Приближимо се Богу

„Желимо да се вратимо кући“

Да ли сте некада служили Јехови? Да ли сте размишљали о томе да му поново служите али се бринете да ли ће вас примити? Молимо вас да пажљиво прочитате овај и наредни чланак. Намењени су посебно вама.

„МОЛИЛА сам се Јехови да ми опрости што сам га повредила и да ме прими. Желела сам да се вратим кући.“ То је рекла једна жена која се удаљила од Бога иако је одмалена поучавана његовим мерилима. Да ли су вас дирнуле њене речи? Можда се питате: ’Шта Бог осећа према онима који су му некад служили? Да ли их се сећа? Да ли он жели да се „врате кући“?‘ Одговоре на та питања пронаћи ћемо у речима које је забележио пророк Јеремија. Оно што будете сазнали без сумње ће дотаћи ваше срце. (Прочитајте Јеремију 31:18-20.)

Размотрите околности у којима је Јеремија писао ове речи. Деценијама раније, 740. пре н. е., Јехова је дозволио да Асирци одведу десетоплеменско краљевство Израела у ропство. a Допустио је да се догоди ова невоља да би казнио свој народ који је много грешио и оглушио се о бројна упозорења његових пророка (2. Краљевима 17:5-18). Да ли је народу смекшало срце због потешкоћа које су искусили у изгнанству док су били далеко од свог Бога и своје домовине? Да ли је Јехова потпуно заборавио на њих? Да ли ће им икада допустити да се врате кући?

„Жао ми је било због мојих дела“

Народ се у изгнанству уразумио и то их је навело на покајање. Њихово искрено кајање није промакло Јехови. Запазите како он описује став и осећања изгнаних Израелаца, о којима се говори као о Јефрему.

„Добро чујем како Јефрем себе сажаљева“, каже Јехова (стих 18). Чуо је Израелце како јадикују због последица својих греха. Према речима једног библисте, израз „сажаљевати себе“ може означавати „покрет попут одмахивања“. Они су били као син који у жалости одмахује главом због невоља које је себи нанео и с чежњом се присећа како му је некад било код куће (Лука 15:11-17). Шта је народ говорио?

„Ти си ме укоравао [...] као теле још неукроћено“ (стих 18). Народ је признао да је заслужио казну. Истини за вољу, били су попут неукроћеног телета. Ово поређење може значити да су били налик јунцу који никада не би „осетио бодило да није покушао да се ослободи јарма“, као што је објашњено у једном делу.

„Врати ме к себи и ја ћу ти се вратити, јер ти си Јехова, мој Бог“ (стих 18). У искреној понизности, завапили су Богу. Одлутали  су на лош пут, али сада су тражили помоћ да се врате и поново стекну његову наклоност. У једном преводу пише: „Ти си наш Бог — прими нас, желимо да се вратимо кући“ (Contemporary English Version).

„Жао ми је било због мојих дела [...] Стидим се и постиђен сам“ (стих 19). Народ се кајао због својих грешака. Били су свесни своје кривице и признали су је. Такође их је било срамота и били су потиштени (Лука 15:18, 19, 21).

Израелци су се покајали. Испуњени жалошћу, признали су грехе Богу и напустили своје зле путеве. Да ли ће њихово кајање умилостивити Бога? Да ли ће им он допустити да се врате кући?

„Заиста ћу му се смиловати“

Јехова је био посебно привржен Израелцима. Он је рекао: „Ја сам Израелов Отац, а Јефрем је мој првенац“ (Јеремија 31:9). Како би отац пун љубави одбио сина који скрушеног срца жели да се врати кући? Запазите Јеховина очинска осећања према израелском народу.

„Зар није Јефрем мој драги син, моје вољено дете? Јер колико год да говорим против њега, ипак ћу га се сетити“ (стих 20). Заиста дирљиве речи! Попут брижног родитеља који се чврсто држи оног што је исправно, Бог је морао да говори „против“ своје деце тако што их је увек изнова упозоравао на њихове грешке. Пошто су тврдоглаво одбијали да слушају, морали су да оду од куће — да буду одведени у изгнанство. Иако их је казнио, Бог их није заборавио. Он никада не би могао то да уради. Брижан отац не заборавља своју децу. Стога, како се Јехова осећао када је видео да се његова деца искрено кају?

„Моја утроба [се] узнемирила због њега. b Заиста ћу му се смиловати“ (стих 20). Јехова се веома ужелео своје деце. Њихово искрено кајање је допрло до његовог срца и био је жељан да му се врате. Попут оца у Исусовом поређењу о расипном сину, Јехова се сажалио и срдачно дочекао своју децу која су се вратила кући (Лука 15:20).

’Јехова ми је дозволио да се вратим кући‘

Речи из Јеремије 31:18-20 приближавају нам Јеховину нежну самилост и милосрђе. Он не заборавља оне који су му некад служили. Шта ако такве особе желе да му се врате? Бог је ’спреман да опрости‘ (Псалам 86:5). Никада неће одбити оне који му се обрате скрушеног срца (Псалам 51:17). Напротив, радо ће их дочекати (Лука 15:22-24).

Жена коју смо споменули у уводу преузела је иницијативу да се врати Јехови и посетила је оближњу скупштину Јеховиних сведока. У почетку је морала да савлада своја негативна осећања. „Осећала сам се тако безвредно“, присећа се она. Али скупштинске старешине су је охрабриле и помогле јој да опет буде духовно јака. Из срца пуног захвалности долазе њене речи: „То што ми је Јехова дозволио да се вратим кући заиста је предивно!“

Ако сте некада служили Јехови и размишљате да му поново служите, позивамо вас да посетите скупштину Јеховиних сведока. Не заборавите да Јехова саосећајно и милосрдно прихвата оне који га скрушеног срца замоле: „Прими нас, желимо да се вратимо кући.“

Предлог за читање Библије у априлу:

◼ Јеремија 17–31

[Фусноте]