Pravi hrišćani poštuju Božju Reč
Pravi hrišćani poštuju Božju Reč
„Tvoja reč je istina“ (JOV. 17:17)
POTRAŽI SLEDEĆE MISLI:
Po čemu se sastanak koji je održan u Jerusalimu 49. n. e. razlikovao od kasnijih crkvenih sabora?
Koji su ljudi hrabro zastupali Božju Reč u srednjem veku?
Na koji su način verni hrišćani s kraja 19. veka proučavali Bibliju i zašto je to bilo delotvorno?
1. Koju bi važnu odliku izdvojio po kojoj se Jehovini svedoci razlikuju od drugih religija?
RAZMISLI o svom prvom razgovoru s Jehovinim svedocima. Čega se sećaš? Mnogi bi odgovorili: ’Na mene je snažan utisak ostavilo to što su Svedoci koristili Bibliju da bi odgovorili na sva moja pitanja.‘ Kako smo samo bili radosni kada smo saznali kakva je Božja namera za zemlju, šta se dešava s nama kada umremo i kakva budućnost očekuje naše voljene koji su umrli!
2. Koji su neki od razloga zbog kojih Bibliju smatraš vrednom?
2 Međutim, kako smo napredovali u proučavanju, razumeli smo da Biblija sadrži mnogo više od odgovora na naša pitanja o životu, smrti i budućnosti. Uvideli smo da je ona najpraktičnija knjiga na svetu. Njeni saveti nikad ne zastarevaju i oni koji ih se drže vode uspešan i srećan život. (Pročitati Psalam 1:1-3.) Pravi hrišćani nikada nisu prihvatali Bibliju kao „ljudsku reč, nego kao Božju reč, što ona zaista i jeste“ (1. Sol. 2:13). Kratak istorijski pregled će nam pokazati jasnu razliku između onih koji su istinski cenili Božju Reč i onih koji to nisu.
POJAVLJUJE SE PROBLEM
3. Koji je problem mogao da ugrozi jedinstvo hrišćanske skupštine iz prvog veka i šta je bilo dovedeno u opasnost?
3 Prošlo je 13 godina od pomazanja prvog neobrezanog nejevrejina Kornelija. Sve veći broj nejevreja prihvatao je hrišćanstvo. Tokom tog perioda, pojavio se problem koji je mogao da ugrozi jedinstvo hrišćanske skupštine. Postavljalo se sledeće pitanje: Da li i nejevreji treba da budu obrezani prema judejskoj tradiciji pre nego što se krste? To nije bilo lako pitanje za jednog Judejca. Oni koji su se držali Zakona ne bi čak ni ušli u dom neznabošca, a kamoli imali blizak odnos s njim. Hrišćani jevrejskog porekla su već bili žestoko progonjeni zbog toga što su napustili pređašnju religiju. Ako bi se usudili da bratski prihvate neobrezane nejevreje, to bi samo produbilo jaz između njih i pristalica judaizma i izazvalo još veću netrpeljivost prema njima (Gal. 2:11-14).
4. Ko se okupio da reši problem koji se pojavio i koja pitanja bi neko mogao da postavi u vezi s tim?
4 Godine 49. n.e., apostoli i starešine iz Jerusalima, koji su i sami bili obrezani Judejci, „okupili [su se] da razmotre to pitanje“ (Dela 15:6). Ono što je usledilo nije bila zamorna teološka rasprava oko suvoparnih formalnosti, već živ razgovor o biblijskim učenjima. Izneta su oprečna mišljenja o tom pitanju. Da li će nadvladati lično mišljenje i predrasude? Da li će odgovorne starešine odlagati odluku sve dok se raspoloženje u Izraelu ne popravi? Ili će smisliti neko kompromisno rešenje tako da obe strane prilagode svoj stav i postignu dogovor?
5. U kojim se bitnim stvarima sastanak u Jerusalimu 49. n. e. razlikovao od kasnijih crkvenih sabora?
5 Kompromis i lobiranje su uobičajeni na današnjim crkvenim saborima. Međutim, na tom sastanku u Jerusalimu nije bilo uzajamnih ustupaka niti nametanja ličnog mišljenja. Štaviše, doneta je jednoglasna odluka. Kako je to bilo moguće? Koliko god da je svaki učesnik bio uveren u svoje gledište, svi prisutni su poštovali Božju Reč i ti sveti spisi su bili ključ za rešenje problema. (Pročitati Psalam 119:97-101.)
