Da li razumeš ’osnove istine‘?
Da li razumeš ’osnove istine‘?
„[Ti imaš] osnove znanja i istine u Zakonu“ (RIMLJ. 2:20)
POTRAŽI ODGOVORE NA SLEDEĆA PITANJA:
Šta su predočavale žrtve propisane Mojsijevim zakonom?
Koja paralela postoji između Izraelaca i današnjih hrišćana što se tiče prinošenja nekih žrtava?
Od čega zavisi da li će Jehova prihvatiti nečiju žrtvu?
1. Zašto treba da nas zanima značenje Mojsijevog zakona?
BEZ poslanica koje je apostol Pavle pisao pod nadahnućem Božjeg duha, ne bismo razumeli značenje mnogih obeležja Mojsijevog zakona. Na primer, on je u poslanici Jevrejima napisao da je Isus kao ’veran prvosveštenik‘ jednom zauvek prineo „žrtvu pomirenja“ i tako omogućio svima koji iskazuju veru u nju da dobiju „večno izbavljenje“ (Jevr. 2:17; 9:11, 12). Objasnio je i da je sveti šator bio samo „senka onoga što je na nebu“ i da je Isus postao Posrednik „saveza“ koji je bio bolji od onog čiji je posrednik bio Mojsije (Jevr. 7:22; 8:1-5). Njegova objašnjenja Mojsijevog zakona bila su od neprocenjive vrednosti za hrišćane u prvom veku, a isto je i danas. Ona nam pomažu da još bolje razumemo i više cenimo ono što je Bog učinio za nas.
2. U kom smislu su hrišćani jevrejskog porekla bili u prednosti u odnosu na nejevreje?
2 Kada je Pavle pisao hrišćanima u Rimu, neke savete je uputio članovima skupštine koji su bili jevrejskog porekla i koji su bili upućeni u Mojsijev zakon. On im je rekao da su u prednosti jer su poznavali Božji zakon i tako su imali „osnove znanja i istine“ o Jehovi i njegovim pravednim merilima. Zahvaljujući tome što su razumeli te osnove i cenili ih, mogli su poput svojih predaka koji su bili verni Bogu da pružaju vođstvo, pouku i duhovno svetlo onima koji nisu poznavali Zakon koji je Jehova dao svom narodu. (Pročitati Rimljanima 2:17-20.)
PREDSLIKA ISUSOVE ŽRTVE
3. Kako će nam koristiti ako razmotrimo ono što Mojsijev zakon govori o prinošenju žrtava?
3 I za nas je važno da poznajemo osnove istine o kojoj je Pavle govorio jer ćemo tako još bolje razumeti Jehovinu nameru. Načela na kojima se temelji Mojsijev zakon nisu izgubila na značaju. S tim u mislima, razmotrimo jedno obeležje Zakona, naime prinošenje žrtava i prinosa, što je ponizne Izraelce vodilo do Hrista i pomagalo im da razumeju šta Bog očekuje od njih. Nadalje, budući da se ono što Jehova u suštini očekuje od svojih slugu nikada ne menja, videćemo i kako nam zakon koji je Bog dao Izraelcima u vezi sa žrtvama i prinosima može pomoći da analiziramo kvalitet svoje svete službe (Mal. 3:6).
4, 5. (a) Na šta je Mojsijev zakon podsećao Božje sluge? (b) Šta su predočavale žrtve propisane Zakonom?
4 Izraelcima je bilo sasvim jasno da mnoga obeležja Mojsijevog zakona ukazuju na to da su grešni. Na primer, svako ko je dotakao ljudski leš morao je da se očisti. U tu svrhu je bila zaklana i spaljena zdrava crvena junica. Njen pepeo se čuvao za „vodu očišćenja“ kojom je osoba bila poprskana trećeg i sedmog dana nakon što je postala nečista (Br. 19:1-13). Pored toga, da bi se naglasilo da se putem rađanja na potomstvo prenose nesavršenost i greh, žena je izvestan period nakon porođaja smatrana nečistom, a nakon toga je morala da prinese žrtvu radi očišćenja (Lev. 12:1-8).
