„Pasite Božje stado koje vam je povereno“
„Pasite Božje stado koje vam je povereno“
„Pasite Božje stado koje vam je povereno — ne na silu, nego dragovoljno“ (1. PETR. 5:2)
1. Šta je stajalo pred hrišćanima kojima je Petar napisao svoju prvu poslanicu?
NEKO vreme pre nego što je Neron počeo da progoni hrišćane u Rimu, apostol Petar je napisao svoju prvu poslanicu. Hteo je da ojača suvernike. Đavo je ’išao unaokolo‘ u želji da proždere hrišćane. Da bi mu se oduprli, morali su da ’budu trezveni‘ i da se ’ponize pod moćnu Božju ruku‘ (1. Petr. 5:6, 8). Morali su i da ostanu ujedinjeni. To nikako nije bilo vreme da ’jedni druge grizu i izjedaju‘ jer su tako mogli ’jedni druge istrebiti‘ (Gal. 5:15).
2, 3. (a) Protiv koga treba da se borimo? (b) O čemu će biti reči u ovom i sledećem članku?
2 Mi se nalazimo u sličnoj situaciji. Đavo traži prilike da nas proždere (Otkr. 12:12). Približava se „velika nevolja kakve nije bilo od početka sveta“ (Mat. 24:21). Poput hrišćana u prvom veku ni mi ne bismo smeli da se prepiremo jedni s drugima. Ponekad nam je u tom pogledu potrebna pomoć starešina.
3 Pogledajmo šta starešinama može pomoći da još više cene to što im je povereno da brinu o Božjem stadu (1. Petr. 5:2). Nakon toga ćemo videti kako starešine treba da izvršavaju svoju pastirsku službu. U sledećem članku će biti govora o tome kako objavitelji mogu pokazati da ’poštuju one koji se trude i predvode‘ u skupštini (1. Sol. 5:12). To će nam pomoći da zauzmemo čvrst stav protiv našeg glavnog Protivnika, imajući na umu da je on taj protiv koga se borimo (Ef. 6:12).
Pasite Božje stado
4, 5. Kako starešine treba da gledaju na stado? Navedi primer.
4 Petar je podstakao starešine u prvom veku da na stado koje im je povereno gledaju isto kao i Jehova. (Pročitati 1. Petrovu 5:1, 2.) Iako je Petar smatran jednim od stubova skupštine, on nije s visine gledao na starešine, već im se obraćao kao sebi ravnima (Gal. 2:9). U tom istom duhu današnje Vodeće telo podstiče starešine da svesrdno ispunjavaju odgovornost da se brinu o Božjem stadu, što nije nimalo lako.
5 Petar je napisao da starešine treba da ’pasu Božje stado koje im je povereno‘. Bilo je najvažnije da razumeju da stado pripada Jehovi i Isusu Hristu. Starešine su morale da polože račun za to kako su brinule o Božjem stadu. Pretpostavimo da te prijatelj zamoli da mu pričuvaš decu. Zar se ne bi dobro brinuo o njima i postarao se da ne budu gladna? Ako bi se neko od njih razbolelo zar ga ne bi odveo kod doktora? Slično tome, starešine treba da ’pasu Božju skupštinu, koju je Bog kupio krvlju svog Sina‘ (Dela 20:28). Oni imaju na umu da je svaka ovca kupljena dragocenom krvlju Hrista Isusa. Starešine znaju da su odgovorne pred Bogom za to kako brinu o stadu, kako ga štite i hrane.
6. Kako je izgledalo biti pastir u drevno doba?
6 Razmisli kako je izgledalo biti pastir u biblijska vremena. Dok je čuvao stado, danju je podnosio vrućinu, a tokom noći hladnoću (Post. 31:40). Čak je rizikovao život zbog ovaca. Kada je David u detinjstvu bio pastir, izbavljao je stado od divljih zveri, čak i od lava i medveda, tako što bi ih ’uhvatio za vrat, udario i ubio‘ (1. Sam. 17:34, 35). Kakva hrabrost! Sigurno je bilo strašno naći se blizu njihovih čeljusti. Pa ipak, nije prezao ni od čega da bi spasao ovce.
7. Kako starešine, simbolično rečeno, izbavljaju ovce iz Sataninih čeljusti?
7 Danas starešine moraju čuvati Božje stado od Đavola koji napada poput lava. Moraju biti hrabri da bi izbavili ovcu iz Đavolovih čeljusti. Kad vide da su se neki neoprezni brat ili sestra uhvatili u Sataninu zamku, razgovaraju s njima da bi im pomogli da to uvide. (Pročitati Judinu 22, 23.) Naravno, starešine sve to postižu uz Jehovinu pomoć. Oni su nežni prema povređenim ovcama, previjaju im rane i leče ih koristeći Božju Reč kao melem.
