Jehova je moje nasledstvo

„Ja [sam] tvoj deo i tvoje nasledstvo među Izraelovim sinovima“ (BR. 18:20)

1, 2. (a) Da li su Leviti dobili zemlju u nasledstvo? (b) Šta je Jehova obećao Levitima?

 NAKON što su Izraelci osvojili veći deo Obećane zemlje, Isus Navin je počeo da deli zemlju žrebom. To je radio zajedno s prvosveštenikom Eleazarom i poglavarima plemenâ (Br. 34:13-29). Za razliku od drugih plemena, Leviti nisu dobili zemlju u nasledstvo (Is. Nav. 14:1-5). Zašto oni nisu dobili svoj deo Obećane zemlje? Da li su bili zaboravljeni?

² Odgovor nalazimo u rečima koje je Jehova uputio Levitima. Jehova im je obećao da ih neće napustiti. On je rekao: „Ja [sam] tvoj deo i tvoje nasledstvo među Izraelovim sinovima“ (Br. 18:20). Kakvo snažno obećanje: ’Ja sam tvoje nasledstvo‘! Kako bi se osećao da je Jehova to tebi rekao? Možda bi se najpre pitao da li si vredan toga da ti Svemoćni nešto obeća. Ili bi se pitao da li Jehova stvarno može biti deo, to jest nasledstvo, nesavršenim ljudima koji mu danas služe. Ta pitanja se tiču tebe i tebi dragih osoba. Osmotrimo zato šta se podrazumeva pod tim da je Jehova nečije nasledstvo. To će nam pomoći da razumemo kako Jehova može biti nasledstvo onima koji mu danas služe. Takođe ćemo videti kako on može biti i tvoje nasledstvo, bilo da imaš nadu da ćeš živeti na nebu ili u raju na zemlji.

Jehova se brinuo o Levitima

3. Šta je vodilo do toga da Bog izdvoji Levite za svetu službu?

³ Pre nego što je Jehova dao Zakon Izraelcima, poglavari porodica su ujedno bili i sveštenici za svoju porodicu. Ali kada im je Bog dao Zakon, odredio je da pripadnici Levijevog plemena budu sveštenici i pomoćnici sveštenika. Kako je došlo do toga? Kada je Bog pobio egipatske prvence, posvetio je sebi, to jest odvojio je za sebe sve izraelske prvence. Potom je načinio sledeću značajnu izmenu: „Evo, ja uzimam Levite... umesto svih prvenaca Izraelovih sinova.“ Pošto se posle popisa videlo da prvenaca iz drugih izraelskih plemena ima više nego Levita, plaćena je otkupna cena za njih (Br. 3:11-13, 41, 46, 47). Tako su Leviti mogli početi da služe Bogu.

4, 5. (a) Šta je značilo to što je Levitima Bog bio njihovo nasledstvo? (b) Kako je Bog brinuo o Levitima?

⁴ Kako je Jehova, kada je izabrao Levite da vrše svetu službu, postao njihovo nasledstvo? Nije im u nasledstvo dao zemlju,  već nešto što je mnogo vrednije. „Jehovino sveštenstvo“ bilo je njihovo nasledstvo (Is. Nav. 18:7). Kontekst Brojeva 18:20 pokazuje da oni nisu bili siromašni zbog toga. (Pročitati Brojeve 18:20, 19, 21, 24.) Leviti su dobijali „u nasledstvo desetak od svega u Izraelu za službu“. Dobijali su deset posto od svih prinosa koje su Izraelci sakupljali kao i od stoke koja bi se umnožila. Zatim su od onoga što su dobili izdvajali kao prilog deseti deo, „od svega ono što je najbolje“, da bi se podmirile potrebe sveštenika a (Br. 18:25-29). Sveštenici su takođe dobijali „sve svete priloge“ koje su Izraelci donosili Bogu. Zato su imali dobar razlog da veruju da će im Jehova pružiti ono što im je potrebno.

