„Ја тебе нећу заборавити“
Приближимо се Богу
„Ја тебе нећу заборавити“
ДА ЛИ Јехова брине о својим слугама? Колико је дубока његова брига? Одговор на ова питања можемо добити једино на основу онога што је Бог открио о себи. У Библији налазимо Јеховине речи о томе шта он осећа. Осмотримо један пример забележен у Исаији 49:15.
Да би показао колико су дубока осећања која има према свом народу, Јехова је надахнуо Исаију да запише један од најдирљивијих примера који можемо да замислимо. Он почиње упечатљивим питањем: „Може ли жена заборавити дете које је дојила и не смиловати се сину утробе своје?“ На први поглед, чини се да је одговор сасвим очигледан. Како би мајка могла заборавити дете које доји? Њена беба у потпуности зависи од ње, и дању и ноћу, и чак даје до знања када јој је нешто потребно. Али Јеховино питање има и дубље значење.
Због чега мајка доји своје дете и у сваком погледу брине о њему? Само да би оно престало да плаче? Не. Природно је да се мајка ’смилује сину утробе своје‘. Хебрејска реч која је овде преведена са „смиловати се“ такође значи и „показати милосрђе“ (Излазак 33:19; Исаија 54:10). Овај израз носи мисао о нежној самилости према некоме ко је беспомоћан или рањив. Мајчина самилост према новорођенчету једна је од најснажнијих емоција које можемо замислити.
Нажалост, не показује свака мајка самилост својој беби која чезне да буде подојена. Зато Јехова каже да је могуће да жена заборави своје дете. Живимо у свету у ком су многи мушкарци и жене „неверни, безосећајни према другима“ (2. Тимотеју 3:1-5). Понекад чујемо да нека мајка занемарује, малтретира или напусти своје новорођенче. У једном делу се у објашњењу за Исаију 49:15 каже следеће: „Мајке греше и њихову љубав понекад надвлада себичност. Чак и та најјача љубав својствена човеку може да затаји.“
Па ипак, Јехова нас уверава: „Ја тебе нећу заборавити.“ Сада нам је јаснија сврха питања које је Јехова поставио у Исаији 49:15. Не ради се толико о поређењу колико о контрасту. За разлику од несавршених мајки које нису увек самилосне према својој беспомоћној беби, Јехова никада не пропушта нити заборавља да покаже самилост према својим слугама када им је то потребно. У складу с тим, у малочас поменутом делу се за Исаију 49:15 каже: „Ово је један од најснажнијих, ако не и најснажнији израз Божје љубави у Старом завету.“
Зар није утешно знати за ’дубоку самилост нашег Бога‘? (Лука 1:78). Да ли бисте желели да сазнате како му се можете приближити? Јехова је Бог љубави који уверава своје слуге: „Никада те нећу оставити и нипошто те нећу напустити“ (Јеврејима 13:5).
Предлог за читање Библије у фебруару:
