ŠTA je po vašem mišljenju bio problem u Filipovom i Leinom odnosu? Imali su dobre namere. Oboje su voleli Boga. I oboje su uviđali potrebu da zajedno proučavaju Bibliju. Ali izgleda da je upravo ono što ih je moglo ujediniti imalo suprotan efekat. Možda jesu zajedno proučavali, ali nisu radili na duhovnosti kao bračni par.

Šta je duhovnost? Zašto bračni parovi treba da nastoje da je razvijaju? Na koje izazove mogu naići i kako ih mogu savladati?

Reč „duhovnost“ u biblijskom smislu odnosi se na stav ili pogled na život (Judina 18, 19, fusnota). Na primer, biblijski pisac Pavle ističe razliku između duhovnog i telesnog čoveka. Pavle ukazuje na to da su oni koji razmišljaju telesno više usmereni na sebe nego na druge. Oni se ne trude da žive po Božjim merilima, već rade ono što je ispravno u njihovim očima (1. Korinćanima 2:14; Galatima 5:19, 20).

Za razliku od toga, oni koji imaju duhovni pogled na stvari cene Božja merila. Na Jehovu Boga gledaju kao na svog prijatelja i nastoje da se ugledaju  na njega (Efešanima 5:1). Zahvaljujući tome, u ophođenju s drugima pokazuju ljubav, dobrotu i blagost (Izlazak 34:6). Takođe, oni slušaju Boga čak i kada im to nije lako (Psalam 15:1, 4). Daren iz Kanade, koji je u braku 35 godina, kaže: „Razumeo sam da osoba kojoj su važne duhovne stvari uvek razmišlja o tome kako će njene reči i postupci uticati na njeno prijateljstvo s Bogom.“ Njegova supruga Džejn dodaje: „Smatram da se žena kojoj je stalo do duhovnosti prepoznaje po tome što se svakog dana trudi da plodovi Božjeg duha postanu deo njene ličnosti“ (Galatima 5:22, 23).

Naravno, osoba ne mora biti u braku da bi razvijala duhovnost. Štaviše, Biblija kaže da svako ima odgovornost da uči o Bogu i oponaša ga (Dela apostolska 17:26, 27).

Zašto onda supružnici treba da nastoje da neguju duhovnost kao bračni par? Osmotrimo sledeće poređenje: Dva čoveka imaju jednu parcelu i žele da uzgajaju povrće. Jedan odlučuje da posadi sadnice u određeno doba godine, dok drugi smatra da se to može učiniti kasnije. Prvi bi želeo da koristi đubrivo, ali se drugi uopšte ne slaže s tim jer smatra da biljkama to nije neophodno. Jedan želi da radi u bašti svaki dan. Drugi smatra da nema potrebe toliko da se trudi. U takvoj situaciji, u bašti može biti nekog roda, ali ne toliko kao kada bi se oni složili oko toga šta treba da se uradi i zatim se zajedno zalagali u tom pravcu.

Muž i žena su poput ta dva čoveka. Ako samo jedan supružnik radi na duhovnosti, njihov brak se može poboljšati (1. Petrova 3:1, 2). Pa ipak, mnogo je bolje kada oboje žele da žive po Božjim merilima i svesrdno se trude da podupiru jedno drugo u službi Bogu. „Bolje je dvojici nego jednome“, napisao je mudri kralj Solomon. Zašto? Zato što „imaju dobru platu za svoj trud. Jer ako jedan padne, drugi će podići druga svog“ (Propovednik 4:9, 10).

Verovatno želite da razvijate duhovnost zajedno s bračnim drugom. Ali kao i u slučaju obrađivanja bašte, sama želja ne donosi rezultate. Osmotrite dva izazova na koja možete naići i kako ih možete savladati.

PRVI IZAZOV: Nemamo dovoljno vremena.