8. Kuda i kako starešine vode stado?
8 Doslovni pastir je takođe vodio stado na dobar pašnjak i na pojilo. Slično tome, i starešine usmeravaju objavitelje ka skupštini, podstičući sve da redovno dolaze na sastanke da bi tamo dobili kvalitetnu „hranu u pravo vreme“ (Mat. 24:45). Ponekad starešine moraju izdvojiti dodatno vreme kako bi one koji su duhovno bolesni privoleli da uzimaju hranu iz Božje Reči. Možda neka zalutala ovca želi da se vrati u stado. Starešine ne zastrašuju svoju braću, već im na lep način objašnjavaju biblijska načela i pokazuju kako ih mogu primeniti u životu.
9, 10. Kakav pristup starešine treba da imaju prema duhovno slabim osobama?
9 Kakvog bi doktora želeo da imaš kad bi se razboleo? Nekog ko bi te samo na brzinu saslušao i odmah prepisao neki lek da bi mogao da primi sledećeg pacijenta? Ili nekog ko bi te pažljivo saslušao, objasnio ti u čemu je problem i kako se možeš lečiti?
10 Slično tome, kada starešine slušaju duhovno bolesnu osobu i isceljuju joj rane one je, simbolično govoreći, ’mažu uljem u Jehovino ime‘. (Pročitati Jakovljevu 5:14, 15.) Poput balzama iz Galada, Božja Reč može pomoći duhovno bolesnoj osobi (Jer. 8:22; Jezek. 34:16). Ako osoba koja u duhovnom smislu posrće počne da primenjuje biblijska načela, s vremenom može povratiti duhovnu stabilnost. Starešine mogu mnogo pomoći duhovno slaboj osobi kada je saslušaju i kada se mole zajedno s njom.
Ne na silu, nego dragovoljno
11. Šta motiviše starešine da dragovoljno brinu o Božjem stadu?
11 Petar je zatim podsetio starešine na to kako treba, a kako ne treba obavljati pastirsku službu. Starešine ne treba da pasu Božje stado „na silu, nego dragovoljno“. Šta starešine motiviše da dragovoljno služe svojoj braći? Razmisli o tome šta je Petra podstaklo da brine o Isusovim ovcama i da ih hrani? Ljubav i naklonost prema Gospodu (Jov. 21:15-17). Pošto se vode ljubavlju, starešine „ne žive više za sebe, nego za njega koji je umro za njih i bio uskrsnut“ (2. Kor. 5:14, 15). Ta ljubav, kao i ljubav prema Bogu i braći, podstiče starešine da služe stadu, žrtvujući svoju snagu, sredstva i vreme (Mat. 22:37-39). Oni to ne čine nerado, već dragovoljno.
12. Do koje mere je apostol Pavle bio spreman da se žrtvuje za druge?
12 Do koje mere starešine treba da budu spremne da se žrtvuju za druge? Što se tiče brige o stadu, oni slede Pavlov primer kao što je on sledio Hristov (1. Kor. 11:1). Pavle i njegovi saradnici su mnogo voleli braću u Solunu i bili su spremni da im daju „ne samo Božju dobru vest nego i svoj život“. Dok su služili svojoj braći, bili su blagi „kao majka koja hrani i neguje svoju decu“ (1. Sol. 2:7, 8). Pavle je znao šta majka oseća prema svojoj deci. Ona ustaje usred noći da ih nahrani kada je to potrebno. Sve bi učinila za njih.
13. U čemu starešine treba da budu uravnotežene?
13 Starešine treba da paze da zbog odgovornosti koje imaju kao pastiri ne zapostave obaveze koje imaju prema porodici (1. Tim. 5:8). Vreme koje starešine provode sa skupštinom je vreme koje bi verovatno provodili sa svojom porodicom i zato to treba da cenimo. Starešina bi mogao uravnotežiti skupštinske i porodične odgovornosti ako bi, na primer, pozvao druge da se pridruže njegovoj porodici na njihovom porodičnom proučavanju. Masanao, starešina iz Japana, godinama je na svoje porodično proučavanje pozivao braću i sestre koji nisu u braku, kao i porodice u kojima nisu svi u istini. S vremenom su neki kojima je pomagao i sami postali starešine i sada na isti način pomažu drugima.
Klonite se nepoštenog dobitka — gorljivo brinite o stadu
14, 15. Zašto starešine treba da se čuvaju „nepoštenog dobitka“ i kako se u tome mogu ugledati na Pavla?
14 Petar je rekao starešinama da ne brinu o stadu „radi nepoštenog dobitka, nego gorljivo“. Starešinama odlazi mnogo vremena na zaduženja koja imaju, ali ipak ne očekuju novčanu nadoknadu za to što rade. Petar je našao za shodno da kaže starešinama da ne smeju sebi dozvoliti da služe skupštini „radi nepoštenog dobitka“. Očigledan primer koji pokazuje koliko je to opasno pružaju verske vođe ’Vavilona Velikog‘ koje žive u raskoši, dok mnogi ljudi žive u krajnjoj bedi (Otkr. 18:2, 3). I danas starešine moraju da se čuvaju i najmanje sklonosti ka tome.