6, 7. Kako je Sveto pismo pomoglo da se reši pitanje obrezanja?
6 Stihovi koji su pomogli da se reši pitanje nalaze se u Amosu 9:11, 12. Kao što je citirano u Delima apostolskim 15:16, 17, tamo piše: „Posle toga ću se vratiti i opet ću izgraditi Davidovu senicu koja je pala. Opet ću izgraditi njene ruševine i opet ću je podići, da bi preostali ljudi usrdno tražili Jehovu, zajedno s ljudima iz svih naroda, s onima koji nose moje ime, kaže Jehova.“
7 Međutim, neko bi mogao da kaže da u tim stihovima ne piše da nije bilo potrebno da se hrišćani nejevrejskog porekla obrežu. To je tačno. Međutim, hrišćani jevrejskog porekla su to ispravno razumeli. Obrezani nejevreji za njih nisu bili ’ljudi iz naroda‘ već braća (Izl. 12:48, 49). Na primer, prema Bagsterovom prevodu Septuaginte, u Jestiri 8:17 piše: „Mnogi iz drugih naroda bili su obrezani i postali su Judejci.“ Prema tome, kada je Sveto pismo proreklo da će preostali iz doma Izraelovog (Judejci i obrezani prozeliti) zajedno sa „ljudima iz svih naroda“ (neobrezanim nejevrejima) postati jedan narod koji nosi Božje ime, poruka je bila jasna. Nejevreji koji su želeli da postanu hrišćani nisu morali da se obrežu.
8. Zašto je hrišćanima jevrejskog porekla bila potrebna hrabrost da bi doneli ispravnu odluku?
8 Božja Reč i sveti duh pomogli su iskrenim hrišćanima da se ’jednodušno slože‘ (Dela 15:25). Iako je ta odluka verovatno vodila do još većeg progonstva hrišćana jevrejskog porekla, verne osobe su u potpunosti podržale odluku koja se temeljila na Bibliji (Dela 16:4, 5).
OČIGLEDNA RAZLIKA
9. Koji je bio jedan važan faktor zbog kog je iskrivljena biblijska istina i koje je važno učenje time bilo obuhvaćeno?
9 Apostol Pavle je prorekao da će posle smrti apostola hrišćanstvo biti uprljano lažnim učenjima. (Pročitati 2. Solunjanima 2:3, 7.) Među onima koji nisu podnosili „zdravo učenje“ bila su i neka odgovorna braća (2. Tim. 4:3). Pavle je upozorio tadašnje starešine: „Između vas samih dići će se ljudi koji će iznositi iskrivljena učenja da bi odvukli učenike za sobom“ (Dela 20:30). U jednoj enciklopediji se govori o važnom faktoru koji je doprineo pojavi lažnih učenja: „Hrišćani koji su bili poučeni grčkoj filozofiji osetili su potrebu da svoju veru izraze na taj način, ne samo zbog lične intelektualne satisfakcije već i da bi obrazovane neznabošce preobratili na hrišćanstvo“ (The New Encyclopædia Britannica). Jedno važno učenje koje je bilo iskvareno paganstvom odnosi se na identitet Isusa Hrista. Biblija kaže da je on Božji Sin, dok su zagovornici grčke filozofije tvrdili da je Bog.
10. Kako je moglo biti rešeno pitanje Hristovog identiteta?
10 To pitanje je bilo predmet rasprave na mnogim crvenim saborima. Problem bi se rešio vrlo lako da su crkvene vođe pridavale značaj Svetom pismu, ali većina nije. Zapravo, mnogi bi doneli odluku čak pre nego što bi došli na sabore, a odlazili bi još uvereniji u svoje stavove. Kanoni i proglasi koji su doneti na tim sastancima gotovo da se nisu ni osvrtali na Sveto pismo.
