Натан — верни заступник истинитог Бога

Није лако отићи код човека на високом положају и уверити га да је урадио нешто што је погрешно и да треба да се промени. Да ли би ти имао храбрости да разговараш с неким ко је тако утицајан ако би знао да је убио човека да би сачувао свој образ?

Давид, краљ древног Израела, починио је прељубу с Витсавејом и она је затруднела. Да би сакрио њихов грех, организовао је убиство њеног мужа и потом је узео Витсавеју за жену. Давид је месецима живео као да се ништа није догодило и наставио је да извршава своје краљевске дужности. Али Јехова није дозволио да његови греси прођу незапажено. Послао је пророка Натана да се суочи с њим.

То није био нимало лак задатак. Замисли да си на Натановом месту. Натан је био веран Јехови и чврсто се држао његових мерила и несумњиво је због тога желео да укаже Давиду на његове грехе. Како је овај пророк могао то да изведе и да увери краља Давида да треба да се покаје?

ТАКТИЧАН УЧИТЕЉ

Зашто не би издвојио неколико минута и прочитао 2. Самуилову 12:1-25? Замисли да си се налазио на Натановом месту док је причао Давиду следећу причу: „У једном граду живела су два човека, један је био богат, а други сиромашан. Богаташ је имао веома много оваца и говеда, а сиромах није имао ништа осим једне овчице коју је купио. Хранио ју је и она је расла уз њега и његове синове. Јела је од његовог залогаја, пила из његове чаше и спавала му на недрима. Била му је као кћи. После  неког времена, један човек је дошао код богаташа у посету. Богаташу је било жао да дира у своје овце или своја говеда да би припремио нешто за путника који је дошао код њега, па је узео овчицу оног сиромаха и припремио јело том човеку који је дошао код њега“ (2. Сам. 12:1-4).

Давид, који је и сам био пастир, очигледно је мислио да се то стварно догодило. Један стручњак каже: „Можда је Натан већ имао ту праксу да долази код њега и заступа интересе оштећених који нису могли другачије да остваре своја права и Давид је мислио да је то сада његова дужност.“ Чак и да је било тако, Натан је морао бити веран Богу и храбар да би разговарао с краљем на такав начин. Давид се разљутио када је чуо оно што му је Натан испричао. Повикао је: „Тако жив био Јехова, човек који је то учинио заслужује смрт!“ Затим је Натан изнео ту поражавајућу чињеницу: „Ти си тај човек!“ (2. Сам. 12:5-7).

Размисли зашто је Натан на такав начин изложио тај проблем. Особи која развије неприкладне емоције према некоме није лако да објективно гледа на своју ситуацију. Сви имамо склоност да проналазимо изговоре како бисмо оправдали своје поступке који би се могли довести у питање. Али Натанова прича је навела Давида да несвесно осуди сопствене поступке. Краљ је јасно видео да је понашање о ком је Натан говорио потпуно неисправно. Међутим, Натан је открио на кога се његова прича односи тек након што је Давид и осудио то понашање. Тада је Давид могао да види колико је озбиљан његов грех. Био је спреман да прихвати укор. Признао је да је заиста „презрео“ Јехову оним што је урадио с Витсавејом и да заслужује укор (2. Сам. 12:9-14; Пс. 51, увод).

Шта из овога можемо научити? Особа која поучава друге о Библији има циљ да им помогне да донесу исправне закључке. Натан је поштовао Давида и зато је тактично разговарао с њим. Знао је да је Давид правдољубив. Стога је испричао причу којом је апеловао на ту особину. И ми можемо помоћи искреним особама да разумеју како Јехова размишља. На који начин? Тако што ћемо апеловати на њихов осећај за исправно и неисправно, пазећи при том да не стекну утисак да сматрамо да смо бољи од њих или да имамо право да им кажемо шта треба да раде. Библија, а не наше лично мишљење, треба да им буде мерило за то шта је исправно, а шта погрешно.

Захваљујући понајвише својој верности Богу, Натан је могао укорити моћног краља (2. Сам. 12:1). Ако смо и ми верни Богу, исто ћемо имати храбрости да заступамо Јеховина праведна начела.

