Biblija menja živote

ZAŠTO je jedna žena prestala da obožava idole u svojim šezdesetim? Šta je podstaklo jednog šintoističkog sveštenika da napusti službu u svetilištu i postane hrišćanin? Kako se žena koja je usvojena odmah po rođenju izborila sa osećanjem odbačenosti? Pročitajte šta su oni rekli.

„Više ne robujem idolima“ — ABA DANSU

GODINA ROĐENJA: 1938.

ZEMLJA ROĐENJA: BENIN

U PROŠLOSTI: PREDANI OBOŽAVALAC IDOLA

MOJ NEKADAŠNJI NAČIN ŽIVOTA: Odrasla sam u selu So-Čahui koje se nalazi u močvarnom području blizu jezera. Meštani se bave ribolovom i uzgojem stoke, koza, ovaca, svinja i ptica. Pošto nema puteva, ljudi se prevoze čamcima i kanuima. Kuće su uglavnom napravljene od drveta i slame, a neke su izgrađene od cigala. Većina ljudi je siromašna. Ipak, kriminal nije tako raširen kao u gradovima.

Kada sam bila dete, otac je poslao moju sestru i mene u samostan, gde smo poučene tradicionalnim verovanjima fetišizma. Kada sam odrasla, kao svog boga prihvatila sam Odudua, boga plemena Joruba. Sagradila sam mu oltar gde sam redovno na žrtvu prinosila jam, palmino ulje, puževe, piliće, golubove i mnoge druge životinje. Te žrtve su za mene bile skupe i često sam sav svoj novac trošila na njih.

KAKO MI JE BIBLIJA PROMENILA ŽIVOT: Kada sam počela da proučavam Bibliju, saznala sam da je Jehova jedini pravi Bog. Takođe sam naučila da on ne odobrava upotrebu idola u obožavanju (Izlazak 20:4, 5; 1. Korinćanima 10:14). Shvatila sam šta treba da učinim. Zato sam bacila sve likove i uklonila iz kuće sve što je imalo veze sa obožavanjem idola. Više se nisam obraćala prorocima i prestala sam da učestvujem u plemenskim ritualima i pogrebnim ceremonijama.

Nije mi bilo lako da u svojim šezdesetim godinama napravim takve promene. Prijatelji, rođaci i komšije bili su protiv toga i ismevali su me. Ali ja sam se molila Jehovi za snagu da učinim ono što je ispravno. Pronašla sam utehu u rečima iz Poslovica 18:10, gde stoji: „Jaka je kula ime Jehovino. U nju beži pravednik i nalazi zaštitu.“

Takođe mi je pomoglo prisustvovanje sastancima Jehovinih svedoka. Tamo sam osetila hrišćansku ljubav i bila sam oduševljena jer su se oni trudili da žive po visokim biblijskim moralnim merilima. Ono što sam videla uverilo  me je da su Jehovini svedoci prava religija.

KAKO MI JE TO KORISTILO: Biblijska načela su mi pomogla da imam bolji odnos sa svojom decom. Takođe sam osetila kao da mi je ogroman teret pao s leđa. Nekada sam trošila sav novac na beživotne idole koji mi ni u čemu nisu mogli pomoći. Sada služim Jehovi, koji će trajno rešiti sve naše probleme (Otkrivenje 21:3, 4). Tako sam srećna što više ne robujem idolima, već Jehovi! On mi pruža pravu sigurnost i zaštitu.

„Od detinjstva sam tražio Boga“ — ŠINDŽI SATO

GODINA ROĐENJA: 1951.

ZEMLJA ROĐENJA: JAPAN

U PROŠLOSTI: ŠINTOISTIČKI SVEŠTENIK

MOJ NEKADAŠNJI NAČIN ŽIVOTA: Odrastao sam u jednom gradiću u prefekturi Fukuoka. Roditelji su mi bili veoma pobožni. Odmalena su me poučavali da poštujem šintoističke bogove. Kao dečak, često sam razmišljao o svom spasenju i imao snažnu želju da pomažem ljudima u nevolji. Sećam se da nas je jednom prilikom nastavnik u osnovnoj školi pitao šta bismo želeli da budemo kad porastemo. Moji drugovi su imali veoma konkretne ciljeve, na primer da postanu naučnici. Ja sam rekao da je moj san da služim Bogu. Svi su mi se smejali.

Nakon srednje škole, upisao sam se u školu za verske učitelje. Tamo sam upoznao jednog šintoističkog sveštenika koji je u slobodno vreme čitao knjigu sa crnim koricama. Jednog dana me je pitao: „Sato, da li znaš koja je ovo knjiga?“ Pošto sam video korice, odgovorio sam: „Biblija.“ On je rekao: „Svako ko želi da postane šintoistički sveštenik, treba da pročita ovu knjigu.“

Odmah sam otišao i kupio Bibliju. Stavio sam je na posebno mesto na polici za knjige i pazio na nju. Ali nisam imao vremena da je čitam jer sam zbog obaveza u školi bio veoma zauzet. Po završetku škole, počeo sam da radim kao šintoistički sveštenik u svetilištu. Moj dečački san se ostvario.