11. Kakav se značaj pridaje autoritetu crkvenih otaca i zašto?
11 Zašto Sveto pismo nije temeljnije osmotreno? Izučavalac Čarls Friman kaže da je onima koji su verovali da je Isus Bog „bilo teško da opovrgnu mnoge Isusove izjave koje ukazuju na to da je Bog Otac veći od njega“. Kao posledica toga, jevanđelja su bila zamenjena crkvenom tradicijom i ljudskim gledištima. I danas mnogi sveštenici pridaju mnogo veći značaj nenadahnutim izjavama crkvenih otaca nego Božjoj Reči. Ako si nekada razgovarao o Trojstvu s nekim studentom bogoslovije, sigurno si to zapazio.
12. Na koji je način rimski car negativno uticao na Crkvu?
12 Rasprave na tim saborima bile su vođene pod snažnim uticajem rimskih careva. Profesor Ričard Rubinstajn se osvrće na to dok govori o Nikejskom saboru: „Konstantin je imao naklonost prema [biskupima] i bogato ih je nagrađivao iznad njihovih očekivanja. Za manje od godinu dana, novi car je povratio ili ponovo izgradio praktično sve njihove crkve, vratio im službu i čast koja im je oduzeta... Hrišćanskom sveštenstvu je dao sve privilegije koje su pre toga imali paganski sveštenici.“ Zahvaljujući tome, „Konstantin je bio u poziciji da snažno utiče na događaje u Nikeji — možda čak i da ih diktira“. Čarls Friman zaključuje: „Tako je postavljen presedan po kom je car mogao da utiče ne samo na jačanje Crkve već i na njena učenja.“ (Pročitati Jakovljevu 4:4.)
13. Šta je uticalo na to da crkvene vođe u kasnijim vekovima zanemare jasna biblijska učenja?
13 Dok je crkvenim dostojanstvenicima bilo teško da utvrde tačan identitet Isusa Hrista, mnogima iz običnog naroda to nije predstavljalo problem. Pošto nisu bili zainteresovani da svoje vreće napune carevim zlatom niti da dobiju viši položaj u crkvenoj hijerarhiji, mogli su objektivnije sagledati stvari, u svetlu Svetog pisma. Po svemu sudeći tako je i bilo. Teolog iz tog perioda, Grigorije iz Nise, rugao se običnom narodu: „Prodavci odeće, menjači novca i bakalini, svi su oni teolozi. Ako upitate koliko vredi vaš novac, neki tamo filozof će vam objasniti po čemu je Sin drugačiji od Oca. Ako pitate pošto je hleb, dobićete odgovor da je Otac veći od Sina. Ako želite da znate da li je kupka spremna, čućete da je Sin stvoren.“ Za razliku od crkvene hijerarhije, mnogi iz običnog naroda su svoje zaključke podupirali onim što stoji u Božjoj Reči. Grigorije i njegovi istomišljenici dobro bi postupili da su ih slušali!
„PŠENICA“ I „KUKOLJ“ RASTU ZAJEDNO
14. Zašto možemo zaključiti da je od prvog veka pa nadalje uvek bilo pravih pomazanih hrišćana na zemlji?
14 Isus je u jednom poređenju rekao da će od prvog veka pa nadalje uvek biti pravih pomazanih hrišćana na zemlji. Uporedio ih je sa „pšenicom“ koja raste zajedno s „kukoljem“ (Mat. 13:30). Naravno, ne možemo sa sigurnošću reći koji su pojedinci ili grupe pripadali pomazanicima koji su upoređeni sa pšenicom, ali možemo potvrditi da je uvek postojao neko ko je hrabro branio Božju Reč i razotkrivao nebiblijska crkvena učenja. Osmotrimo nekoliko primera.
15, 16. Navedi neke koji su poštovali Božju Reč.
15 Nadbiskup Agobard Lionski iz Francuske (779-840. n. e.) osudio je obožavanje likova, postojanje crkava koje su posvećene svecima i nebiblijsku crkvenu službu i običaje. Njegov savremenik biskup Klaudije takođe je odbacio crkvenu tradiciju i osporio molitve svecima i poštovanje relikvija. U 11. veku, arhiđakon Berengarije Turski iz Francuske bio je isključen iz crkve jer je odbacio katoličko učenje o transsupstancijaciji. Takođe je smatrao da je Biblija veći autoritet od crkvene tradicije.