⁵ Izgleda da je Mojsijevim zakonom bio predviđen još jedan desetak koji su porodice odvajale za hranu, piće i ostalo što bi potrošile tokom godišnjih praznika (Pon. zak. 14:22-27). Ali taj desetak se koristio za još nešto. Izraelci su svake sedme godine slavili sabatnu godinu. Na kraju svake treće i šeste godine tog sedmogodišnjeg ciklusa oni su koristili taj desetak za siromašne i za Levite. Zašto su tim zakonom bili obuhvaćeni i Leviti? Zato što nisu imali „ni dela ni nasledstva“ u Izraelu (Pon. zak. 14:28, 29).

6. Gde su Leviti živeli budući da nisu dobili nasledstvo u Izraelu?

⁶ Ako Leviti nisu dobili zemlju u nasledstvo, gde su živeli? Bog se pobrinuo i za to. Dao im je 48 gradova s pašnjacima. Među njima je bilo i šest gradova utočišta (Br. 35:6-8). Tako su Leviti imali gde da žive kada nisu služili u Božjem svetilištu. Jehova je dobro brinuo o onima kojima je ceo život bio posvećen službi za njega. Kako su Leviti mogli da pokažu da je Jehova njihovo nasledstvo? Tako što su se uzdali u njega i verovali da on može i želi da obezbedi ono što im je potrebno.

7. Šta su Leviti morali imati da bi Jehova bio njihovo nasledstvo?

⁷ Mojsijevim zakonom nije bila propisana nikakva kazna za Izraelca koji nije dao desetak. Kada bi narod zapostavio davanje desetka, to bi se odrazilo na sveštenike i Levite. Tako nešto se dogodilo u Nemijino vreme. Leviti su zato morali da rade na njivi pa su zapostavili svoju službu. (Pročitati Nemiju 13:10.) Oni su mogli da imaju ono što im je neophodno za život samo kada je narod slušao Jehovin zakon. I sveštenici i Leviti su morali imati veru u Jehovu i u to da će se on brinuti za njihove potrebe.

Jehova je i pojedincima bio nasledstvo

8. Šta je mučilo Levita Asafa?

⁸ Jehova je bio nasledstvo Levitima kao plemenu. Međutim, neki od njih su rekli: „Jehova je nasledstvo moje“ kada su govorili o svojoj ličnoj bliskosti s Bogom i pouzdanju koje su imali u njega (Tužb. 3:24). Jedan od njih je bio  Levit koji je komponovao i pevao psalme. Poznat je kao Asaf, iako je on možda bio samo jedan od članova porodice Asafa, Levita koji je predvodio pevače u vreme kralja Davida (1. Let. 6:31-43). U 73. psalmu čitamo da je on bio zbunjen i da je zavideo zlima koji su naizgled lepo živeli. Čak je rekao: „Uzalud sam srce svoje očistio, i nevinošću prao ruke svoje.“ Izgleda da je izgubio iz vida da je služba koju mu je Jehova poverio bila posebna. Zaboravio je da je Jehova njegovo nasledstvo. Bio je zbunjen „sve dok [nije] otišao u veličanstveno svetilište Božje“ (Ps. 73:2, 3, 12, 13, 17).

9, 10. Zašto je Asaf mogao reći da je Bog ’njegovo nasledstvo doveka‘?

⁹ Kada je otišao u svetilište, Asaf je počeo drugačije da razmišlja. Možda si i ti doživeo nešto slično. Možda si u nekom trenutku izgubio iz vida da je služba koju obavljaš za Jehovu nešto posebno, pa si počeo da razmišljaš o stvarima koje bi mogao imati. Ali, proučavanje Božje Reči i sastanci pomogli su ti da opet počneš da razmišljaš poput Jehove. Asaf je razumeo šta će na kraju biti sa zlima. Razmišljao je o dobrim stvarima koje je imao kao Božji sluga i shvatio da će ga Jehova uzeti za desnicu i voditi. Zato je mogao da kaže Jehovi: „Osim tebe, druge radosti ja na zemlji nemam“ (Ps. 73:23, 25). Zatim je rekao da je Bog njegovo nasledstvo. (Pročitati Psalam 73:26.) Iako je piscu tog psalma ’klonulo telo i srce‘, Bog je bio ’nasledstvo njegovo doveka‘. Psalmista je bio uveren da će ga Jehova pamtiti kao prijatelja i da neće zaboraviti njegovu vernu službu (Prop. 7:1). To mu je sigurno pružilo veliku utehu. Zato je rekao: „Meni je dobro biti blizu Boga. Suvereni Gospod Jehova utočište je moje“ (Ps. 73:28).

¹⁰ Kada je Asaf rekao da je Jehova njegovo nasledstvo, on nije imao na umu samo materijalne stvari koje je dobijao kao Levit. Prvenstveno je govorio o službi koju je obavljao za Jehovu i o prijateljskom odnosu koji je imao sa Svevišnjim (Jak. 2:21-23). Da bi ostao njegov prijatelj morao je i dalje imati veru i poverenje u njega. Morao je biti uveren u to da će ga Jehova nagraditi ako bude živeo po njegovim merilima. Možeš biti siguran da će Jehova i prema tebi biti takav.

11. Šta je Jeremija pitao Jehovu i šta mu je on odgovorio?

¹¹ Prorok Jeremija je još jedan Levit koji je rekao da je Jehova njegovo nasledstvo. Pogledajmo šta je on time želeo da kaže. Jeremija je živeo u Anatotu, levitskom gradu nedaleko od Jerusalima (Jer. 1:1). U jednom trenutku je i njega mučilo pitanje zašto su zli uspešni dok pravednici pate (Jer. 12:1). Videvši šta se dešava u Jerusalimu i Judi, požalio se Jehovi. Znao je da je Jehova pravedan. Jehova je  odgovorio na Jeremijino pitanje tako što mu je rekao da objavi proročanstvo o uništenju, a zatim je ispunio svoje obećanje. U skladu s tim proročanstvom, oni koji su sledili Jehovine smernice ’dobili su svoju dušu kao plen‘, dok zli nisu obraćali pažnju na upozorenje pa su stradali (Jer. 21:9).

12, 13. (a) Zašto je Jeremija rekao da je Jehova njegovo nasledstvo i na šta je bio spreman? (b) Zašto su sva izraelska plemena takođe morala da budu spremna da čekaju?

¹² Kasnije, kada je Jeremija gledao razorenu zemlju, osećao se kao da hoda po mraku. Izgledalo je kao da ga je Jehova stavio ’da sedi kao oni koji su odavno mrtvi‘ (Tužb. 1:1, 16; 3:6). Jeremija je rekao Izraelcima da se vrate svom nebeskom Ocu, ali oni su postali toliko zli da je Jehova morao da uništi Jerusalim i Judu. Jeremiji je bilo teško zbog toga, iako nije on bio kriv za to. Čak i u tako velikoj žalosti, prorok se prisećao Božjeg milosrđa i rekao: „Nismo sasvim izginuli“. Jehovino milosrđe se svakog jutra obnavlja. Jeremija je odmah zatim bio podstaknut da kaže: „Jehova je nasledstvo moje.“ I dalje je imao čast da služi kao prorok. (Pročitati Tužbalice 3:22-24.)

¹³ Trebalo je da zemlja Izraelaca 70 godina bude pusta i razorena (Jer. 25:11). Ali Jeremijine reči: „Jehova je nasledstvo moje“, pokazuju da je on verovao da je Bog milosrdan i da ima razloga da ga „spremno čeka“. Sva izraelska plemena su izgubila nasledstvo i zato su i ona morala da pokažu isti stav kao ovaj prorok. Jehova je bio jedina njihova nada. Nakon 70 godina, Božji narod se vratio u svoju domovinu i dobio priliku da mu tamo služi (2. Let. 36:20-23).

Jehova je i drugima bio nasledstvo

14, 15. Kome je Jehova pored Levita takođe bio nasledstvo i zašto?

