Аврахам — пример љубави

Аврахамова жалост је скоро неиздржива. Његова вољена жена Сара је преминула. Безброј драгих успомена навиру у мисли овог остарелог човека у тренуцима када се опрашта од ње. Док туга стеже његово срце, низ лице му се сливају сузе (Постанак 23:1, 2). Те сузе нису нешто чега треба да се стиди, већ пружају снажан доказ једне од његових најплеменитијих особина — љубави.

ШТА ЈЕ ЉУБАВ? Љубав је осећање срдачне привржености или дубоке наклоности. Човек својим делима показује шта осећа према онима које воли, чак и кад то подразумева неке жртве.

КАКО ЈЕ АВРАХАМ ПОКАЗИВАО ЉУБАВ? Аврахам је показао да воли своју породицу. Он је сигурно био веома заузет. Па ипак, никад није занемаривао емоционалне или духовне потребе породице. Чак је и сам Јехова запазио да је Аврахам као поглавар предводио своју породицу у духовном погледу (Постанак 18:19). Штавише, Јехова је конкретно споменуо Аврахамову љубав. Указао је на Исака као на ’сина кога [Аврахам] толико воли‘ (Постанак 22:2).

Аврахамову љубав можемо видети и по томе како је реаговао на смрт своје драге супруге, Саре. Дубоко је жалио за њом. Иако је био чврст и мужеван, није га било срамота да покаже жалост. Код Аврахама видимо диван спој снаге и нежности.

 Аврахам је показао да воли Бога. Читав његов живот сведочи о томе. Зашто то можемо рећи? Можда се сећамо речи из Библије записаних у 1. Јовановој 5:3: „Љубав према Богу значи држати се његових заповести.“ Ако то узмемо у обзир, Аврахам је био одличан пример љубави према Богу.

Сваки пут када је Јехова Аврахаму дао неку заповест, он је одмах послушао (Постанак 12:4; 17:22, 23; 21:12-14; 22:1-3). Некада је то било лако, а некада тешко; можда није ни знао зашто Јехова то тражи. Аврахаму то није било важно. Ако је његов Бог хтео да он нешто учини, био је спреман на то. На сваку заповест је гледао као на прилику да покаже своју љубав према Јехови.

КОЈА ЈЕ ПОУКА ЗА НАС? Можемо се угледати на Аврахама тако што показујемо наклоност према другима, посебно према члановима породице. Никада не смемо дозволити да због животних притисака немамо времена за оне који нам највише значе.

Такође је добро да развијамо искрену љубав према Јехови. Таква љубав може бити покретачка снага у нашем животу. На пример, може нас мотивисати да променимо своје ставове, говор и понашање како бисмо угодили Богу (1. Петрова 1:14-16).

Руку на срце, није увек лако слушати Јеховине заповести. Али можемо бити сигурни да ће Бог који је помагао Аврахаму и назвао га ’својим пријатељем‘ подржати и нас (Исаија 41:8). Његова Реч, Библија, обећава да ће нас он ’учврстити и ојачати‘ (1. Петрова 5:10). Заиста дивно обећање поузданог Аврахамовог Пријатеља!

[Оквир на 11. страни]

Да ли су сузе знак слабости код мушкараца?

Многи би рекли да јесу. Можда би се изненадили када би сазнали да Аврахам није усамљен пример енергичног, верног мушкарца за којег Библија каже да је заплакао када му је било тешко. Спомињу се и Јосиф, Давид, апостол Петар, старешине ефешке скупштине, па чак и Исус (Постанак 50:1; 2. Самуилова 18:33; Лука 22:61, 62; Јован 11:35; Дела апостолска 20:36-38). Јасно је да Библија не говори да су сузе знак слабости.