Avraham — primer vere

Avraham uživa u večernjoj tišini. Dok posmatra vedro, zvezdano nebo, ne može a da se ne seti obećanja koje mu je dao Bog — da će njegovo potomstvo postati brojno poput tih svetlucavih dragulja na nebu (Postanak 15:5). Za njega su zvezde vidljiv podsetnik na Jehovino obećanje, a takođe i garancija. Na kraju krajeva, ako je Jehova imao moć da stvori ogromni svemir i sve u njemu, zar on ne može takođe da učini da Avraham i Sara dobiju dete? Na takvim razmišljanjima je počivala Avrahamova vera.

ŠTA JE VERA? U biblijskom smislu, „vera“ se odnosi na snažno verovanje u nešto što se ne vidi. Takvo verovanje se zasniva na čvrstim dokazima. Osoba koja ima veru u Boga poklanja posebnu pažnju ispunjenju njegovih obećanja, koja su za nju sigurna kao da su se već ispunila.

KAKO JE AVRAHAM POKAZIVAO VERU? Avraham je pokazao da veruje u Božja obećanja. S verom je napustio zemlju u kojoj je rođen, uveren da će Jehova održati obećanje i odvesti ga u drugu zemlju. S verom je lutao po hananskoj zemlji, uveren da će je njegovi potomci kasnije zauzeti. I s verom je pokazao poslušnost i bio spreman da prinese Isaka na žrtvu, uveren da će Jehova, ako bude potrebno, uskrsnuti njegovog sina (Jevrejima 11:8, 9, 17-19).

Avraham je gledao na budućnost, a ne na prošlost. Iako su Avraham i Sara verovatno živeli udobnije u Uru nego u Hananu, ’nisu mislili na zemlju iz koje su otišli‘ (Jevrejima 11:15). Naprotiv, razmišljali su o tome kako će Jehova u  budućnosti blagosloviti njih i njihove potomke (Jevrejima 11:16).

Da li je Avraham zaista imao dobre razloge da veruje Jehovi? Svakako da jeste. Jehova je održao svako svoje obećanje. Avrahamovo potomstvo se s vremenom umnožilo i od njega je postao narod poznat kao Izrael. Izraelci su se nastanili u hananskoj zemlji, upravo kako je Jehova i obećao Avrahamu (Isus Navin 11:23).

KOJA JE POUKA ZA NAS? Možemo biti uvereni da će Jehova održati svoja obećanja. Čak i ako neka od njih ljudima izgledaju nemoguće, mi verujemo da je ’Bogu sve moguće‘ (Matej 19:26).

Od Avrahama takođe učimo da ne gledamo na ono što je bilo u prošlosti, već na ono što nas očekuje u budućnosti. To je naučio i čovek po imenu Džejson. On pati od teške bolesti zbog koje je potpuno paralizovan. „Moram priznati da ponekad razmišljam o prošlosti“, kaže Džejson. Zatim dodaje: „Najviše mi nedostaju male stvari, na primer da zagrlim svoju ženu, Amandu.“

Pa ipak, Džejson je potpuno uveren da će Jehova ispuniti svoja obećanja, između ostalog i obećanje da će naša planeta uskoro postati raj i da će verni ljudi dobiti večni život u savršenom zdravlju a (Psalam 37:10, 11, 29; Isaija 35:5, 6; Otkrivenje 21:3, 4). „Podsećam sebe na to da najbolja vremena tek predstoje“, kaže Džejson i objašnjava: „Uskoro će svemu doći kraj — stres, uznemirenost, tuga i osećanje krivice zauvek će nestati.“ Kakav izuzetan primer vere, baš kao i Avraham!

[Fusnota]