Primeri vere

Zauzela se za Božji narod

JESTIRA je pokušavala da bude smirena dok je prilazila dvorištu palate u Susanu. Nije joj bilo lako. Sve što je činilo ovu tvrđavu — raznobojni reljefni ukrasi krilatih bikova, strelaca i lavova od glazirane cigle, izbrazdani kameni stubovi i velelepne statue, pa čak i sam položaj na prostranoj visoravni u blizini snegom prekrivenih Zagroskih planina i pogled na kristalno čiste vode reke Hoaspes — bilo je osmišljeno tako da svakog posetioca podseti na ogromnu moć čoveka kome se Jestira upravo uputila, onoga ko je sebe nazivao „velikim kraljem“. To je takođe bio njen muž.

Muž? Koliko se samo kralj Asvir razlikovao od muža kakvog je svaka mlada Judejka zamišljala! a Za njega nisu postojali uzori kao što je Avraham, čovek koji je ponizno prihvatio Božji savet da posluša svoju ženu Saru (Postanak 21:12). Kralj gotovo ništa nije znao o Jestirinom Bogu, Jehovi, i njegovom Zakonu. Međutim, vrlo dobro je poznavao persijski zakon, koji je zabranjivao upravo ono što će Jestira učiniti. O čemu se radilo? U zakonu je stajalo da je svako ko bi se nepozvan pojavio pred persijskim vladarem mogao biti kažnjen smrću. Jestira nije bila pozvana, a ipak se uputila kod kralja. Dok se približavala unutrašnjem dvorištu, odakle će je kralj videti sa svog prestola, možda je imala osećaj da ide u susret smrti (Jestira 4:11; 5:1).

Zašto se Jestira izložila takvoj opasnosti? I šta možemo naučiti od ove izuzetne žene koja je za nas primer vere? Osmotrimo najpre kako je Jestira dospela u tako neobične okolnosti i postala kraljica Persije.

„Lepog stasa i lepog lica“

Jestira je rano ostala bez roditelja. O njima ne znamo mnogo osim da su joj dali ime Adasa, što na hebrejskom znači „mirta“ — prelep žbun s belim cvetovima. Kada su oni umrli, na devojčicu se sažalio jedan rođak, dobar čovek po imenu Mardohej. Bio joj je brat od strica, ali mnogo stariji od nje. Doveo ju je u svoj dom i prihvatio kao rođenu ćerku (Jestira 2:5-7, 15).

Mardohej i Jestira su bili judejski izgnanici u persijskoj prestonici, gde su verovatno morali da podnose izvestan prezir zbog njihove religije i Zakona kog su se držali. Ali Jestira se sigurno zbližila sa svojim rođakom dok ju je poučavao o Jehovi, milosrdnom Bogu koji je u prošlosti mnogo puta izbavljao svoj narod iz nevolje — i koji će to ponovo učiniti (Levitska 26:44, 45). Među njima se bez sumnje razvila snažna privrženost.

Mardohej je očigledno bio zaposlen u kraljevoj službi u tvrđavi Susan, budući da je sedeo na kraljevim vratima zajedno s drugim slugama (Jestira 2:19, 21; 3:3). Ne znamo tačno kako su Jestiri prolazili  dani dok je odrastala, ali slobodno možemo reći da je dobro brinula o svom starijem rođaku i njihovom domu. Najverovatnije su živeli u siromašnijem delu grada koji je od kraljevske tvrđave odvajala reka. Možda je rado odlazila na pijacu u Susanu, gde su zlatari, srebrari i drugi trgovci izlagali svoju robu. Nije mogla ni da zamisli da će takve luksuzne stvari jednog dana za nju postati deo svakodnevice, niti je sanjala o tome kakva je budućnost čeka.

Kraljica je zamenjena

Jednog dana, Susanom se proneo glas o pometnji u kraljevom domu. Na raskošnoj gozbi, Asvir je ugađao velikašima najskupocenijom hranom i pićem i odlučio da pozove svoju prelepu kraljicu Astinu, koja je za to vreme održavala gozbu za žene. Ali ona nije želela da dođe. Ponižen i veoma ljut, kralj je upitao svoje savetnike kako da kazni Astinu. Koji je bio ishod? Odlučeno je da ona bude zamenjena. Njegove sluge su krenule u potragu za lepim, mladim devojkama od kojih će kralj izabrati novu kraljicu (Jestira 1:1–2:4).