15 Pavle je odličan primer za hrišćanske starešine. Iako je bio apostol i mogao je da ’bude na teretu‘ hrišćanima u Solunu, on nije ’ničiji hleb badava jeo‘. Naprotiv, ’noć i dan je teško i naporno radio‘ (2. Sol. 3:8). Mnoge današnje starešine, uključujući i one koji su u putujućoj službi, pružaju odličan primer što se toga tiče. Iako se rado odazivaju na gostoprimstvo suvernika, nikome nisu „na teretu“ (1. Sol. 2:9).
16. U kom smislu starešine „gorljivo“ brinu o stadu?
16 Starešine „gorljivo“ brinu o stadu. Njihova gorljivost se jasno vidi po samopožrtvovanosti s kojom pomažu braći i sestrama u skupštini. Međutim, to ne znači da oni teraju objavitelje da služe Jehovi, niti ih podstiču da se nadmeću jedni s drugima (Gal. 5:26). Starešine su svesne toga da nijedan objavitelj nije isti. Oni iskreno žele da pomognu svojoj braći da radosno služe Jehovi.
Ne gospodarite stadom, nego mu budite primer
17, 18. (a) Zašto je apostolima ponekad bilo teško da shvate Isusovo učenje o poniznosti? (b) Šta iz toga možemo naučiti?
17 Kao što smo videli, starešine uvek treba da budu svesne toga da stado o kom brinu pripada Bogu, a ne njima. Oni sigurno ne žele da ’gospodare nad onima koji su Božje vlasništvo‘. (Pročitati 1. Petrovu 5:3.) Apostoli su ponekad iz loših motiva želeli da napreduju. Poput onih koji vladaju narodima, hteli su da budu iznad drugih. (Pročitati Marka 10:42-45.)
18 Braća koja danas ’žele da služe kao nadglednici‘ treba da razmisle zašto to žele (1. Tim. 3:1). Oni koji već jesu starešine treba iskreno da se preispitaju da li možda imaju želju za vlašću ili istaknutošću kao što je to bilo s nekim apostolima. Današnje starešine razumeju da ako su apostoli morali da se bore protiv želje da imaju vlast nad drugima, što je karakteristično za ljude u svetu, onda sigurno i oni moraju paziti na to.
19. Šta starešine moraju imati na umu kada štite stado?
19 Istina, starešine ponekad moraju preduzeti neke ozbiljne mere, na primer kada štite stado od ’okrutnih vukova‘ (Dela 20:28-30). Pavle je rekao Titu da ’opominje i ukorava jer za to ima sva ovlašćenja‘ (Titu 2:15). Međutim, čak i u tim prilikama starešine nastoje da pokažu poštovanje prema osobi s kojom razgovaraju. Oni su svesni toga da će osoba pre biti podstaknuta da ispravno postupa ako ljubazno razgovaraju s njom nego ako je kritikuju.
20. Kako starešine mogu po ugledu na Isusa pružati dobar primer drugima?
20 Hristov dobar primer podstiče starešine da vole stado (Jov. 13:12-15). Zadivljeni smo kada u Bibliji čitamo kako je on poučavao svoje sledbenike da propovedaju i stvaraju učenike. Njegova poniznost je duboko uticala na učenike, pa su i oni želeli da ’u poniznosti smatraju druge većima od sebe‘ (Fil. 2:3). Tako su i današnje starešine podstaknute da slede Isusov primer, a i oni sami žele da budu „primer stadu“.
21. Kakvu nagradu starešine mogu očekivati?
21 Nakon što je uputio savet starešinama, Petar je ukazao na to šta ih očekuje u budućnosti. (Pročitati 1. Petrovu 5:4.) Pomazani nadglednici će biti sa Hristom na nebu i ’primiće venac slave koji ne vene‘. Potpastiri iz redova ’drugih ovaca‘ imaće čast da brinu o Božjem stadu na zemlji pod vlašću ’vrhovnog pastira‘ (Jov. 10:16). U sledećem članku ćemo videti kako članovi skupštine mogu podupirati braću koja su naimenovana da predvode u skupštini.
Pitanja za ponavljanje
• Zašto je bilo prikladno što je Petar savetovao starešine da pasu Božje stado koje im je povereno?
• Kako starešine treba da brinu o duhovno slabim osobama?
• Šta podstiče starešine da brinu o Božjem stadu koje im je povereno?
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 21. strani]
Poput pastira u drevna vremena, današnje starešine moraju štititi „ovce“ koje su im poverene