УВЕК НА СТРАНИ ИСТИНИТОГ БОГА

Изгледа да су Натан и Давид били добри пријатељи, јер је Давид једном свом сину дао то име (1. Лет. 3:1, 5). Први пут када говори о Натану, Библија наводи да је он био у Давидовом друштву. Обојица су волела Јехову. Краљ је очигледно имао поверења у Натанову процену, јер му је открио да жели изградити храм Јехови. Давид је рекао: „’Гле, ја живим у двору од кедровине, а ковчег истинитог Бога налази се под шатором.‘ Тада Натан рече краљу: ’Иди и учини све што ти је у срцу, јер је Јехова с тобом‘“ (2. Сам. 7:2, 3).

Натан је био веран Јеховин слуга и са одушевљењем је подржао Давида у намери да изгради први храм на свету у ком би се обожавао Јехова. Међутим, Натан је тада очигледно изнео своје мишљење, а не оно што му је Јехова рекао да каже. Те ноћи, Бог је рекао свом пророку да пренесе краљу другачију поруку: Давид неће изградити Јеховин храм. То ће учинити један од његових синова. Али, Натан је објавио и да Бог склапа савез с Давидом по ком ће његов престо ’довека чврсто стајати‘ (2. Сам. 7:4-16).

Натаново гледиште о томе ко ће изградити храм није било у складу с Божјом вољом. Међутим, овај понизни пророк је беспоговорно прихватио Јеховину намеру и поступао у складу с њом. Натан представља  одличан пример који треба да следимо ако Бог на неки начин нас исправи. Оно што касније сазнајемо о Натану показује да није изгубио Божју наклоност. Заправо, изгледа да је Јехова надахнуо Натана, као и видеоца Гада, да упути Давида да организује 4 000 музичара који ће служити у храму (1. Лет. 23:1-5; 2. Лет. 29:25).

ВЕРАН КРАЉУ

Натан је знао да Соломон треба да наследи престо остарелог Давида. Зато је одлучно реаговао када је Адонија покушао да отме престо пред крај Давидовог живота. Натан је поново био тактичан и веран. Најпре је подстакао Витсавеју да подсети Давида да је обећао да ће њеног сина Соломона поставити за краља. Затим је сам Натан ушао код краља и питао да ли је Давид изабрао Адонију за наследника престола. Када је схватио колико је ситуација озбиљна, остарели краљ је наложио Натану и другим верним слугама да помажу Соломона и прогласе га за краља. Адонијин план је пропао (1. Краљ. 1:5-53).

СКРОМНИ ИСТОРИЧАР

Углавном се сматра да су Натан и Гад написали 1. Самуилову од 25. до 31. поглавља, као и целу 2. Самуилову. У вези са историјским записом у тим књигама наводи се следеће: „Дела краља Давида, од почетка до краја, забележена су у записима видеоца Самуила, у записима пророка Натана и у записима видеоца Гада“ (1. Лет. 29:29). У Библији се наводи да је Натан писао и о ’Соломоновим делима‘ (2. Лет. 9:29). То највероватније значи да је Натан наставио да служи на двору чак и након Давидове смрти.

Велики део онога што знамо о Натану можда је написао лично тај пророк. Међутим, и то што неке ствари није забележио открива нам доста тога о њему. Натан је очигледно био скроман историчар који није желео да велича себе. У једном библијском речнику се каже да се у Библији ни на који начин претходно не указује на њега нити се спомиње његово порекло. Ништа не знамо о његовом приватном животу.

ПОДСТАКНУТ ВЕРНОШЋУ ЈЕХОВИ

На основу неколико детаља о Натану које налазимо у Писму јасно видимо да је он понизно, али снажно заступао Божју вољу. Јехова Бог му је поверио велике одговорности. Размишљај о Натановим особинама, као што су верност Богу и дубоко цењење према Божјим мерилима. Труди се да га опонашаш у томе.

Вероватно нећеш морати да укораваш неморалне краљеве или да спречаваш државне ударе. Међутим, Бог ти може помоћи да му останеш веран и да подупиреш његова праведна мерила. И ти можеш храбро, а ипак тактично поучавати друге истини и бранити исправан начин обожавања Бога.

[Слика на 25. страни]

Натан је био веран краљу и тактично је разговарао с Витсавејом