Možemo zamisliti kako Mardohej s naklonošću posmatra Jestiru i ispunjen ponosom i brigom zapaža kako njegova mala rođaka izrasta u izuzetnu lepoticu. Za nju je rečeno: „Devojka je bila lepog stasa i lepog lica“ (Jestira 2:7). Lepota je divan ukras, ali važno je da osoba uz to bude mudra i ponizna. Inače bi se mogla razviti sujeta, ponos i druge ružne osobine (Poslovice 11:22). Možda ste već videli da se tako nešto dešava. Da li će se Jestirina lepota pokazati kao prednost ili slaba tačka? Vreme će pokazati.

Kraljeve sluge su zapazile Jestiru. Odveli su je u kraljevu palatu preko reke, razdvojivši je od Mardoheja (Jestira 2:8). Rastanak im je sigurno teško pao jer su bili poput oca i ćerke. Mardohej nikako nije želeo da se njegova Jestira uda za nevernika, pa bio to i kralj, ali nije mogao da utiče na događaje. Kako li je samo Jestira upijala svaku reč saveta koju je Mardohej izgovorio pre nego što su je odveli! Dok je išla ka tvrđavi u Susanu, bezbroj pitanja joj je prolazilo kroz glavu. Kakav li je život čeka?

Sticala je naklonost „svih koji su je viđali“

Jestira se zatekla u svetu koji je bio potpuno nov i nepoznat za nju. Bila je među ’mnogim devojkama‘ koje su dovedene iz celog Persijskog carstva. Njihovi običaji, jezici i stavovi sigurno su se veoma razlikovali. Pod nadzorom sluge po imenu Igaj, devojke su prošle kroz razdoblje ulepšavanja koje je trajalo godinu dana i obuhvatalo masaže mirisnim uljima (Jestira 2:8, 12). Zbog takvog okruženja i načina života, te mlade žene su  lako mogle postati opsednute izgledom, što pothranjuje sujetu i takmičarski duh. Da li je tako bilo s Jestirom?

Niko na celom svetu nije bio više zabrinut za nju od Mardoheja. Čitamo da je iz dana u dan gledao da se nađe što bliže kući za žene ne bi li saznao kako je Jestira (Jestira 2:11). Poneka vest koja je uspevala da stigne do njega, verovatno preko slugu spremnih na saradnju, na njegovom licu sigurno je izmamila osmeh zadovoljstva. Zbog čega je imao razloga da bude ponosan na nju?

Jestira se toliko dopala Igaju da je prema njoj imao veliku naklonost i dao joj sedam sluškinja i najbolje mesto u kući za žene. U zapisu čak stoji: „Sve to vreme Jestira je sticala sve veću naklonost svih koji su je viđali“ (Jestira 2:9, 15). Da li bi sama lepota ostavila tako snažan utisak na sve? Ne, nju je krasilo nešto mnogo vrednije.

Na primer, „Jestira nije pominjala ni svoj narod ni svoje poreklo, jer joj je Mardohej zapovedio da o tome ne govori“ (Jestira 2:10). Mardohej joj je rekao da bude diskretna u vezi sa svojim judejskim poreklom; verovatno je video da među persijskim velikašima ima puno predrasuda prema njihovom narodu. Sigurno je za njega bilo veliko zadovoljstvo kada je saznao da je Jestira, iako više nije bila pod njegovim budnim okom, i dalje jednako mudra i poslušna!

Današnji mladi isto tako mogu doneti radost svojim roditeljima i starateljima. Kada su daleko od njih, pa čak i ako su okruženi površnim, nemoralnim i zlobnim ljudima, mladi se mogu odupreti lošim uticajima i držati se merila za koja znaju da su ispravna. Kada po uzoru na Jestiru tako čine, oni raduju srce svog nebeskog Oca (Poslovice 27:11).

Kada je došlo vreme da Jestira bude odvedena kralju, mogla je da uzme šta god je htela kako bi se još više ulepšala. Međutim, ona je pokazala skromnost ne tražeći ništa osim onoga što joj je Igaj savetovao (Jestira 2:15). Verovatno je razumela da samom lepotom neće osvojiti kraljevo srce; skromnost i poniznost su prava retkost koja će se daleko više ceniti. Da li je bila u pravu?