„Moj muž dolazi po mene na posao u sedam sati uveče“, kaže Su, koja je odnedavno u braku. „Kada stignemo kući, dočekaju nas svi poslovi. Radi se o borbi između uma i tela; razum nam govori da treba da posvetimo vreme tome da zajedno učimo o Bogu, ali telo čezne za odmorom.“

Moguće rešenje: Budite prilagodljivi i spremni na saradnju. Su kaže: „Moj suprug i ja smo odlučili da ustanemo ranije i da pre odlaska na posao zajedno čitamo jedan deo iz Biblije i razgovaramo o tome. Takođe, on mi pomaže u kućnim poslovima kako bismo imali vremena jedno za drugo.“ Kako im je koristilo to što su uložili dodatni trud? Njen suprug Ed kaže: „Uvideo sam da otkako Su i ja redovno razgovaramo o duhovnim stvarima, lakše izlazimo na kraj s problemima i manje smo napeti.“

Osim što međusobno razgovarate, važno je da svakog dana odvojite nekoliko minuta za zajedničku molitvu. Kako vam to može pomoći? „Ne tako davno“, kaže Rajan, koji je oženjen 16 godina, „moja supruga i ja smo prolazili kroz jedan veoma težak period u našem braku. Ali svake večeri smo se zajedno molili iznoseći svoje brige Bogu. Smatram da nam je zajednička molitva pomogla da rešimo naše probleme i ponovo budemo srećni u braku.“

DRUGI IZAZOV: Imamo različite sposobnosti.

„Nikada nisam voleo da čitam knjige“, kaže Toni. Njegova žena Natali kaže: „Ja volim da čitam i uživam da razgovaram o onome što sam saznala. Ponekad mislim da Toni pomalo zazire od toga da razgovara sa mnom o biblijskim temama.“

Moguće rešenje: Nemojte biti kritični i skloni nadmetanju, već pružajte podršku. Pohvalite bračnog druga za ono što radi i ohrabrite ga kako bi nastavio da se trudi. „Moja žena ponekad pokazuje preveliko oduševljenje za razgovor o Bibliji“, kaže Toni, „zbog čega sam ranije nerado pričao s njom o duhovnim temama. Međutim, Natali ume da pruži podršku. Sada redovno razgovaramo o duhovnim stvarima i uvideo sam da nemam čega da se plašim. Uživam da diskutujem s njom o tome. Oboje smo mnogo opušteniji i zadovoljniji.“

Mnogi parovi su ustanovili da dobro utiče na njihov brak kada svake sedmice odvajaju vreme da zajedno čitaju i proučavaju Bibliju. Međutim, važno je imati na umu sledeće: Primenjujte savete na sebe, a ne na svog bračnog druga (Galatima 6:4). Razgovarajte o osetljivim pitanjima nekom drugom prilikom, a ne tokom proučavanja. Zašto?

Jedan primer: Recimo da ste na porodičnom obroku. Da li biste izabrali baš to vreme da previjete gnojnu ranu? Verovatno ne. Svima biste pokvarili apetit. Isus je učenje o Bogu i vršenje njegove volje uporedio sa hranom (Matej 4:4; Jovan 4:34). Ako razgovarate o emocionalnim ranama svaki put kada otvorite Bibliju, moglo bi se desiti da vaš bračni drug zbog toga izgubi duhovni apetit. Svakako, treba da razgovarate o problemima. Ali za to možete odrediti neko drugo vreme (Poslovice 10:19; 15:23).

Ako kao bračni par sejete, to jest razvijate duhovnost, požnjećete više mira i radosti u braku. Zapravo Božja Reč obećava da „šta čovek poseje, to će i požnjeti“ (Galatima 6:7).

Filip i Lea o kojima je bilo reči na početku članka uverili su se u istinitost tog biblijskog načela. Sada su u braku već 45 godina i znaju da se istrajnost isplati. „Ranije sam krivio svoju ženu za to što smo imali lošu komunikaciju“, kaže Filip. „Međutim, s vremenom sam shvatio da treba i ja da se potrudim u tom pravcu.“ Lea dodaje: „U teškim trenucima nam je zaista pomagala zajednička ljubav prema Jehovi Bogu. Svih ovih godina redovno smo proučavali i molili se zajedno. Kada vidim kako se Filip trudi da sve više ispoljava hrišćanske osobine, lakše mi je da ga volim.“