16 U 12. veku su živela dva čoveka koja su volela biblijsku istinu, Peter iz Bruija i Anri iz Lozane. Peter je napustio sveštenički poziv jer nije mogao Bibliju da dovede u vezu s katoličkim učenjima kao što su krštenje novorođenčadi, transsupstancijacija, molitve za umrle i obožavanje krsta. Svoja verovanja je platio životom 1140. godine. Anri, koji je bio monah, osudio je iskvareno ponašanje u Crkvi, kao i paganstvo u crkvenoj službi. Uhapšen je 1148. i ostatak života je proveo u zatvoru.
17. Koje su važne korake preduzeli Valdo i njegovi sledbenici?
17 Otprilike u vreme kada je Peter iz Bruija živ spaljen jer se osmelio da govori protiv Crkve, rođen je neko ko će kasnije snažno uticati na širenje biblijske istine. Njegovo prezime je Valdus, to jest Valdo. a Za razliku od Petera iz Bruija i Anrija iz Lozane, on je bio laik, ali je toliko cenio Božju Reč da je razdelio svoje bogatstvo i pobrinuo se da neki delovi Biblije budu prevedeni na jezik kojim je govorio običan narod u jugoistočnoj Francuskoj. Neki su bili toliko oduševljeni kada su čuli biblijsku poruku na maternjem jeziku da su se i oni odrekli svoje imovine i život posvetili širenju biblijske istine. Crkva je zbog toga bila jako uznemirena. Ti revni muškarci i žene, koji su kasnije postali poznati kao valdenzi, bili su isključeni iz Crkve 1184, a zatim i prognani iz svojih domova. Zahvaljujući tome biblijska poruka se proširila i u drugim područjima. Na kraju je u mnogim delovima Evrope bilo sledbenika Valda, Petera iz Bruija i Anrija iz Lozane, kao i drugih koji su se suprotstavili Crkvi. Još neki koji su hrabro zastupali biblijsku istinu u narednim vekovima bili su Džon Viklif (oko 1330-1384), Vilijam Tindejl (oko 1494-1536), Henri Gru (1781-1862) i Džordž Stors (1796-1879).
„BOŽJA REČ NIJE OKOVANA“
18. Objasni kako su iskreni istraživači Biblije iz 19. veka proučavali i zašto je to bilo delotvorno.
18 Koliko god da su se trudili, neprijatelji biblijske istine nisu mogli da spreče njeno širenje. „Božja reč nije okovana“, stoji u 2. Timoteju 2:9. Jedna grupa iskrenih istraživača Biblije počela je da traga za istinom 1870. Na koji način su proučavali? Najpre bi neko od njih postavio pitanje. O tome bi diskutovali. Zatim bi potražili sve stihove koji su povezani s tom temom i onda, nakon što bi se složili oko njihovog značenja, doneli bi konačan zaključak i zabeležili ga. Nije li ohrabrujuće znati da su poput apostola i starešina iz prvog veka ovi verni ljudi, naši „duhovni preci“ s kraja 19. veka, bili odlučni da svoja verovanja potpuno usklade s Božjom Rečju?
19. Kako glasi godišnji citat za 2012. i zašto je on prikladan?
19 Biblija je i dalje temelj svih naših verovanja. S tim na umu, Vodeće telo Jehovinih svedoka je kao godišnji citat za 2012. izabralo uverljivu Isusovu izjavu: „Tvoja reč je istina“ (Jov. 17:17). Pošto svi koji žele da steknu Božju naklonost moraju hoditi u istini, neka svako od nas i dalje sledi vođstvo koje pruža Božja Reč.
[Fusnota]
a Iako se na Valdusa ponekad ukazuje kao na Pjera Valdusa ili Petra Valda, njegovo ime se ne može sa sigurnošću potvrditi.
[Pitanja za razmatranje]
[Istaknuti tekst na 8. strani]
Godišnji citat za 2012. glasi: „Tvoja reč je istina“ (Jov. 17:17)
[Slika na 7. strani]
Valdo
[Slika na 7. strani]
Viklif
[Slika na 7. strani]
Tindejl
[Slika na 7. strani]
Gru
[Slika na 7. strani]
Stors