Odgovor nalazimo u sledećim rečima: „Kralj je zavoleo Jestiru više od svih drugih žena, i ona je stekla njegovu naklonost  i ljubav više od svih drugih devojaka. Stavio joj je na glavu kraljevski turban i učinio ju je kraljicom umesto Astine“ (Jestira 2:17). Ovoj poniznoj mladoj Judejci verovatno je bilo teško da se prilagodi na tu promenu u načinu života — postala je nova kraljica, supruga najmoćnijeg vladara na zemlji u to vreme! Da li se ponela zbog svog novog položaja?

Daleko od toga! Jestira je ostala poslušna svom poočimu Mardoheju. Sačuvala je tajnu o svom judejskom poreklu. Pored toga, kada je Mardohej saznao da se sprema ubistvo Asvira, Jestira je poslušno prenela njegovo upozorenje kralju i zavera je osujećena (Jestira 2:20-23). I dalje je pokazivala veru u Boga svojom skromnošću i poslušnošću. U današnje vreme se na poslušnost uglavnom ne gleda kao na vrlinu; uobičajeni su neposlušnost i buntovan stav. Ali ljudi koji su iskreno odani Bogu cene poslušnost, kao što je to i Jestira činila.

Jestirina vera na ispitu

Čovek po imenu Aman stekao je veliki ugled na dvoru kralja Asvira. Kralj ga je uzvisio odmah do sebe, učinivši ga glavnim savetnikom i upraviteljem celog carstva. Čak je naredio da se svi poklone pred njim kada ga vide (Jestira 3:1-4). Taj zakon je predstavljao problem za Mardoheja. Smatrao je da treba da bude poslušan kralju, ali ne po cenu neposlušnosti Bogu. Aman je bio ’Agagej‘. To očigledno znači da je bio potomak Agaga, amaličkog kralja kog je pogubio Božji prorok Samuilo (1. Samuilova 15:33). Amaličani su toliko daleko otišli u svom zlu da su postali neprijatelji Jehove i Izraela. Bog je izrekao osudu tom narodu b (Ponovljeni zakoni 25:19). Kako bi se onda jedan verni Judejac mogao pokloniti pred Amaličaninom na visokom položaju? Mardohej to nije želeo. On je ostao pri svom stavu. I dan-danas su verni muškarci i žene spremni da rizikuju svoj život kako bi se držali ovog načela: „Bogu se moramo pokoravati, a ne ljudima“ (Dela apostolska 5:29).

Aman je bio van sebe od besa. Ali nije mu bilo dovoljno da smisli kako da ubije Mardoheja. Želeo je da istrebi ceo njegov narod! Aman je razgovarao s kraljem u nameri da prikaže Judejce u najgorem svetlu. Ne rekavši o kom narodu je reč, ukazao je da je to nevažan narod, „rasejan i izdvojen među drugim narodima“. Što je još gore, rekao je da oni ne slušaju kraljeve zakone i da su zato opasni buntovnici. Ponudio je da u kraljevu riznicu priloži ogromnu sumu novca kako bi pokrio troškove pokolja svih Judejaca u carstvu. c Asvir je dao Amanu svoj pečatni prsten da ozakoni svaku odredbu koju je imao na umu (Jestira 3:5-10).

Uskoro su glasnici na konjima jurili do svakog dela ogromnog carstva, odnoseći smrtnu presudu judejskom narodu. Kako li je strašan bio trenutak kada je ta objava stigla do dalekog Jerusalima! Tamo se ostatak Judejaca, koji su se vratili iz vavilonskog ropstva, mučio da obnovi grad koji je još uvek bio bez odbrambenih zidina. Kada je čuo ove užasne vesti, Mardohej se možda setio sunarodnika u Jerusalimu, kao i prijatelja i rođaka u Susanu. U očajanju je razderao odeću, obukao kostret, posuo se pepelom i usred grada jadikovao na sav glas. Za to vreme je Aman sedeo i pio sa kraljem i uopšte ga nije doticala žalost koju je izazvao među mnogim Judejcima i njihovim prijateljima u Susanu (Jestira 3:12–4:1).

