AKO je odgovor potvrdan, postavlja se sledeće pitanje: Da li naše ponašanje utiče na Božja osećanja? Drugim rečima, da li svojim postupcima možemo obradovati ili pak povrediti Boga? Neki drevni filozofi su smatrali da ne možemo. Tvrdili su da niko ne može uticati na Boga i da stoga Bog nema osećanja. Ali Biblija pruža sasvim drugačiju sliku budući da nam otkriva da je Jehova i te kako osećajan i da mu je veoma stalo do toga šta mi radimo. Osmotrimo reči koje su zapisane u Psalmu 78:40, 41.

U 78. psalmu opisuje se kako je Jehova Bog postupao s drevnim Izraelom. Nakon što ih je izbavio iz ropstva u Egiptu, pružio im je mogućnost da stupe u jedan poseban odnos s njim. Obećao im je da će, ako ostanu poslušni njegovim zakonima, postati njegovo „dragoceno vlasništvo“ i da će ih na izvanredan način koristiti kako bi ostvario svoju nameru. Narod se složio i sklopio s njim savez na temelju Zakona. Da li su oni živeli u skladu s tim savezom? (Izlazak 19:3-8).

Psalmista je rekao: „Koliko su se puta protiv njega bunili u pustoši!“ (stih 40). Sledeći stih dodaje: „Uvek iznova iskušavali su Boga“ (stih 41). Zapazite da se ukazuje na to da je neposlušnost postala njihov obrazac postupanja. Ta ružna sklonost pojavila se kod njih još u pustoši, ubrzo nakon izbavljenja iz Egipta. Narod je počeo da gunđa protiv Boga, dovodeći u pitanje da li on može i da li hoće da brine o njima (Brojevi 14:1-4). Jedan priručnik za prevodioce Biblije kaže da se reči ’bunili su se protiv njega‘ mogu „u duhu jezika preneti kao ’dozvolili su da im srca otvrdnu prema Bogu‘ ili ’rekli su „ne“ Bogu‘“. Pa ipak Jehova im je u svom milosrđu opraštao kada bi pokazali da se kaju. Međutim, oni bi se uvek vraćali na stare postupke i ponovo bi se bunili, i tako stalno sledili obrazac neposlušnosti (Psalam 78:10-19, 38).

Kako se Jehova osećao svaki put kada bi se njegov kolebljivi narod pobunio? „Žalostili [su] ga u pustinji“, stoji u 40. stihu. U jednom drugom prevodu se kaže da su mu „davali razlog za žalost“. Jedno delo objašnjava: „Smisao je u tome da je ponašanje Jevreja bilo takvo da je zadavalo bol, baš kao ponašanje neposlušnog i buntovnog deteta.“ Kao što neposlušno dete svojim roditeljima može zadati mnogo bola, tako su i buntovni Izraelci „bol nanosili Svetom Bogu Izraelovom“ (stih 41).

Šta možemo naučiti iz ovog psalma? Utešno je znati da je Jehova veoma privržen svojim slugama i da ne odustaje lako od njih. U isto vreme, otrežnjavajuća je misao da Jehova ima osećanja i da naše ponašanje može uticati na njega. Kako to saznanje utiče na vas? Da li vas pokreće da činite ono što je ispravno?

Umesto da grešimo i nanosimo bol Jehovinom srcu, možemo odabrati ispravan put i doneti mu radost. Upravo na to on poziva svoje sluge: „Budi mudar, sine moj, i obraduj mi srce, da mogu odgovoriti onome ko mi se ruga“ (Poslovice 27:11). Najdragocenije što možemo dati Jehovi jeste da svojim načinom života radujemo njegovo srce.