Човек по Јеховином срцу

ЧЕГА се прво сетите када помислите на Давида из Библије? Његове победе над филистејским дивом Голијатом? Скривања у пустоши када га је краљ Саул прогањао? Греха са Витсавејом и тешким последицама тог чина? Или можда стихова које је писао под Божјим надахнућем и који су сачувани у библијској књизи Псалми?

Давидов живот је био испуњен бројним приликама да на посебан начин служи Богу, као и успонима и падовима. Па ипак, код њега нас највише привлачи оно што је Самуило прорекао — Давид ће показати да је заиста ’човек по Јеховином срцу‘ (1. Самуилова 13:14).

Ово Самуилово пророчанство се испунило док је Давид још био дечак. Зар не бисте волели да се и за вас каже да сте ’по Јеховином срцу‘? Шта можете научити из Давидовог живота, посебно из његове младости, што вам може помоћи да то остварите? Осмотримо заједно.

Породица и занимање

Давидов отац Јесеј, унук Руте и Воза, очигледно је био веран Јеховин слуга. Када су Давид, његова седморица браће и две сестре били деца, Јесеј их је поучавао Мојсијевом закону. У једном од својих псалама Давид је за себе рекао да је син Јеховине робиње (Псалам 86:16). Због тога су неки закључили да је његова мајка, чије нам име Библија не открива, такође помагала Давиду да изгради веру у Бога. Према речима једног библисте,  „вероватно је баш од ње први пут чуо изванредну причу о томе како се Бог у прошлости опходио са својим слугама“, између осталог и причу о Рути и Возу.

С Давидом се најпре сусрећемо као с младим пастиром који чува стадо свог оца. Покушајте да га замислите како са̂м проводи дуге дане и ноћи на пашњацима.

Давидова породица је живела у Витлејему, селу које се простирало на врху једног јудејског брда и његовим падинама. На околним каменитим пољима добро су рађале житарице. Воћњаци, маслињаци и виногради прекривали су благе обронке и долине. У Давидово време, необрадива поља на већим висинама користила су се као пашњаци. Иза је лежала јудејска пустиња.

Давидово занимање је са собом носило и извесне опасности. У тим брдима се сусрео с лавом и медведом који су покушали да однесу овце из стада. a Овај храбри младић је кренуо за тим грабљивцима, убио их и избавио овце из њихових чељусти (1. Самуилова 17:34-36). Можда је управо у том периоду живота Давид научио да гађа праћком. Недалеко од његовог родног села налазило се подручје Венијаминовог племена. Стрелци из тог племена су каменом из праћке „гађали тачно у длаку, не промашујући циљ“. Давид је био исто тако прецизан (Судије 20:14-16; 1. Самуилова 17:49).

Мудро проведено време

Већи део времена пастири су проводили у тишини и самоћи. Али Давид није дозволио себи да му буде досадно. Напротив, у том миру и спокоју налазио је прилике за дубоко размишљање. Неке мисли којима се бавио као младић вероватно је касније уврстио у своје псалме.  Да ли је тада док је био сам промишљао о човековој незнатности у поређењу са свемиром, и о величанственим небеским телима — Сунцу, Месецу и звездама, ’делима прстију Јеховиних‘? Да ли је на витлејемским пољима размишљао о плодном тлу, ситној стоци, крдима говеда, птицама и ’животињама пољским‘? (Псалам 8:3-9; 19:1-6).

Нема сумње да је пастирски живот помогао Давиду да још дубље доживи Јеховину самилост према верним слугама. Он је зато певао: „Јехова је мој Пастир. Ништа ми неће недостајати. На пашњацима зеленим одмор ми даје, води ме на спокојна места где обилне воде теку. Да и долином густе таме пођем, нећу се зла бојати, јер си ти са мном; штап твој и палица твоја утеху ми дају“ (Псалам 23:1, 2, 4).

Можда се питате како се све ово односи на вас. Давид је био близак с Јеховом и био је назван ’човеком по Јеховином срцу‘ између осталог због тога што је озбиљно и дубоко размишљао о Јеховиним делима и свом личном односу с њим. Да ли је тако и с вама?

Да ли сте икада били подстакнути да хвалите и славите Створитеља након што сте пажљиво посматрали неко дело његових руку? Да ли сте осетили да вам у срцу расте љубав према Јехови када сте у његовом опхођењу с људима препознали дивне особине? Наравно, да бисмо осетили такву захвалност према Јехови, најпре морамо одвајати време да бисмо му се молили и у миру дубоко размишљали о његовој Речи и свему што је створио. Размишљање нам помаже да добро упознамо Јехову и да га заволимо. Ту дивну прилику имају како млади, тако и старији. По свему судећи, Давид је био близак с Јеховом од своје младости. Како то знамо?

