 8:22; Језек. 34:16). Ако особа која у духовном смислу посрће почне да примењује библијска начела, с временом може повратити духовну стабилност. Старешине могу много помоћи духовно слабој особи када је саслушају и када се моле заједно с њом.
Не на силу, него драговољно
11. Шта мотивише старешине да драговољно брину о Божјем стаду?
11 Петар је затим подсетио старешине на то како треба, а како не треба обављати пастирску службу. Старешине не треба да пасу Божје стадо „на силу, него драговољно“. Шта старешине мотивише да драговољно служе својој браћи? Размисли о томе шта је Петра подстакло да брине о Исусовим овцама и да их храни? Љубав и наклоност према Господу (Јов. 21:15-17). Пошто се воде љубављу, старешине „не живе више за себе, него за њега који је умро за њих и био ускрснут“ (2. Кор. 5:14, 15). Та љубав, као и љубав према Богу и браћи, подстиче старешине да служе стаду, жртвујући своју снагу, средства и време (Мат. 22:37-39). Они то не чине нерадо, већ драговољно.
12. До које мере је апостол Павле био спреман да се жртвује за друге?
12 До које мере старешине треба да буду спремне да се жртвују за друге? Што се тиче бриге о стаду, они следе Павлов пример као што је он следио Христов (1. Кор. 11:1). Павле и његови сарадници су много волели браћу у Солуну и били су спремни да им дају „не само Божју добру вест него и свој живот“. Док су служили својој браћи, били су благи „као мајка која храни и негује своју децу“ (1. Сол. 2:7, 8). Павле је знао шта мајка осећа према својој деци. Она устаје усред ноћи да их нахрани када је то потребно. Све би учинила за њих.
13. У чему старешине треба да буду уравнотежене?
13 Старешине треба да пазе да због одговорности које имају као пастири не запоставе обавезе које имају према породици (1. Тим. 5:8). Време које старешине проводе са скупштином је време које би вероватно проводили са својом породицом и зато то треба да ценимо. Старешина би могао уравнотежити скупштинске и породичне одговорности ако би, на пример, позвао друге да се придруже његовој породици на њиховом породичном проучавању. Масанао, старешина из Јапана, годинама је на своје породично проучавање позивао браћу и сестре који нису у браку, као и породице у којима нису сви у истини. С временом су неки којима је помагао и сами постали старешине и сада на исти начин помажу другима.
Клоните се непоштеног добитка — горљиво брините о стаду
14, 15. Зашто старешине треба да се чувају „непоштеног добитка“ и како се у томе могу угледати на Павла?
14 Петар је рекао старешинама да не брину о стаду „ради непоштеног добитка, него горљиво“. Старешинама одлази много времена на задужења која имају, али ипак не очекују новчану надокнаду за то што раде. Петар је нашао за сходно да каже старешинама да не смеју себи дозволити да служе скупштини „ради непоштеног добитка“. Очигледан пример који показује колико је то опасно пружају верске вође ’Вавилона Великог‘ које живе у раскоши, док многи људи живе у крајњој беди (Откр. 18:2, 3). И данас старешине морају да се чувају и најмање склоности ка томе.
15 Павле је одличан пример за хришћанске старешине. Иако је био апостол и могао је да ’буде на терету‘ хришћанима у Солуну, он није ’ничији хлеб бадава јео‘. Напротив, ’ноћ и дан је тешко и напорно радио‘ (2. Сол. 3:8). Многе данашње старешине, укључујући и оне који су у путујућој служби, пружају одличан пример што се тога тиче. Иако се радо одазивају на гостопримство суверника, никоме нису „на терету“ (1. Сол. 2:9).
16. У ком смислу старешине „горљиво“ брину о стаду?
16 Старешине „горљиво“ брину о стаду. Њихова горљивост се јасно види по самопожртвованости с којом помажу браћи и сестрама у скупштини. Међутим, то не значи да они терају објавитеље да служе Јехови, нити их подстичу да се надмећу једни с другима (Гал. 5:26). Старешине су свесне тога да ниједан објавитељ није исти. Они искрено желе да помогну својој браћи да радосно служе Јехови.
Не господарите стадом, него му будите пример
17, 18. (а) Зашто је апостолима понекад било тешко да схвате Исусово учење о понизности? (б) Шта из тога можемо научити?
17 Као што смо видели, старешине увек треба да буду свесне тога да стадо о ком брину припада Богу, а не њима. Они сигурно не желе да ’господаре над онима који су Божје власништво‘. (Прочитати 1. Петрову 5:3.) Апостоли су понекад из лоших мотива желели да напредују. Попут оних који владају народима, хтели су да буду изнад других. (Прочитати Марка 10:42-45.)
18 Браћа која данас ’желе да служе као надгледници‘ треба да размисле зашто то желе (1. Тим. 3:1). Они који већ јесу старешине треба искрено да се преиспитају да ли можда имају жељу за влашћу или истакнутошћу као што је то било с неким апостолима. Данашње старешине разумеју да ако су апостоли морали да се боре против жеље да имају власт над другима, што је карактеристично за људе у свету, онда сигурно и они морају пазити на то.
19. Шта старешине морају имати на уму када штите стадо?
19 Истина, старешине понекад морају предузети неке озбиљне мере, на пример када штите стадо од ’окрутних вукова‘ (Дела 20:28-30). Павле је рекао Титу да ’опомиње и укорава јер за то има сва овлашћења‘ (Титу 2:15). Међутим, чак и у тим приликама старешине настоје да покажу поштовање према особи с којом разговарају. Они су свесни тога да ће особа пре бити подстакнута да исправно поступа ако љубазно разговарају с њом него ако је критикују.
20. Како старешине могу по угледу на Исуса пружати добар пример другима?
20 Христов добар пример подстиче старешине да воле стадо (Јов. 13:12-15). Задивљени смо када у Библији читамо како је он поучавао своје следбенике да проповедају и стварају ученике. Његова понизност је дубоко утицала на ученике, па су и они желели да ’у понизности сматрају друге већима од себе‘ (Фил. 2:3). Тако су и данашње старешине подстакнуте да следе Исусов пример, а и они сами желе да буду „пример стаду“.
21. Какву награду старешине могу очекивати?
21 Након што је упутио савет старешинама, Петар је указао на то шта их очекује у будућности. (Прочитати 1. Петрову 5:4.) Помазани надгледници ће бити са Христом на небу и ’примиће венац славе који не вене‘. Потпастири из редова ’других оваца‘ имаће част да брину о Божјем стаду на земљи под влашћу ’врховног пастира‘ (Јов. 10:16). У следећем чланку ћемо видети како чланови скупштине могу подупирати браћу која су наименована да предводе у скупштини.
Питања за понављање
• Зашто је било прикладно што је Петар саветовао старешине да пасу Божје стадо које им је поверено?
• Како старешине треба да брину о духовно слабим особама?
• Шта подстиче старешине да брину о Божјем стаду које им је поверено?
[Питања за разматрање]
[Слика на 21. страни]
Попут пастира у древна времена, данашње старешине морају штитити „овце“ које су им поверене