Sedam plodova dobre zemlje

BIBLIJA opisuje izraelsku zemlju kao brdovitu zemlju sa prostranim dolinama, priobalnim ravnicama i visoravnima, rekama i izvorima. Zahvaljujući raznim vrstama zemljišta i različitim klimatskim uslovima — od vrelih pustinja na jugu do planina prekrivenih snegom na severu — u ovoj zemlji su uspevale brojne kulture. Kada je Mojsije želeo da kod Izraelaca stvori veće iščekivanje za „dobru zemlju“, on ju je opisao kao zemlju ’pšenice, ječma, vinove loze, smokava i narova, maslina i meda‘, izdvojivši sedam poljoprivrednih proizvoda (Ponovljeni zakoni 8:7, 8). Ovi proizvodi su se u različitim periodima nalazili na novčićima i poštanskim markicama kao simbol plodnosti izraelske zemlje. Kako su se oni uzgajali u biblijsko doba? Kako su uticali na svakodnevni život? Pogledajmo zajedno.

’Pšenica i ječam‘. Iako su se i pšenica i ječam sejali u jesen, ječam je sazrevao mesec dana pre pšenice. Snopovi prvina žetve ječma prinošeni su u hramu kao prinos Jehovi tokom Praznika beskvasnih hlebova u martu ili aprilu. S druge strane, pšenični hlebovi su prinošeni u maju tokom Praznika sedmica, to jest Pedesetnice (Levitska 23:10, 11, 15-17).

Izraelski ratari su vekovima, sve do nedavno, ručno sejali žitarice, razbacujući seme koje su nosili u naborima svoje odeće. Seme ječma su jednostavno bacali na zemlju, dok je seme pšenice trebalo zatrpati. To se radilo tako što bi bačeno seme ugazile tegleće životinje ili bi se njiva preorala.

U Bibliji se često spominju setva, žetva, vršidba, vejanje i mlevenje žita. Za svaki od tih poslova trebalo je dosta snage. Požnjeveno žito se svakodnevno mlelo da bi se dobilo brašno, od kog se mesio hleb za celu porodicu. To nam pomaže da jasnije razumemo Isusove reči da se molimo za hleb „za ovaj dan“ (Matej 6:11). Hleb napravljen od celog  zrna pšenice ili ječma bio je osnovna namirnica u biblijsko doba (Isaija 55:10).

’Vinova loza, smokve i narovi‘. Nakon što je 40 godina vodio izraelski narod po pustoši, Mojsije im je dočarao ono što ih očekuje u Obećanoj zemlji, opisavši plodove u kojima će uživati. Šta su im četrdeset godina ranije, dok su bili ulogoreni u pustinji, uhode donele iz Obećane zemlje kao dokaz njene plodnosti? „Mladicu s jednim grozdom“, koji je bio toliko težak da su ga ’dvojica ponela na motki‘. Takođe su doneli smokve i narove. Kakvo je to osveženje bilo za one koji su lutali pustinjom! Bio je to samo predukus dobrih stvari koje su ih čekale! (Brojevi 13:20, 23).

Da bi vinova loza davala pun rod, potrebna joj je stalna nega — orezivanje, navodnjavanje i berba. Dobro održavan vinograd na brežuljku prepoznavao se po zaštitnoj ogradi, brižljivo uređenim terasama i čuvarevoj kućici. Izraelci su postali vešti u obavljanju svih vinogradarskih poslova i dobro su znali šta se dešava s vinogradom koji se zanemari (Isaija 5:1-7).

Proizvodnja vina počinjala je berbom grožđa. Grozdovi su se gazili u kaci ili gnječili u vinskoj presi. Dobijeni sok se kuvao da bi se dobio slatki sirup ili se ostavljao da se procesom vrenja pretvori u vino. Izraelska zemlja je bila blagoslovljena idealnim uslovima za gajenje vinove loze i pravljenje vina. a

Ljudi koji žive daleko od zemalja u kojima uspevaju smokve, verovatno su ih videli samo sušene. Ali, smokva ubrana s drveta je nešto sasvim drugo — meka i sočna. Smokve se suše na suncu i pakuju da bi se mogle koristiti i nakon kratkotrajnog perioda  berbe. U Bibliji se često spominju ’grude suvih smokava‘ (1. Samuilova 25:18).

Ispod čvrste kore zrelog nara kriju se stotine zbijenih bobica. Bilo da se jedu sveže ili cede u sok, uvek su osvežavajuća, zdrava i hranljiva poslastica. Koliko je ovo voće cenjeno vidi se po tome što su prikazi nara nekada krasili rub tunike prvosveštenika, kao i stubove Solomonovog hrama (Izlazak 39:24; 1. Kraljevima 7:20).

’Masline i med‘. U Bibliji se oko 60 puta spominje maslina, dragocena namirnica od koje se dobija i ulje. Maslinjaci su još uvek obeležje skoro svih delova Izraela (Ponovljeni zakoni 28:40). Berba maslina u oktobru i dalje okuplja porodice u mnogim mestima. Tokom berbe se najpre tresu grane kako bi plodovi pali na tlo i potom se sakupili. Masline se čuvaju i koriste u ishrani porodice tokom cele godine ili se nose do zajedničkih presa za ulje. Štaviše, na arheološkim nalazištima je otkriveno stotine drevnih presa različitih vrsta. Danas je zanimljivo posmatrati kako svetlozeleno ulje teče u posude koje će porodice ostaviti za sebe i koristiti preko godine, ili prodati i ostvariti prihod. Osim što je bilo zastupljeno u ishrani, maslinovo ulje se koristilo kao kozmetičko sredstvo i ulje za lampe.

Med o kom je Mojsije govorio mogao je biti pčelinji med ili sirup iz urmi ili grožđa. Taj voćni sirup se i danas koristi kao zaslađivač. Međutim, med koji se pominje u biblijskim zapisima o Samsonu i Jonatanu očigledno je bio divlji med iz saća (Sudije 14:8, 9; 1. Samuilova 14:27). Pčelinjak sa preko 30 košnica, koji je nedavno otkriven u Tel Rehovu na severu Izraela, dokazuje da je pčelarstvo bilo uobičajeno u ovoj zemlji još u vreme Solomona.

Svi koji se danas prošetaju šarolikom izraelskom pijacom, s brojnim pekarama i tezgama prepunim voća i povrća, pronaći će ovih sedam plodova u izobilju i u najraznovrsnijim oblicima. Naravno, tih sedam plodova su samo delić od maltene bezbroj proizvoda koji uspevaju u ovoj zemlji. Savremene poljoprivredne metode omogućile su uzgajanje biljnih kultura koje potiču iz drugih zemalja. Taj bogati rod pokazuje da ovaj mali pojas zemlje zaista zaslužuje da bude nazvan „dobra zemlja“ (Brojevi 14:7).

[Fusnota]

[Slika na 11. strani]

Pšenica

[Slika na 11. strani]

Ječam

[Slika na 12. strani]

Vinova loza

[Slika na stranama 12, 13]

Smokve

[Slika na 12. strani]

Narovi

[Slika na 13. strani]

Masline

[Slika na 13. strani]

Med