Давид је изабран за краља

Када је краљ Саул показао да више није достојан да буде вођа Божјег народа, Јехова је рекао пророку Самуилу: „Докле ћеш туговати за Саулом, кад сам га одбацио као краља над Израелом? Напуни свој рог уљем и крени на пут. Послаћу те код Јесеја из Витлејема, јер сам једног од његових синова изабрао себи за краља“ (1. Самуилова 16:1).

Божји пророк је стигао у Витлејем и рекао Јесеју да позове синове. Кога ће од њих Самуило помазати за краља? Када је видео лепог Елијава, најстаријег сина, Самуило је помислио: ’То је он.‘ Али Јехова му је рекао: „Не гледај на његову спољашњост нити на његов високи  стас, јер сам га одбацио. Бог не гледа на оно што човек гледа, јер човек гледа оно што се очима види, а Јехова гледа оно што је у срцу.“ Исто се поновило и са Авинадавом, Самом и осталом четворицом браће. „На крају“, даље се каже, „Самуило упита Јесеја: ’Да ли су ово сви твоји синови?‘ А он одговори: ’Остао је још најмлађи, али он чува овце‘“ (1. Самуилова 16:7, 11).

Јесеј као да је желео да каже: ’Немогуће да је Давид онај кога тражиш.‘ Као најмлађи и не толико истакнут у породици, Давид је имао задатак да чува овце. Али управо њега је Бог изабрао. Јехова гледа оно што је у срцу и очигледно је видео нешто врло драгоцено у срцу овог дечака. Када је Јесеј позвао Давида, Јехова је рекао Самуилу: „’Устани и помажи га, јер је он тај!‘ Тада Самуило узе рог с уљем и помаза га међу његовом браћом. Тог дана Јеховин дух је дошао на Давида и остао на њему“ (1. Самуилова 16:12, 13).

Не знамо колико је тада Давид тачно имао година. Међутим, знамо да су се његова тројица старије браће, Елијав, Авинадав и Сама, убрзо након тога придружили Сауловој војсци. Вероватно су остала петорица били и сувише млади за то. Могуће да ниједан од њих још није имао 20 година, са колико су Израелци одлазили у војску (Бројеви 1:3; 1. Самуилова 17:13). У сваком случају, Давид је био врло млад када га је Јехова изабрао. Па ипак, однос с Богом му је већ тада био веома важан. Он је развио чврсто пријатељство с њим јер је дубоко размишљао о ономе што је знао о Богу.

И данас млади треба да чине исто. Родитељи, да ли подстичете своју децу да дубоко размишљају о библијским темама, да буду захвална Богу за све што је створио и да истражују оно што Библија говори о Створитељу? (Поновљени закони 6:4-9). А ви млади, да ли то самоиницијативно чините? Публикације темељене на Библији, попут часописа Стражарска кула и Пробудите се!, b осмишљене су тако да вам помажу у томе.

Врстан музичар

Као што из многих Давидових псалама сазнајемо понешто о времену које је он провео као пастир, вероватно би нам и музика нешто открила. Наравно, ниједна мелодија уз коју су се певали ти хвалоспеви није опстала до данас. Па ипак, знамо да их је саставио изванредан музичар. Заправо, Давид је био позван да остави стадо и ступи у службу краља Саула баш због тога што је вешто свирао харфу (1. Самуилова 16:18-23). c

Где је Давид научио да свира и када? Вероватно у данима када је на пољима чувао овце. Сигурно није тешко замислити да је још као дечак од срца певао хвалоспеве Богу. На крају крајева, зар га није Јехова изабрао и помазао за краља управо због тога што му је верно и одано служио?

О Давидовом каснијем животу могла би се испричати још једна прича. Али оно што се код њега никада није променило види се из речи које нас враћају у дане када је као младић боравио на витлејемским пољима. Замислимо Давида док пева Јехови: „Сећам се давних дана, размишљам о свим делима твојим, промишљам о делу руку твојих“ (Псалам 143:5). Из ових речи, као и из других Давидових псалама, зрачи топлина која пружа мотивацију свима који желе да буду особе по Јеховином срцу.

[Фусноте]