Радујмо се нашој нади

’Имамо наду у вечни живот, што га је Бог, који не може да лаже, још давно обећао‘ (ТИТУ 1:2)

ЗА ПОНАВЉАЊЕ

Како знамо да на небу влада велика радост када неки помазаник остане веран до краја живота?

Како је испуњење наде коју имају друге овце повезано с надом коју имају помазаници?

Која ’света дела‘ и дела по којима се ’види да смо одани Богу‘ треба да имамо ако желимо да се испуни наша нада?

1. Како нам нада коју нам је Јехова пружио помаже да истрајемо?

 ЈЕХОВА је „Бог који даје наду“. Тако је рекао апостол Павле, који је још додао да Јехова може да нас ’испуни свом радошћу и миром зато што верујемо, да бисмо обиловали надом посредством силе светог духа‘ (Римљ. 15:13). Ако је та нада у нашим мислима јака, моћи ћемо да истрајемо чак и у тешким ситуацијама и остаћемо испуњени радошћу и миром. Као што је случај с помазаним хришћанима, таква нада ће и осталим хришћанима бити „сигурно и чврсто сидро душе“ (Јевр. 6:18, 19). Наша нада је нешто што ће нам помоћи када наиђу олује у животу како не бисмо били одвучени сумњом или недостатком вере. (Прочитати Јеврејима 2:1; 6:11.)

2. Које две наде данас имају хришћани и зашто је добро да друге овце размишљају о нади коју имају помазаници?

² Хришћани који живе у овом времену краја имају једну од две наде. Преостали чланови „малог стада“ које се састоји од помазаних хришћана надају се бесмртном животу на небу, где ће бити краљеви и свештеници с Христом у његовом Краљевству (Лука 12:32; Откр. 5:9, 10). Далеко већи број оних који припадају „великом мноштву“, то јест „другим овцама“, имају наду да ће вечно живети у рају на земљи као поданици Месијанског краљевства (Откр. 7:9, 10; Јов. 10:16). Друге овце никада не треба да забораве да је за њихово спасење потребно да пружају подршку Христовој помазаној „браћи“ која су још увек на земљи (Мат. 25:34-40). Помазаници ће добити своју награду, а сигурно ће се испунити и нада коју имају друге овце. (Прочитати Јеврејима  11:39, 40.) Погледајмо најпре какву наду имају помазаници.

„ЖИВА НАДА“ ПОМАЗАНИХ ХРИШЋАНА

3, 4. Како су се помазани хришћани ’поново родили за живу наду‘ и која је то нада?

³ Апостол Петар је написао две посланице помазаним хришћанима, за које је рекао да су „изабрани“ (1. Петр. 1:1). Он је говорио о дивној нади коју је то мало стадо добило. У својој првој посланици, Петар је написао: „Нека је благословљен Бог и Отац нашег Господа Исуса Христа, јер нас је по свом великом милосрђу — ускрсењем Исуса Христа из мртвих — поново родио за живу наду, за наследство које је непропадљиво, неупрљано и које не вене. Оно се на небесима чува за вас, које Божја сила вером чува за спасење, спремно да се објави у последње време. Томе се веома радујете“ (1. Петр. 1:3-6).

⁴ Јехова је изабрао неке људе да владају с Христом у небеском Краљевству и они морају да се ’поново роде‘ као духом рођени Божји синови. Они су помазани светим духом да би били краљеви и свештеници с Христом (Откр. 20:6). Петар наводи да због тога што су се ’поново родили‘ они добијају „живу наду“, за коју је рекао да је „наследство које је непропадљиво, неупрљано и које не вене“ и које се за њих чува „на небесима“. Уопште не чуди што се помазаници ’веома радују‘ због своје наде! Међутим, да би се она и испунила, потребно је да остану верни.

5, 6. Зашто помазани хришћани морају дати све од себе како би остали верни?

⁵ У својој другој посланици, Петар је подстакао помазане хришћане да ’дају све од себе да би потврдили свој позив и избор‘ (2. Петр. 1:10). Они морају дати све од себе како би имали веру, оданост Богу, братску наклоност и љубав. Петар је рекао: „Ако све то имате у себи и у томе напредујете, нећете бити ни беспослени ни бесплодни.“ (Прочитати 2. Петрову 1:5-8.)

