Porezi — da li ih treba plaćati?

MALO ko uživa u plaćanju poreza. Mnogi smatraju da se taj novac rasipa usled neadekvatnog raspolaganja, pronevera i čak otvorenih prevara. Drugi iz moralnih razloga ne žele da plaćaju poreze. Stanovnici jednog grada na Bliskom istoku svoju odluku da ne plate porez objasnili su sledećim rečima: „Nećemo finansirati metke koji ubijaju našu decu.“

Ovakve izjave nisu ništa neobično niti novo. Hinduistički vođa Mohandas Gandi obrazložio je svoj prigovor savesti rekavši: „Onaj ko staje na stranu države koju direktno ili indirektno podupiru oružane snage saučesnik je u grehu. Svaki čovek, i star i mlad, čini greh kada plaćanjem poreza finansira takvu državu.“

Slično tome, filozof Henri Dejvid Toro iz 19. veka naveo je moralne razloge zbog kojih odbija da plati porez kojim se podupiru ratovi. On je pitao: „Treba li građanin u nekom trenutku, makar i u najmanjoj meri, da podredi svoju savest zakonodavcu? Zašto onda svaki čovek ima savest?“

Ovo pitanje se tiče hrišćana jer Biblija jasno govori da treba da imaju čistu savest u svemu (2. Timoteju 1:3). S druge strane, ona takođe kaže da vlasti imaju pravo da ubiru poreze. U njoj stoji: „Neka svaki čovek bude podložan [ljudskim] vlastima nad sobom, jer nema vlasti koja nije od Boga. Svaku vlast koja postoji Bog je postavio na njen položaj. Zato morate biti podložni, ne samo zbog Božjeg gneva nego i zbog svoje savesti. Zato i plaćate poreze. Jer vlasti su Božje sluge koje izvršavaju ono za šta su postavljene. Svakome dajte što mu pripada: onome ko traži porez — porez“ (Rimljanima 13:1, 5-7).

Zbog toga su hrišćani iz prvog veka bili poznati po redovnom plaćanju poreza, iako se veći deo tog novca koristio u vojne svrhe. Po tome su poznati i Jehovini svedoci danas. a Kako se može objasniti ova naizgledna protivrečnost? Da li hrišćanin treba da zanemari svoju savest kada dođe vreme za plaćanje poreza?

Porezi i savest

Značajno je da su hrišćani savesno slušali zapovest da plaćaju porez iako je on delom bio korišćen u vojne svrhe. S druge strane, Gandiju i Torou savest zbog toga nije dozvoljavala da plaćaju porez.

Zapazimo da su hrišćani bili poslušni zapovesti iz 13. poglavlja Rimljanima ne samo da bi izbegli kaznu već „zbog svoje savesti“ (Rimljanima 13:5). Prema tome, hrišćaninu savest zapravo nalaže da plati porez, čak i ako se taj novac  koristi za podupiranje aktivnosti koje on lično ne odobrava. Iako to na prvi pogled deluje paradoksalno, biće nam lakše da razumemo ako uzmemo u obzir jednu važnu činjenicu o našoj savesti, to jest unutrašnjem glasu koji nam govori da li postupamo ispravno ili pogrešno.

Premda svako ima taj unutrašnji glas, kao što je i Toro rekao, on nije uvek pouzdan. Da bismo ugodili Bogu, svoju savest treba da oblikujemo po njegovim moralnim merilima. Često je potrebno da svoja gledišta i stavove uskladimo s Božjim, budući da su njegove misli daleko iznad naših (Psalam 19:7). Zato treba da se potrudimo da razumemo Božje gledište o ljudskim vlastima. Kakvo je njegovo gledište?

Apostol Pavle je ljudske vlasti nazvao ’Božjim slugama‘ (Rimljanima 13:6). Šta to znači? U suštini, to znači da one održavaju red i mir i pružaju važne usluge za društvo. Čak i u zemljama sa najkorumpiranijim vlastima postoje pošte, obrazovne ustanove, vatrogasna služba, organi za čuvanje reda i mira, kao i druge službe. Premda je Bog i te kako svestan propusta ljudskih vlasti, on ih toleriše određeno vreme, a od nas traži da plaćamo porez. Time pokazujemo poštovanje prema njegovom uređenju, budući da je on taj koji dopušta da one vladaju nad narodima.

Međutim, Bog samo privremeno dozvoljava ljudima da vladaju. On će sve te vlasti zameniti svojim nebeskim Kraljevstvom i konačno popraviti svu štetu koju vekovima nanose čovečanstvu (Danilo 2:44; Matej 6:10). U međuvremenu, Bog ne dopušta hrišćanima da pokazuju građansku neposlušnost odbijanjem da plate poreze ili na bilo koji drugi način.