 Mardohej je znao da mora nešto da preduzme. Ali šta je to moglo biti? Jestira je saznala da je on u žalosti i poslala mu odeću, ali Mardohej je odbijao utehu. Možda se već dugo pitao zašto je njegov Bog Jehova dozvolio da draga Jestira bude odvedena i postane kraljica paganskog vladara. Sada se razlog mogao naslutiti. Mardohej je poslao poruku kraljici, moleći je da se obrati kralju i zauzme se „za svoj narod“ (Jestira 4:4-8).

Jestirino srce je sigurno ustreptalo kada je primila tu poruku. Pred njom je stajao najveći ispit vere. Bila je uplašena, što je otvoreno rekla u odgovoru Mardoheju. Podsetila ga je na kraljev zakon. Pojaviti se pred njim nepozvan bilo je ravno potpisivanju smrtne presude. Onaj ko bi to učinio mogao je biti pošteđen samo ako kralj prema njemu pruži svoje zlatno žezlo. Da li je Jestira imala ijedan razlog da se nada takvoj milosti, posebno kada se uzme u obzir kako je prošla kraljica Astina kada je odbila da se pojavi pred kraljem? d Jestira je rekla Mardoheju da je kralj nije zvao trideset  dana! Zbog toga je imala mnogo razloga da se pita da li je možda izgubila naklonost hirovitog vladara (Jestira 4:9-11).

Mardohej joj je odgovorio odlučno kako bi učvrstio njenu veru. Uverio ju je da ako ne bude ništa preduzela, Judejcima će izbavljenje doći iz nekog drugog izvora. Ali kako bi ona mogla očekivati da će biti pošteđena kada progonstvo uzme maha? Mardohej je pokazao svoju snažnu veru u Jehovu, koji nikada ne bi dozvolio da njegov narod bude istrebljen i da njegova obećanja ostanu neispunjena (Isus Navin 23:14). Zatim je upitao Jestiru: „Ko zna nisi li upravo zbog časa kao što je ovaj došla do kraljevskog dostojanstva?“ (Jestira 4:12-14). On se potpuno uzdao u svog Boga, Jehovu. Da li je tako i s nama? (Poslovice 3:5, 6).

Vera snažnija nego strah od smrti

Stigao je odlučujući trenutak za Jestiru. Tražila je od Mardoheja da sakupi njene sunarodnike kako bi joj se pridružili u trodnevnom postu, a svoju poruku je zaključila jednostavnom izjavom vere i hrabrosti koja ni posle mnogo vekova nije izgubila svoju snagu: „Ako treba da poginem, neka poginem“ (Jestira 4:15-17). Tokom ta tri dana sigurno se molila usrdnije nego ikada u životu. Napokon je stigao taj čas. Obukla se u najlepšu kraljevsku odeću, sve s ciljem da pridobije milost svoga muža. A onda je pošla.

Kao što je opisano u uvodu ovog članka, Jestira se uputila ka kraljevom dvoru. Možemo samo zamisliti sve te nespokojne misli i usrdne molitve u njenom umu i srcu. Zakoračila je u dvorište, odakle je mogla videti Asvira na prestolu. Možda je pokušala da protumači izraz njegovog lica — lica uokvirenog pažljivo negovanim, simetričnim uvojcima kose i četvrtaste brade. Ako je morala da čeka, taj trenutak je sigurno izgledao kao večnost. Ali napokon je prošao, i njen muž ju je ugledao. Zasigurno je bio iznenađen, a zatim je njegovo lice smekšalo. Pružio je svoje zlatno žezlo! (Jestira 5:1, 2).

Jestira je naišla na uho koje je spremno da sluša i dobila je priliku da se izrazi. Zauzela se za svoj narod i za svog Boga, pružajući predivan primer vere svim Božjim slugama do dan-danas. Ali pred njom je tek stajao veliki zadatak. Kako će ubediti kralja da njegov omiljeni savetnik Aman zlobno kuje zaveru? Šta da učini da se spase njen narod? Ta pitanja ćemo osmotriti u nekom od narednih članaka.

[Fusnote]

[Slika na 19. strani]

Mardohej je s dobrim razlogom bio ponosan na svoju rođaku

[Slika na 20. strani]

Jestira je znala da su poniznost i mudrost daleko važniji od izgleda

[Slika na stranama 22, 23]

Jestira je rizikovala život da bi spasla Božji narod