5 U mnogim drugim svakodnevnim situacijama trebalo je prinositi životinjske žrtve radi očišćenja od greha. Bez obzira na to da li su osobe koje su ih prinosile to razumele, njihove žrtve — kao i one koje su se kasnije prinosile u Jehovinom hramu — bile su „senka“, to jest predslika Isusove savršene žrtve (Jevr. 10:1-10).
ŽRTVE KOJE JE BOG PRIHVATAO
6, 7. (a) Čime su se Izraelci vodili kada su birali šta će prineti na žrtvu i na šta je to ukazivalo? (b) Šta možemo da se pitamo?
6 Zakon je nalagao da svaka životinja koja se prinosi Jehovi bude bez ikakve mane — da nije slepa, povređena niti bolesna (Lev. 22:20-22). Kada su Izraelci prinosili plodove zemlje, morali su prineti „prvine“, to jest „ono što je najbolje“ (Br. 18:12, 29). Jehova nije bio zadovoljan osrednjim žrtvama. Važan zahtev koji se odnosio na životinjske žrtve ukazivao je na to da će Isusova žrtva biti čista i bez mane i da će Jehova žrtvovati ono što je najbolje i što mu je najdraže da bi otkupio ljude (1. Petr. 1:18, 19).
7 Ako je neko ko je prinosio žrtvu bio zaista zahvalan Jehovi za svu njegovu dobrotu, sigurno bi rado prineo najbolje što ima. Ali svakome je bilo prepušteno da sam odluči šta će prineti kao žrtvu. Međutim, Izraelci su znali da Bog neće prihvatiti manjkavu žrtvu, jer bi ona ukazivala na to da je osoba koja ju je prinela to učinila samo formalno, pa čak i nerado. (Pročitati Malahiju 1:6-8, 13.) To treba da nas podstakne da dobro razmislimo o svojoj službi Bogu. Možemo se pitati: ’S kakvim stavom ja služim Jehovi? Da li bi trebalo da analiziram kvalitet svoje službe, kao i motive zbog kojih služim Bogu?‘
8, 9. Zašto treba da razmišljamo o tome s kakvim su stavom Izraelci prinosili žrtve?
8 Kada je žrtva koju je neki Izraelac dobrovoljno prinosio bila izraz zahvalnosti Jehovi ili, kao u slučaju žrtve paljenice, molba za njegovu naklonost, tada tom Izraelcu verovatno nije bio problem da izabere odgovarajuću životinju za žrtvu. Bio bi srećan što Jehovi daje najbolje što ima. Iako hrišćani danas ne prinose žrtve propisane Mojsijevim zakonom, u određenom smislu oni to ipak čine tako što koriste svoje vreme, snagu i novčana sredstva da služe Jehovi. Apostol Pavle je rekao da su objavljivanje hrišćanske nade i ’činjenje dobra i deljenje s drugima‘ žrtve kojima se ugađa Bogu (Jevr. 13:15, 16). Stav s kojim Jehovine sluge to rade pokazuje koliko su zahvalne za sve što im Bog pruža. Prema tome, što se tiče stavova i motiva može se povući paralela između onih koji danas učestvuju u hrišćanskoj službi i onih koji su u drevno doba dobrovoljno prinosili žrtve.
9 Međutim, šta se može reći o situacijama u kojima je neko zbog svojih propusta morao da prema Mojsijevom zakonu prinese žrtvu za greh ili žrtvu za prestup? Da li je to što je morao da prinese žrtvu negativno uticalo na stav koji je pri tom imao? Da li je nerado prinosio takvu žrtvu? (Lev. 4:27, 28). Ne, ukoliko je iskreno želeo da zadrži dobar odnos s Jehovom.
