Пређи на садржај

Пређи на садржај

Да ли те Јехова познаје?

Да ли те Јехова познаје?

Да ли те Јехова познаје?

„Јехова познаје оне који су његови“ (2. ТИМ. 2:19)

1, 2. (а) Шта је Исусу било важно? (б) О којим питањима треба да размислимо?

 ЈЕДНОМ приликом је неки фарисеј пришао Исусу и питао га: „Која је највећа заповест у Закону?“ Исус је одговорио: „Воли Јехову, свог Бога, свим својим срцем и свом својом душом и свим својим умом“ (Мат. 22:35-37). Исус је много волео свог небеског Оца и заиста је живео у складу са овим речима. Такође му је било важно шта Јехова мисли о њему и то је показао својим начином живота. Зато је кратко пре своје смрти могао рећи да га Бог познаје као неког ко се верно држи његових заповести и стога остаје у његовој љубави (Јован 15:10).

2 Данас многи тврде да воле Бога. Свакако смо и ми међу њима. Међутим, постављају се нека важна питања о којима треба да размислимо: ’Да ли ме Бог познаје? Шта мисли о мени? Да ли на мене гледа као на некога ко је његов?‘ (2. Тим. 2:19). Заиста је дивно што можемо бити блиски пријатељи с Врховним Владаром читавог свемира!

3. Зашто је некима тешко да верују да их Јехова прихвата и шта им може помоћи да промене такво размишљање?

3 Међутим, чак је и некима који заиста воле Јехову тешко да верују да могу бити његови пријатељи. Неке мучи осећање безвредности и зато мисле да их он не прихвата. Заиста можемо бити срећни што нас Јехова гледа другачијим очима (1. Сам. 16:7). Апостол Павле је рекао својим суверницима: „Ако неко воли Бога, њега Бог познаје“ (1. Кор. 8:3). Да би те Бог познавао треба да га волиш. Размисли о следећем: Зашто читаш овај часопис? Зашто се трудиш да служиш Јехови свим својим срцем, душом, умом и снагом? Ако си се предао Богу и крстио, шта те је навело да предузмеш те кораке? Библија каже да Јехова, који испитује срца, привлачи људе који су му драгоцени. (Прочитати Агеја 2:7 и Јована 6:44.) Стога можеш бити сигуран да служиш Јехови зато што те је он позвао. Он никада неће напустити оне које је привукао ако му остану верни. Они су му драгоцени и искрено их воли (Пс. 94:14).

4. Зашто увек треба да размишљамо о томе колико је драгоцено наше пријатељство с Јеховом?

4 Сада када нас је Јехова привукао, треба да се трудимо да се одржимо у његовој љубави. (Прочитати Јудину 20, 21.) Сети се да Библија показује да можемо бити одвучени од Бога или чак одступити од њега (Јевр. 2:1; 3:12, 13). На пример, пре него што је навео оно што пише у 2. Тимотеју 2:19, апостол Павле је поменуо Именеја и Филита. Изгледа да су ова два човека неко време служила Јехови, али су касније напустили истину (2. Тим. 2:16-18). Присети се да су неки из скупштина у Галатији које је Бог познавао такође одступили од истине (Гал. 4:9). Никада немојмо олако гледати на наше драгоцено пријатељство с Јеховом.

5. (а) Шта је потребно да би нас Бог познавао? (б) Које ћемо примере осмотрити?

5 Да би нас Јехова познавао, потребно је да поседујемо неке особине (Пс. 15:1-5; 1. Петр. 3:4). Он посебно цени веру и понизност. Осмотрићемо пример два човека која су управо то испољавала, због чега их је Јехова волео. Такође ћемо размотрити пример човека који је био поносан, због чега га је Јехова одбацио. Из ових примера можемо извући драгоцене поуке.

Отац свих који верују

6. (а) Како је Аврахам показао да верује Јеховиним обећањима? (б) У ком смислу је Јехова добро познавао Аврахама?

6 Аврахам је био човек који је „веровао Јехови“. Заправо, он је назван ’оцем свих који верују‘ (Пост. 15:6; Римљ. 4:11). Захваљујући вери, оставио је дом, пријатеље и удобан живот и отишао у далеку земљу (Пост. 12:1-4; Јевр. 11:8-10). Његова вера је остала јака и после много година. То је било очигледно када је ’готово принео Исака‘ јер је био спреман да послуша Јеховину заповест (Јевр. 11:17-19). Аврахам је веровао Јеховиним обећањима и зато га је Бог сматрао посебним. Јехова га је заиста добро познавао. (Прочитати Постанак 18:19.) То значи да није само био свестан да Аврахам постоји већ га је волео као пријатеља (Јак. 2:22, 23).