⁶ Помазаним старешинама у скупштини у Филаделфији, у Малој Азији, ускрснули Христ је рекао: „Пошто си се држао речи о мојој истрајности, и ја ћу тебе сачувати у часу кушње који ће доћи на цео свет, да би се искушали они који живе на земљи. Долазим брзо. Чврсто се држи онога што имаш, да ти нико не узме награду“ (Откр. 3:10, 11). Ако помазани хришћани не би остали верни, не би добили „венац славе, који не вене“, који им је обећан ако остану верни до смрти (1. Петр. 5:4; Откр. 2:10).

УЛАЗАК У КРАЉЕВСТВО

7. Коју дивну наду је Јуда споменуо у својој посланици?

⁷ Исусов полубрат Јуда је око 65. написао једну посланицу помазаним хришћанима, које је назвао „позванима“ (Јуд. 1; упоредити с Јеврејима 3:1). Он је хтео да им напише писмо у ком би се усредсредио на славну наду спасења која је представљала нешто ’заједничко‘ за хришћане који су позвани у Божје небеско Краљевство (Јуд. 3). Иако је писао о другим веома важним темама, у закључку своје кратке посланице указао је на дивну наду коју имају помазани хришћани: „А ономе који вас може сачувати од пада и неупрљане поставити, у великој радости, пред своју славу, једином Богу, нашем Спаситељу, преко Исуса Христа, нашег Господа, нека је слава, величанство, моћ и власт одувек, сада и заувек“ (Јуд. 24, 25).

8. Како знамо да на небу влада велика радост када неки помазаник остане веран до краја?

 ⁸ Сви верни помазани хришћани свакако желе да им Бог помогне да не ’падну‘ и буду уништени. Они на темељу библијског обећања имају наду да ће их Исус Христ ускрснути из мртвих, тако да ће моћи да се појаве пред Богом као савршена духовна створења. Када неки верни помазаник умре, он сигурно ’ускрсава у духовном телу‘, и самим тим ускрсава „у нераспадљивости [...] у слави“ (1. Кор. 15:42-44). Ако је на небу велика „радост због једног грешника који се каје“, замисли колика тек радост тамо влада када неки од Христове духом рођене браће остане веран до краја свог живота на земљи (Лука 15:7). Јехова и верна духовна створења ће бити с њим „у великој радости“ када буде добио своју награду. (Прочитати 1. Јованову 3:2.)

9. Како је улазак у Краљевство ’великодушно омогућен‘ верним помазаницима и како та нада утиче на њих док су још увек на земљи?

⁹ Петар је такође писао помазаним хришћанима да ће им се, уколико потврде свој позив тиме што остану верни, „великодушно омогућити улазак у вечно краљевство Господа и Спаситеља Исуса Христа“ (2. Петр. 1:10, 11). Када је Петар рекао да ће им се улазак у небеско Краљевство „великодушно омогућити“, можда је указао на то да ће они ући у небо у великој слави. Можда је такође указао на многе благослове које ће добити на небу. С великом радошћу и захвалношћу ће моћи да се осврну на верност коју су показали док су живели на земљи. Та нада несумњиво даје велику снагу помазаним хришћанима да ’припреме ум за напоран рад‘ док су још увек на земљи (1. Петр. 1:13).

 И ДРУГИМ ОВЦАМА ЈЕ ’ПРУЖЕНА НАДА‘

10, 11. (а) Коју наду имају друге овце? (б) Како је испуњење земаљске наде повезано с Христом и ’објављивањем Божјих синова‘?

¹⁰ Апостол Павле је писао о славној нади за духом рођене ’Божје синове‘ који ће бити Христови „сунаследници“. Затим је споменуо дивну наду коју Јехова пружа неограниченом броју других оваца: „Стварство [састављено од људи] жељно ишчекује објављивање Божјих синова [помазаника]. Јер стварство је подложено ништавности — не својом вољом, него преко онога који га је подложио — али је при том пружена и нада да ће и само стварство бити ослобођено робовања распадљивости и добити славну слободу Божје деце“ (Римљ. 8:14-21).

¹¹ Јехова је ’пружио наду‘ људима када је обећао ослобођење од „празмије“, Сатане Ђавола, путем обећаног „потомства“ (Откр. 12:9; Пост. 3:15). Главни Потомак је Исус Христ (Гал. 3:16). Тиме што је умро и ускрснуо, Исус је омогућио људима да имају наду да ће бити ослобођени греха и смрти. Испуњење те наде је повезано са ’објављивањем Божјих синова‘. Они представљају остатак „потомства“. Ти помазаници на небу биће између осталог „објављени“ када буду учествовали у уништавању Сатаниног злог света (Откр. 2:26, 27). То ће донети спасење припадницима других оваца који ће преживети велику невољу (Откр. 7:9, 10, 14).