10. Koje „žrtve“ hrišćani možda moraju prineti da bi izgladili narušene odnose?
10 Danas bi se moglo desiti da nehotice uvredimo nekog brata. Savest nam možda kaže da se nismo dobro poneli. Nema sumnje da bi svako ko ozbiljno shvata svoju službu Jehovi učinio sve što može da ispravi grešku. To bi moglo značiti da se iskreno izvinimo osobi koju smo povredili ili, u slučaju ozbiljnog greha, da zamolimo starešine da nam u duhovnom smislu pomognu (Mat. 5:23, 24; Jak. 5:14, 15). Dakle, kada želimo da ispravimo to što smo zgrešili nekom čoveku ili čak samom Bogu, to nas nešto košta. Pa ipak, kada prinesemo takvu „žrtvu“ imaćemo dobar odnos s Jehovom i svojim bratom, kao i čistu savest. S druge strane, to nas uverava da je za nas najbolje kada postupamo u skladu s Jehovinom voljom.
11, 12. (a) Šta su bile žrtve zajedništva? (b) Kakvo značenje žrtve zajedništva imaju za današnje Božje sluge?
11 Među žrtvama koje su bile propisane Mojsijevim zakonom bile su i žrtve zajedništva. One su ukazivale na mir s Jehovom. Izraelac koji je prinosio takvu žrtvu jeo je meso žrtvovane životinje sa svojom porodicom, verovatno u nekoj od hramskih trpezarija. Deo žrtve je dobijao sveštenik koji je tom prilikom vršio službu, kao i drugi sveštenici koji su bili u hramu (Lev. 3:1; 7:31-33). Izraelac koji je prinosio žrtvu činio je to samo zato što je želeo da bude u dobrom odnosu s Bogom. Simbolično rečeno, taj Izraelac, njegova porodica, sveštenici i Jehova zajedno su jeli u miru, što je bila radosna prilika.
12 Da li je bilo veće časti od toga da, figurativno rečeno, neko pozove Jehovu na obrok i da on to prihvati? Sasvim je razumljivo što bi domaćin hteo da tako važnom gostu ponudi najbolje što ima. Žrtve zajedništva, koje spadaju u osnove istine u Zakonu, ukazivale su na činjenicu da će posredstvom Isusove daleko vrednije žrtve svi koji žele moći da se približe Stvoritelju i da budu u miru s njim. Danas mi možemo biti Jehovini prijatelji kada dobrovoljno žrtvujemo svoju snagu i ono što imamo dok mu služimo.
ŽRTVE KOJE BOG NIJE PRIHVATAO
13, 14. Zašto je Jehovi bilo neprihvatljivo to što je kralj Saul hteo da prinese na žrtvu životinje koje je trebalo uništiti?
13 Neko ko je prema Mojsijevom zakonu prinosio žrtve morao je to činiti sa ispravnim stavom i iz čistog srca, jer je Jehova jedino takve žrtve prihvatao. Međutim, u Bibliji se navode primeri osoba čije žrtve Bog nije prihvatio. Zašto ih nije prihvatio? Pogledajmo dva primera.
14 Prorok Samuilo je rekao kralju Saulu da je došlo vreme koje je Jehova odredio da se izvrši sud nad Amaličanima. Trebalo je da Saul istrebi taj neprijateljski narod i svu njegovu stoku. Međutim, Saul je nakon pobede dozvolio vojnicima da poštede Agaga, amaličkog kralja. Takođe je ostavio najbolje ovce i goveda kao nešto što bi se moglo prineti Jehovi na žrtvu (1. Sam. 15:2, 3, 21). Kako je Jehova reagovao na to? Odbacio je Saula zbog toga što je bio neposlušan. (Pročitati 1. Samuilovu 15:22, 23.) Šta možemo naučiti iz toga? Ako neko želi da Bog prihvati njegovu žrtvu, mora biti poslušan njegovim zapovestima.
15. Šta je značilo to što su Izraelci prinosili žrtve Jehovi, a u isto vreme su činili zlo?