7. Колико су поуздана Јеховина обећања и како је то утицало на Аврахама?

7 Занимљиво је да Аврахам до краја живота није добио у наследство земљу која му је била обећана. Такође није дочекао да види како његово потомство постаје бројно ’као песак на обали мора‘ (Пост. 22:17, 18). Иако није доживео испуњење тих обећања, и даље је имао чврсту веру у Јехову. Знао је да када Бог нешто обећа, то је исто као да се обећање већ остварило. (Прочитати Јеврејима 11:13.) Да ли нас Јехова познаје као оне који имају веру попут Аврахамове?

Покажимо веру чекајући на Јехову

8. Које су неке сасвим нормалне ствари које многи желе?

8 Свако од нас има жеље које једва чека да оствари. Сасвим је нормално и природно ако желимо да склопимо брак, имамо децу или добро здравље. Међутим, многима од нас се неке од тих жеља неће остварити. Ако је то тако и у нашем случају, начин на који поступамо у тим ситуацијама може показати колико нам је јака вера.

9, 10. (а) Шта су неки учинили да би остварили своје жеље? (б) Шта ти мислиш о испуњењу Божјих обећања?

9 Како би било немудро ако бисмо те жеље покушали да остваримо на начин који није у складу са смерницама које добијамо од Бога. То би могло угрозити наше пријатељство с Јеховом. На пример, неки су изабрали методе лечења које се косе с Јеховиним начелима. Други су прихватили посао који им оставља мало времена за породицу или скупштинске састанке. Неки су се пак упустили у емотивну везу са особом која не служи Јехови. Ако један хришћанин поступа на такав начин, да ли он заиста жели да га Јехова познаје? Како би се Јехова осећао да Аврахам није био довољно стрпљив да сачека испуњење његових обећања? Шта би било да је Аврахам одлучио да узме ствари у своје руке и поново се скући и стекне славно име уместо да чека на Јехову? (Упоредити с Постанком 11:4.) Да ли би га Јехова и даље сматрао својим пријатељем?

10 Које жеље ти имаш? Да ли је твоја вера довољно јака да чекаш на Јехову? Он обећава да ће испунити ’жеље сваком живом бићу‘ (Пс. 145:16). Као што је то било с Аврахамом, нека Божја обећања неће се испунити онда када бисмо ми то желели. Ипак, ако и даље живимо на начин који показује да имамо веру попут Аврахамове, Јехова нас неће заборавити. Он ће нас наградити (Јевр. 11:6).

Понизност насупрот поносу

11. Шта је Кореј чинио током година и шта то говори о његовом ставу према Богу?

11 Осмотрићемо пример Мојсија и Кореја, два човека која су поступала на потпуно различите начине. Њихови поступци нам помажу да разумемо да Јеховино мишљење о нама зависи од тога колико поштујемо његове одлуке и начин поступања. Кореј је био Левит из Катове породице. Вероватно је био међу онима који су видели како је Јехова избавио Израелце код Црвеног мора. Такође је учествовао у Јеховином кажњавању непослушних Израелаца на гори Синај и помагао у преношењу ковчега савеза (Изл. 32:26-29; Бр. 3:30, 31). Изгледа да је годинама био веран Јехови и да су га због тога многи Израелци поштовали.

12. Као што је приказано на 28. страни, како је понос утицао на Корејево пријатељство с Богом?

12 Међутим, током путовања ка Обећаној земљи Кореј је почео да мисли како нешто није у реду у начину на који је народ вођен. Желео је да то промени. У томе му се придружило још 250 поглавара народа. Били су сигурни да су у добром односу с Јеховом. Рекли су Мојсију: „Доста је било! Јер цео је збор свет, сви у њему, и Јехова је међу њима“ (Бр. 16:1-3). Каква самоувереност и понос! Мојсије им је одговорио: „Јехова [ће] показати ко је његов.“ (Прочитати Бројеве 16:5.) До краја следећег дана, Кореј и сви други који су се заједно с њим побунили били су мртви (Бр. 16:31-35).

13, 14. Како је Мојсије показао да је понизан?