Šta ako poput Gandija i dalje mislite da je greh plaćati poreze kojima se podupire rat? Možda tako deluje iz ljudskog ugla. Međutim, ne treba prevideti činjenicu da je Božje mišljenje uzvišenije od našeg, kao što je pogled na neko područje bolji s veće visine. To nam pomaže da razumemo zašto ponekad treba da prilagodimo svoje gledište Božjem. Bog je preko proroka Isaije rekao: „Koliko su nebesa viša od zemlje, toliko su i moji putevi viši od vaših puteva i moje misli od vaših misli“ (Isaija 55:8, 9).

Apsolutna vlast?

Biblijsko gledište o plaćanju poreza ne ukazuje na to da ljudi imaju pravo na apsolutnu vlast. Isus je naučavao da im je Bog dao autoritet u određenoj meri. Kada su ga upitali da li je u Božjim očima u redu plaćati poreze rimskoj vlasti, Isus je rekao ovu duboku istinu: „Dajte caru carevo, a Bogu Božje“ (Marko 12:13-17).

Vlasti predstavljene „carem“ štampaju novac i nastoje da održe vrednost svoje valute. Zato prema Božjem gledištu one imaju pravo da zahtevaju da im se taj novac vrati u vidu poreza. Pa ipak, Isus  je pokazao da ono što je „Božje“ — naš život i odanost njemu — ne može pripadati nijednoj ljudskoj instituciji. Kada su ljudski zakoni i zahtevi u suprotnosti s Božjim, hrišćani se moraju ’pokoravati Bogu, a ne ljudima‘ (Dela apostolska 5:29).

Hrišćanima se danas možda ne dopada kako se troši novac kojim plaćaju poreze, ali oni ne pokušavaju da utiču na vlast niti da joj se suprotstavljaju tako što bi se bunili ili odbijali da plate porez. Time bi pokazali da nemaju poverenja u to da će Bog okončati muke koje pogađaju čovečanstvo. Oni strpljivo čekaju da Bog u svoje vreme utiče na zbivanja na zemlji preko svog Sina, Isusa, koji je rekao: „Moje kraljevstvo nije deo ovog sveta“ (Jovan 18:36).

Sleđenje biblijske zapovesti donosi korist

Sleđenje biblijske zapovesti o plaćanju poreza može vam doneti višestruku korist. Nećete biti kažnjeni zbog kršenja zakona niti ćete živeti u strahu od toga da ćete biti uhvaćeni (Rimljanima 13:3-5). Što je još važnije, imaćete čistu savest pred Bogom i proslavićete ga svojim poštovanjem zakona. Možda ćete pretrpeti novčani gubitak za razliku od onih koji izbegavaju da plate porez ili se služe prevarama. Ipak, možete biti sigurni u Božje obećanje da će brinuti o svojim vernim slugama. U Bibliji nalazimo reči kralja Davida, koji je to opisao na sledeći način: „Mlad sam bio i ostareo sam, ali nisam video pravednika ostavljenog, ni decu njegovu hleb da prose“ (Psalam 37:25).

Pored svega toga, ukoliko razumete i primenjujete biblijsku zapovest o plaćanju poreza, zadržaćete unutrašnji mir. Bog vas ne smatra odgovornima zbog odluka vlasti o tome kako će koristiti porez — baš kao što pred zakonom niste odgovorni za to kako vaš stanodavac raspolaže novcem od stanarine. Stelvio, koji živi u južnoj Evropi, godinama se zalagao za političke promene pre nego što je saznao istinu iz Biblije. On je objasnio zašto je na kraju odustao od toga: „Shvatio sam da čovek ne može uspostaviti pravdu, mir i pravo bratstvo u svetu. Samo Božje Kraljevstvo može omogućiti drugačije i bolje društvo.“

Ukoliko verno ’dajete Bogu Božje‘, i vi poput Stelvija možete nalaziti radost u toj nadi. Moći ćete da vidite kako Bog uspostavlja pravednu vlast nad celom zemljom i uklanja svu štetu i nepravdu koje su posledica ljudske vlasti.

[Fusnota]

[Istaknuti tekst na 22. strani]

Potrebno je da svoja gledišta uskladimo s Božjim, budući da su njegove misli daleko iznad naših

[Istaknuti tekst na 23. strani]

Time što poslušno plaćaju poreze, hrišćani čuvaju čistu savest pred Bogom i pokazuju pouzdanje u to da će on brinuti o njima

[Slike na 22. strani]

„Dajte caru carevo, a Bogu Božje“

[Izvor]

Copyright British Museum