15 Sličan primer nalazi se u knjizi proroka Isaije. U Isaijino vreme, Izraelci su formalno prinosili žrtve Jehovi. Ali to što su radili nije ništa vredelo, jer su bili zli. „Šta će mi mnoštvo vaših žrtava?“, pitao ih je Jehova. „Sit sam ovnujskih žrtava paljenica i sala od ugojenih životinja. Ne marim za krv junaca, jaganjaca i jaraca... Ne donosite više bezvredne prinose od žita! Kâd mi je odvratan.“ U čemu je bio problem? Bog im je rekao: „Mnoge molitve izgovarate, ali ja ih ne slušam, jer su vam ruke pune krvi. Operite se, očistite se, uklonite zloću svojih dela od mojih očiju, prestanite zlo činiti“ (Is. 1:11-16).
16. Od čega zavisi da li će Jehova prihvatiti nečiju žrtvu?
16 Jehovi nisu bile ugodne žrtve osoba koje su bez i malo kajanja činile greh. Međutim, bile su mu ugodne molitve i žrtve onih koji su iskreno nastojali da žive u skladu s njegovim zapovestima. Na osnovu Zakona te osobe su razumele da su grešne i da je potrebno da im Bog oprosti grehe (Gal. 3:19). To ih je podsticalo da se pokaju. I mi danas treba da razumemo da nam je potrebna Hristova žrtva, koja zaista može ukloniti grehe. Ako to budemo razumeli i cenili, tada će Jehovi biti mile sve žrtve koje mu prinosimo u našoj svetoj službi. (Pročitati Psalam 51:17, 19.)
ISKAZUJMO VERU U ISUSOVU ŽRTVU
17-19. (a) Kako možemo pokazati da smo zahvalni Jehovi za Isusovu otkupnu žrtvu? (b) O čemu će biti reči u sledećem članku?
17 Za razliku od ljudi koji su živeli pre Hrista, mi smo u prilici da vidimo više od ’senke‘ onoga što Bog namerava da učini (Jevr. 10:1). Zakoni koji su se odnosili na žrtve podsticali su Izraelce da razvijaju stavove koji će im pomoći da se približe Bogu, a to su istinska zahvalnost Bogu, želja da mu se da ono što je najbolje i priznanje da im je potrebna otkupnina. Zahvaljujući objašnjenjima koja se nalaze u grčkom delu Svetog pisma, razumemo da će Jehova putem otkupnine trajno ukloniti posledice greha i da čak i danas možemo imati čistu savest. Zaista se može reći da je Isusova otkupna žrtva divan dar (Gal. 3:13; Jevr. 9:9, 14).
18 Naravno, da bi nam otkupnina koristila, potrebno je više od toga da samo razumemo njenu vrednost. Apostol Pavle je napisao: „Zakon [nam je] bio staratelj koji nas je vodio do Hrista, da budemo proglašeni pravednima zbog vere“ (Gal. 3:24). Takva vera je neraskidivo povezana s delima (Jak. 2:26). Zato je Pavle podsticao hrišćane u prvom veku koji su bili upoznati s Mojsijevim zakonom da to znanje pretoče u dela. Na taj način bi živeli u skladu s Božjim načelima o kojima su poučavali druge. (Pročitati Rimljanima 2:21-23.)
19 Iako hrišćani danas ne moraju da se drže Mojsijevog zakona, oni ipak moraju prinositi žrtve koje su ugodne Jehovi. U sledećem članku biće reči o tome kako to možemo činiti.
[Pitanja za razmatranje]
[Istaknuti tekst na 17. strani]
Ono što Jehova u suštini očekuje od svojih slugu nikada se ne menja
[Slika na 18. strani]
Koju bi od ove dve ovce prineo Jehovi na žrtvu?
[Slika na 19. strani]
Jehova voli one koji mu prinose žrtve u skladu s njegovom voljom