13 За разлику од Кореја, Мојсије је био „најкроткији човек на земљи“ (Бр. 12:3). Своју кротост и понизност показао је тако што је чинио управо оно што му је Јехова заповедао (Изл. 7:6; 40:16). Нигде у Библији не можемо прочитати да се Мојсије бунио против Јеховиног начина поступања или да се љутио зато што је морао да следи његова упутства. На пример, Јехова је до најситнијих детаља рекао како да се направи шатор састанка. Између осталог, одредио је боју предива и број петљи које би имала шаторска платна (Изл. 26:1-6). Ако од надгледника у Божјој организацији добијаш крајње детаљна упутства, можда се понекад осећаш обесхрабрено. Али Јехова је савршен надгледник, који својим слугама великодушно поверава задужења и има поверења да ће их они добро обавити. Када нам даје пуно детаља, то чини с добрим разлогом. Запази да се Мојсије није љутио на Јехову када му је дао тако детаљна упутства, мислећи да тиме жели да га понизи и да угуши његову креативност или слободу. Уместо тога, побринуо се да радници ’учине управо тако‘ како је Бог рекао (Изл. 39:32). Каква понизност! Мојсије је знао да Јехова води то дело, а да њега само користи да би га обавио.

14 Мојсије је показао да је понизан чак и када је имао разлога за разочарање. Једном приликом када је народ гунђао, изгубио је самосавладавање и није одао част Јехови. Због тога му је Јехова рекао да неће он увести народ у Обећану земљу (Бр. 20:2-12). Мојсије и његов брат Арон су годинама слушали како Израелци гунђају. А онда је због једне грешке изгубио прилику да доживи оно што је толико дуго чекао! Како је реаговао? Сасвим разумљиво, био је разочаран, али је ипак понизно прихватио Јеховину одлуку. Знао је да је он праведан Бог и да „нема у њему неправде“ (Пон. зак. 3:25-27; 32:4). Када размишљамо о Мојсију, сигурно га видимо као некога кога је Јехова познавао. (Прочитати Излазак 33:12, 13.)

Подложност Јехови захтева понизност

15. Шта можемо научити из Корејевог поносног става?

15 Наша реакција на промене у Јеховиној организацији и одлуке које доносе одговорна браћа утиче на наше пријатељство с Богом. Због претеране самоуверености, поноса и слабе вере Кореј и његове присталице су одступили од Бога. Кореј је сматрао да је Мојсије само један старац који намеће своје одлуке, али је заборавио да заправо Јехова води народ. Због тога што је изгубио из вида ту чињеницу, он није био одан онима које је Бог користио. Колико би било мудрије да је чекао на Јехову. Он би му помогао да разуме зашто је ситуација била таква или би начинио потребне промене. Због тога што је тако поступио, ми никада не размишљамо о њему као о некоме ко је годинама верно служио Јехови. Обично га видимо као некога ко је због поноса био непослушан Јехови.

16. Како нам може помоћи Мојсијев пример понизности?

16 Оно што се догодило с Корејем представља озбиљно упозорење за старешине и друге у скупштини. Да бисмо чекали на Јехову и следили упутства наименоване браће, потребно је да будемо понизни. Да ли се за нас може рећи да смо понизни и кротки попут Мојсија? Да ли разумемо и прихватамо да Јехова користи оне који предводе у скупштини? Да ли следимо њихове смернице? Да ли успевамо да савладамо своја осећања када смо разочарани? Ако чинимо све то, имаћемо Јеховину наклоност. Ако смо понизни и подложни, бићемо му драгоцени.

Јехова познаје оне који су његови

17, 18. Шта нам може помоћи да и даље будемо Јеховини пријатељи?

17 Добро је да размишљамо о примеру оних које је Јехова волео и позвао да буду његови пријатељи. Аврахам и Мојсије су били несавршени људи с манама, као и сви ми. Па ипак, Јехова их је познавао као оне који су његови. Међутим, Корејев пример показује да нам се може десити да одступимо од Јехове и изгубимо његову наклоност. Зато свако од нас треба да се пита: ’Шта Јехова мисли о мени? Шта могу научити из ових библијских примера?‘

18 Веома је утешно знати да Јехова на верне слуге гледа као на оне који су његови. Зато и даље развијај веру, као и понизност и друге особине због којих ћеш бити још драгоценији Богу. Велика је част када нас Јехова познаје. Они који имају његову наклоност већ сада воде срећан живот, а у будућности их очекују дивни благослови (Пс. 37:18).

Да ли се сећаш?

• Шта значи када се у Библији каже да нас Јехова познаје?

• Како можемо имати веру попут Аврахамове?

• Које поуке извлачимо из Корејевог и Мојсијевог примера?

[Питања за разматрање]

[Слика на 26. страни]

Да ли попут Аврахама верујемо да ће Јехова испунити сва своја обећања?

[Слика на 28. страни]

Кореј није био понизан и није хтео да следи упутства

[Слика на 29. страни]

Да ли те Јехова познаје као понизну и подложну особу?