Da li ste znali?

Šta je Isus mislio kada je rekao da ’idemo dve milje‘?

▪ Isus je u svojoj čuvenoj Propovedi na gori savetovao: „Ako te neko ko ima tu vlast prisili da ideš jednu milju, idi s njim dve“ (Matej 5:41). Njegovi slušaoci su te reči sigurno povezali s prinudnim radom koji su vlasti mogle zahtevati od građana.

U prvom veku, Izrael je bio pod rimskom vlašću. S ciljem da se brzo obavi neki državni posao, Rimljani se nisu ustezali da ljude ili životinje primoraju na rad, kao ni da zaplene ono što su smatrali neophodnim. Primera radi, rimski vojnici su prisilili Simona iz Kirene da stub na koji će Isus biti pribijen ponese do mesta pogubljenja (Matej 27:32). Takvo nametanje posla bilo je ravno ugnjetavanju, veoma omraženo i Judejci su mu se ogorčeno protivili.

Ne zna se koliko daleko je građanin mogao biti prisiljen da nosi neki teret. Ipak, teško da bi bilo ko dobrovoljno prešao više nego što se tražilo. Stoga, kada je Isus savetovao svoje slušaoce da idu dve milje, on im je u stvari rekao da bez ogorčenja izvrše zadatke koje vlasti imaju pravo da traže (Marko 12:17).

Ko je bio Ana koji se spominje u jevanđeljima?

▪ U vreme Isusovog suđenja, kaže se da je Ana (Anan) bio ’sveštenički glavar‘ (Luka 3:2; Jovan 18:13; Dela apostolska 4:6). On je zapravo bio tast izraelskog prvosveštenika Kajafe, a i sam je služio kao prvosveštenik od otprilike 6. ili 7. do 15. godine n. e., kada ga je rimski prokurator Valerije Grat primorao da napusti taj položaj. Pa ipak, Ana je kao bivši prvosveštenik i dalje imao veliki uticaj u zemlji. Petorica njegovih sinova i njegov zet takođe su obavljali dužnost prvosveštenika.

Sve dok je Izrael bio nezavisan narod, prvosveštenik je ostajao na tom položaju do kraja života (Brojevi 35:25). Međutim, kada je Izrael potpao pod rimsku vlast, prvosveštenike su po svojoj volji postavljali i svrgavali rimski namesnici i kraljevi koji su vladali pod upravom Rima. Istoričar Josif Flavije je zapisao da je Kvirinije, rimski namesnik Sirije, oko 6. ili 7. godine svrgnuo prvosveštenika Joazara i na njegovo mesto postavio Anu. Međutim, izgleda da su se ti paganski vladari starali da njihovi izabranici budu iz svešteničke loze.

Anina porodica je bila izuzetno bogata i poznata po pohlepi. Verovatno su svoje bogatstvo stekli tako što su na području hrama imali monopol na prodaju stvari neophodnih za prinošenje žrtava, kao što su golubovi, ovce, ulje i vino. Josif Flavije beleži da je Anan (Ananija), Anin sin, imao „sluge koji su bili bezočni ljudi i koji [su] silom uzimali desetak od sveštenika; a nisu se ustručavali ni da tuku one koji su odbijali da plate“.