¹⁴ I Asaf i Jeremija su bili iz Levijevog plemena, ali nisu samo Leviti imali čast da služe Jehovi. Mladi David, koji je kasnije postao kralj u Izraelu, rekao je za Boga da je ’njegovo nasledstvo u zemlji živih‘. (Pročitati Psalam 142:1, 5.) U vreme kada je napisao ovaj psalam, David nije živeo na dvoru ili u nekoj kući. Bio je u pećini, jer se skrivao od svojih neprijatelja. Bar u dva navrata je morao da se krije po pećinama — blizu Odolama i u pustinji u En-Gadu. Možda je upravo u jednoj od njih napisao 142. psalam.

¹⁵ Ako je to zaista bilo tada, onda se skrivao od kralja Saula, koji je hteo da ga ubije. David je pobegao u pećinu koja se nalazila na nepristupačnom terenu (1. Sam. 22:1, 4). Tamo na tom zabačenom mestu, verovatno je mislio da nema prijatelja koji bi ga zaštitio (Ps. 142:4). Upravo tada je zavapio Bogu.

16, 17. (a) Zbog čega se David osećao bespomoćno? (b) Kome je David mogao da se obrati za pomoć?

¹⁶ Pre nego što je sastavio 142. psalam, David je možda čuo šta se desilo s prvosveštenikom Ahimelehom, koji mu je pomogao ne znajući da on beži od Saula. Ljubomorni kralj Saul je ubio Ahimeleha i njegovu familiju (1. Sam. 22:11, 18, 19). David se osećao odgovornim za njihovu smrt. Osećao se kao da je on ubio sveštenika koji mu je pomogao.  Da si ti bio na Davidovom mestu, da li bi smatrao sebe odgovornim za to? Da stvari budu još gore, David nije imao predaha jer mu je Saul bio za petama.

¹⁷ Ubrzo nakon toga umro je prorok Samuilo, koji je pomazao Davida za budućeg kralja (1. Sam. 25:1). Možda je zbog toga David još više osećao kao da nema nikoga ko bi mu pomogao. Ipak, znao je kome može da se obrati za pomoć — Jehovi. David nije obavljao službu koju su obavljali Leviti, ali je već bio pomazan za jednu drugu posebnu službu. Trebalo je da uskoro postane kralj Božjeg naroda (1. Sam. 16:1, 13). Zato je razgovarao s Jehovom o svemu što je mislio i osećao i nastavio je da se oslanja na njega. Jehova može biti i tvoje nasledstvo. I ti se možeš osloniti na njega dok se trudiš da daješ sve od sebe u svetoj službi.

18. Kako su ljudi o kojima smo govorili u ovom članku pokazali da je Jehova bio njihovo nasledstvo?

¹⁸ Šta je za ljude o kojima smo govorili u ovom članku značilo to što je Jehova njihovo nasledstvo? Svi su obavljali neku službu za njega. Takođe su se uzdali u Jehovu da će brinuti o njima. I Levitima i Izraelcima iz drugih plemena, poput Davida, Bog je bio njihovo nasledstvo. Da li će Jehova biti i tvoje nasledstvo? O tome će biti reči u sledećem članku.

[Fusnota]

Kako bi odgovorio?

• U kom smislu je Jehova bio nasledstvo Levitima?

• Kako su Asaf, Jeremija i David pokazali da je Jehova njihovo nasledstvo?

• Koja ti je osobina potrebna da bi Bog bio tvoje nasledstvo?

[Pitanja za razmatranje]

[Istaknuti tekst na 8. strani]

Leviti nisu dobili zemlju u nasledstvo. Njihovo nasledstvo bio je Jehova, jer im je dao da obavljaju posebnu službu

[Slika na 7. strani]

Kako je Jehova bio nasledstvo sveštenicima i Levitima?

[Slika na 9. strani]

Šta je Asafu pomoglo da i dalje gleda na Jehovu kao na svoje nasledstvo?