 Međutim, uskoro sam shvatio da poziv šintoističkog sveštenika nije ono što sam očekivao. Većina sveštenika nije pokazivala ljubav niti brigu za druge. Mnogi su bili bez vere. Jedan od mojih nadređenih čak mi je rekao: „Ako želiš da ovde uspeš, moraš govoriti samo o filozofskim temama. Zabranjeno je pričati o veri.“

Zbog takvih komentara sam se razočarao u šintoizam. Iako sam i dalje služio u svetilištu, počeo sam da ispitujem druge religije. Međutim, nijedna od njih nije nudila ništa bolje. Što sam više religija ispitao, sve više sam gubio nadu. Mislio sam da istina nigde ne postoji.

KAKO MI JE BIBLIJA PROMENILA ŽIVOT: Godine 1988. upoznao sam jednog budistu koji me je ohrabrio da pročitam Bibliju. Setio sam se šintoističkog sveštenika koji me je godinama ranije podstakao na isto. Odlučio sam da poslušam taj savet. Kad sam počeo da je čitam, nisam mogao da se odvojim od nje. Ponekad sam čitao celu noć sve dok se sunčevi zraci ne bi probili kroz prozor.

Ono što sam pročitao podstaklo me je da se molim Bogu Biblije. Počeo sam sa molitvom Očenaš iz Mateja 6:9-13. Ponavljao sam je svaka dva sata — čak i dok sam obavljao službu u svetilištu.

Imao sam mnoga pitanja. Tada sam već bio oženjen i znao sam da Jehovini svedoci poučavaju ljude o Bibliji, pošto su ranije posećivali moju suprugu. Pronašao sam jednu od tih Svedokinja i zasuo je pitanjima. Bio sam oduševljen kada je na svako odgovorila iz Biblije. Pobrinula se da neko od Svedoka proučava Bibliju sa mnom.

Ubrzo sam počeo da prisustvujem sastancima Jehovinih svedoka. Tada to nisam zapazio, ali među prisutnima je bilo nekih prema kojima sam ranije bio veoma grub. Pa ipak, srdačno su me pozdravili i potrudili se da se osećam dobrodošlo.

Na tim sastancima sam naučio da Bog očekuje od muževa da vole i poštuju članove porodice. Do tada sam bio toliko posvećen poslu da sam zapostavljao suprugu i dvoje dece. Tada mi je postalo jasno da sam uvek pažljivo slušao ljude koji su dolazili u svetilište, ali nikada nisam saslušao svoju ženu.

Kako sam napredovao, naučio sam mnogo toga što me je privuklo Jehovi. Posebno me je dirnuo stih iz Rimljanima 10:13, gde piše: „Svako ko prizove Jehovino ime biće spasen.“ Od detinjstva sam tražio Boga i sada sam ga konačno pronašao!

Osećao sam da mi više nije mesto u svetilištu. U početku sam se brinuo šta će drugi misliti ako napustim šintoizam. Ali oduvek sam sebi govorio da ću to učiniti ako na drugom mestu pronađem pravog Boga. Tako sam u proleće 1989. odlučio da poslušam savest. Napustio sam svetilište i prepustio se u Jehovine ruke.

Nije mi bilo lako da to učinim. Nadređeni su me izgrdili i pokušali da ubede da ostanem. Međutim, još teže mi je bilo da saopštim tu vest roditeljima. Na putu do njihove kuće, toliko me je obuzela uznemirenost da sam osetio bol u grudima, a noge su mi klecale! Više puta sam zastao kako bih se pomolio Jehovi za snagu.

 Kada sam stigao kod roditelja, isprva sam iz straha oklevao da započnem tu temu. Prošlo je više sati. Na kraju sam, nakon puno molitvi, sve objasnio ocu. Rekao sam mu da sam pronašao pravog Boga i da ću napustiti šintoizam kako bih mu služio. Otac je bio zaprepašćen i tužan. Došli su i drugi rođaci i pokušali da me nagovore da se predomislim. Nisam želeo da povredim porodicu, ali u isto vreme sam znao da je služenje Jehovi bila ispravna odluka. S vremenom je porodica počela da me poštuje zbog odluke koju sam doneo.

Fizički napustiti svetilište bilo je jedno, ali učiniti to mentalno sasvim nešto drugo. Sveštenički život postao je deo mene. Snažno sam se trudio da ga zaboravim, ali gde god bih se okrenuo, sve me je podsećalo na prethodni način života.

Da bih se oslobodio tog uticaja, pomogle su mi dve stvari. Kao prvo, detaljno sam pretražio kuću kako bih pronašao sve što je bilo povezano s mojom nekadašnjom religijom. Zatim sam spalio sve to — knjige, slike i čak skupocene predmete. Kao drugo, koristio sam svaku priliku da se družim sa Svedocima. Njihovo prijateljstvo i podrška puno su mi pomogli. Malo po malo, prethodni život je izbledeo iz mog sećanja.