12. Које ће дивне благослове људи доживети захваљујући објављивању помазаника?

¹² Људи ће коначно одахнути током Христове хиљадугодишње владавине. Прослављени „Божји синови“ ће и током тог периода бити „објављени“ када буду деловали као свештеници с Христом и помагали човечанству да прими благослове на темељу Исусове откупне жртве. Послушни људи, „стварство“, који буду живели под владавином небеског Краљевства почеће да осећају ослобођење од последица греха и смрти. Они ће постепено бити ’ослобођени робовања распадљивости‘. Ако остану верни Јехови током Хиљадугодишње владавине и током завршне кушње на крају тих хиљаду година, њихова имена ће бити трајно уписана у ’свитку живота‘. Они ће добити „славну слободу Божје деце“ (Откр. 20:7, 8, 11, 12). То је стварно дивна нада!

САЧУВАЈМО СВОЈУ НАДУ ЖИВОМ

13. На чему почива наша нада и када ће се Христ појавити?

¹³ Петар је у своје две посланице записао пуно тога што помазаницима и другим овцама помаже да сачувају своју наду живом. Објаснио је да њихова нада не почива на њиховим делима него на Јеховиној незаслуженој доброти. Он је написао: „Положите своју наду у незаслужену доброту која ће вам бити показана кад се појави Исус Христ“ (1. Петр. 1:13, фуснота). Христ ће се појавити када буде дошао да награди своје верне следбенике и изврши Јеховину пресуду над злима. (Прочитати 2. Солуњанима 1:6-10.)

14, 15. (а) На шта се морамо усредсредити да бисмо сачували своју наду живом? (б) Који је савет Петар пружио?

¹⁴ Да би наша нада остала жива, морамо своју пажњу и цео свој живот усредсредити на долазак „Јеховиног дана“. Тада ће бити уништена данашња „небеса“, то јест људске власти, и „земља“, то јест зло људско друштво, и њени  „елементи“. Петар је написао: „Нека ваша дела буду света и нека се по њима види да сте одани Богу, док очекујете и имате на уму Јеховин дан, кад ће се небеса, запаљена, распасти и елементи, ужарени, растопити!“ (2. Петр. 3:10-12).

¹⁵ Садашња „небеса“ и „земља“ биће замењени ’новим небесима [Христовим Краљевством] и новом земљом [новим људским друштвом]‘ (2. Петр. 3:13). Пошто ми то све ’очекујемо‘, то јест пошто је наша нада у обећани нови свет жива, Петар је пружио следећи јасан савет: „Зато, вољени моји, будући да то очекујете, дајте све од себе да вас он нађе чисте, беспрекорне и у миру“ (2. Петр. 3:14).

ЖИВИМО У СКЛАДУ СА СВОЈОМ НАДОМ

16, 17. (а) Која ’света дела‘ и дела по којима се ’види да смо одани Богу‘ треба да имамо? (б) Како ће се испунити наша нада?

¹⁶ Својим начином живота показујемо да је наша нада жива. Треба да обратимо пажњу на то какве смо особе. У наша ’света дела‘ спада и то да ’наш живот међу људима из света буде узоран‘ тако што ћемо бити честити (2. Петр. 3:11; 1. Петр. 2:12). Морамо ’волети једни друге‘. То значи да треба да радимо све што можемо како бисмо сачували јединство нашег међународног братства, чак и унутар наше скупштине (Јов. 13:35). Дела по којима се ’види да смо одани Богу‘ јесу дела којима доказујемо да имамо близак однос с Богом. Ту спадају смисаоне молитве, као и свакодневно читање Библије, темељно лично проучавање, породично проучавање и редовно учествовање у проповедању ’добре вести о краљевству‘ (Мат. 24:14).

¹⁷ Свако од нас жели да буде особа какву Јехова воли и какву ће сачувати када се овај зли свет буде ’распао‘. Ако будемо такви, испуниће се наша нада, „нада у вечни живот, што га је Бог, који не може да лаже, још давно обећао“ (Титу 1:2).

[Питања за разматрање]

[Слика на 22. страни]

Помазани хришћани су се ’поново родили за живу наду‘

[Слика на 24. страни]

Помажи свима у породици да сачувају своју наду живом