’Како ћу проповедати?‘

Широм света имамо изванредне примере браће и сестара који верно проповедају упркос озбиљним здравственим проблемима. Један такав пример је Далија, која живи у Вилњусу, главном граду Литваније.

Далија има око тридесет пет година. Од рођења пати од последица церебралне апоплексије. Услед те болести, она је парализована и неразговетно прича. Због тога је једино чланови њене породице могу јасно разумети. Она живи са својом мајком Галином, која брине о њеним потребама. Иако је Далијин живот прожет невољама и бригама, она је позитивна. Како је то могуће?

Галина објашњава: „Године 1999, посетила нас је моја рођака Аполонија, која је Јеховин сведок. Запазили смо да добро познаје Библију и Далија јој је поставила многа питања. Недуго после тога, почела је да проучава Библију. Повремено сам и ја присуствовала проучавању како бих појаснила оно што Далија каже. Увидела сам да јој је користило све што је учила. Убрзо сам и сама изразила жељу да проучавам Библију.“

Како је Далија напредовала у разумевању библијске истине, тако ју је нешто све више мучило. На крају је рекла о чему се ради, упитавши Аполонију: „Како неко ко је парализован попут мене може да проповеда?“ (Мат. 28:19, 20). Аполонија ју је охрабрила, рекавши: „Не бој се. Јехова ће ти помоћи.“ И заиста је тако било.

Како Далија проповеда? На више начина. Сестре из скупштине јој помажу да припреми писма с библијском поруком. Далија им најпре изнесе своје мисли, а затим оне саставе писмо које садржи те мисли. Поред тога, она сведочи тако што шаље текстуалне поруке преко мобилног телефона. А када је време лепо, браћа и сестре је изводе напоље како би сведочила људима које среће у парку и на улици.

Далија и њена мајка су наставиле да духовно напредују. Предале су се Јехови и крстиле у новембру 2004. У септембру 2008. у Вилњусу је основана група на пољском језику, којој су се њих две придружиле пошто је било потребно више објавитеља. Далија каже: „Има месеци када бринем што још нисам била у служби. Али након што се помолим Јехови у вези с тим, убрзо ме неко позове да идемо у службу.“ Шта наша драга сестра Далија мисли о својим околностима? Она каже: „Услед болести парализовано ми је тело, али не и ум. Веома сам срећна што другима могу причати о Јехови!“