KAKO MI JE TO KORISTILO: Ranije sam zapostavljao ženu i decu, zbog čega su se osećali usamljeno. Ali, kada sam počeo da provodim više vremena s njima, kao što Biblija savetuje muževima, postali smo bliži. Kasnije mi se žena pridružila u služenju Jehovi. Zajedno sa našim sinom, ćerkom i zetom, sada smo ujedinjeni u obožavanju pravog Boga.

Razmišljajući o svom dečačkom snu da služim Bogu i pomažem ljudima, shvatam da sam pronašao sve što sam tražio — i još mnogo više. Rečima ne mogu izraziti svoju zahvalnost Jehovi.

„Znala sam da nešto nedostaje“ — LINET HAUTING

GODINA ROĐENJA: 1958.

ZEMLJA ROĐENJA: JUŽNOAFRIČKA REPUBLIKA

U PROŠLOSTI: BORILA SE SA OSEĆANJEM ODBAČENOSTI

MOJ NEKADAŠNJI NAČIN ŽIVOTA: Rodila sam se u Džermistonu, mirnom rudarskom gradiću u kom je živela radnička klasa. Smatrajući da nisu sposobni da brinu o meni, roditelji su odlučili da me daju na usvajanje. Kada sam imala svega 14 dana, usvojio me je divan bračni par. Iako su mi postali kao otac i majka, kada sam saznala istinu o svom poreklu, počelo  je da me muči osećanje odbačenosti. Osećala sam da ne pripadam toj porodici i da me zapravo ne razumeju.

Kada sam imala oko 16 godina, počela sam da izlazim u koktel-barove, gde bih sa prijateljima plesala i slušala živu muziku. Sa 17 sam počela da pušim. Želela sam da budem vitka kao modeli iz reklama za cigarete. Kada sam napunila 19, zaposlila sam se u Johanesburgu i ubrzo upala u loše društvo. Uskoro sam počela da koristim ružne reči, mnogo sam pušila i opijala se preko vikenda.

I pored svega, bila sam prilično aktivna. Redovno sam trenirala aerobik i igrala skvoš i ženski fudbal. Takođe sam gradila karijeru, naporno radeći kako bih stekla dobro ime u kompjuterskoj industriji. Zahvaljujući tome, finansijski sam dobro stajala i mnogi su me smatrali uspešnom. Međutim, bila sam veoma nesrećna — izgubljena i razočarana životom. Duboko u sebi, znala sam da nešto nedostaje.

KAKO MI JE BIBLIJA PROMENILA ŽIVOT: Kada sam počela da proučavam Bibliju, saznala sam da je Jehova Bog ljubavi. Takođe sam naučila da je tu ljubav pokazao tako što nam je dao svoju Reč, Bibliju. Ona je poput pisma koje je uputio svakom od nas lično kako bi nas vodio kroz život (Isaija 48:17, 18). Razumela sam da treba da učinim velike promene da bih osetila blagoslove Jehovinog brižnog vođstva.

Jedna promena odnosila se na moje društvo. Ozbiljno sam shvatila savet iz Poslovica 13:20, gde stoji: „Ko se druži s mudrima, postaće mudar, a ko ima posla s bezumnima, loše će proći.“ To načelo me je podstaklo da napustim staro društvo i steknem nove prijatelje među Jehovinim svedocima.

Najteže mi je bilo da ostavim cigarete, jer je zavisnost bila veoma jaka. Kada sam s vremenom uspela da rešim taj problem, suočila sam se s drugim izazovom. Pošto sam prestala da pušim, ugojila sam se preko 13 kilograma! To je bio pravi udarac za moje samopoštovanje i trebalo mi je skoro 10 godina da se oslobodim viška kilograma. Ipak, znala sam da je prekidanje s pušenjem bila prava odluka. Neprestano sam se molila Jehovi i on mi je dao snagu da uspem.

KAKO MI JE TO KORISTILO: Sada imam bolje zdravlje. Takođe sam zadovoljna — više ne trčim za prividnom srećom koju obećava karijera, položaj i bogatstvo. Umesto toga, nalazim radost u prenošenju biblijske istine drugima. Zahvaljujući tome, moje tri bivše koleginice sada služe Jehovi, kao i moj muž i ja. Pre nego što su umrli roditelji koji su me usvojili, imala sam priliku da im pričam o biblijskom obećanju o uskrsenju na rajskoj zemlji.

Blizak odnos s Jehovom pomogao mi je da se više ne osećam odbačeno. Sada imam osećaj pripadnosti jer sam deo svetske porodice Jehovinih slugu. Među njima imam mnogo majki, očeva, braće i sestara (Marko 10:29, 30).

[Slika na 12. strani]

Među Jehovinim svedocima sam osetila hrišćansku ljubav

[Slika na 13. strani]

Šintoističko svetilište gde sam nekada služio