Približimo se Bogu

„Želimo da se vratimo kući“

Da li ste nekada služili Jehovi? Da li ste razmišljali o tome da mu ponovo služite ali se brinete da li će vas primiti? Molimo vas da pažljivo pročitate ovaj i naredni članak. Namenjeni su posebno vama.

„MOLILA sam se Jehovi da mi oprosti što sam ga povredila i da me primi. Želela sam da se vratim kući.“ To je rekla jedna žena koja se udaljila od Boga iako je odmalena poučavana njegovim merilima. Da li su vas dirnule njene reči? Možda se pitate: ’Šta Bog oseća prema onima koji su mu nekad služili? Da li ih se seća? Da li on želi da se „vrate kući“?‘ Odgovore na ta pitanja pronaći ćemo u rečima koje je zabeležio prorok Jeremija. Ono što budete saznali bez sumnje će dotaći vaše srce. (Pročitajte Jeremiju 31:18-20.)

Razmotrite okolnosti u kojima je Jeremija pisao ove reči. Decenijama ranije, 740. pre n. e., Jehova je dozvolio da Asirci odvedu desetoplemensko kraljevstvo Izraela u ropstvo. a Dopustio je da se dogodi ova nevolja da bi kaznio svoj narod koji je mnogo grešio i oglušio se o brojna upozorenja njegovih proroka (2. Kraljevima 17:5-18). Da li je narodu smekšalo srce zbog poteškoća koje su iskusili u izgnanstvu dok su bili daleko od svog Boga i svoje domovine? Da li je Jehova potpuno zaboravio na njih? Da li će im ikada dopustiti da se vrate kući?

„Žao mi je bilo zbog mojih dela“

Narod se u izgnanstvu urazumio i to ih je navelo na pokajanje. Njihovo iskreno kajanje nije promaklo Jehovi. Zapazite kako on opisuje stav i osećanja izgnanih Izraelaca, o kojima se govori kao o Jefremu.

„Dobro čujem kako Jefrem sebe sažaljeva“, kaže Jehova (stih 18). Čuo je Izraelce kako jadikuju zbog posledica svojih greha. Prema rečima jednog bibliste, izraz „sažaljevati sebe“ može označavati „pokret poput odmahivanja“. Oni su bili kao sin koji u žalosti odmahuje glavom zbog nevolja koje je sebi naneo i s čežnjom se priseća kako mu je nekad bilo kod kuće (Luka 15:11-17). Šta je narod govorio?

„Ti si me ukoravao [...] kao tele još neukroćeno“ (stih 18). Narod je priznao da je zaslužio kaznu. Istini za volju, bili su poput neukroćenog teleta. Ovo poređenje može značiti da su bili nalik juncu koji nikada ne bi „osetio bodilo da nije pokušao da se oslobodi jarma“, kao što je objašnjeno u jednom delu.

„Vrati me k sebi i ja ću ti se vratiti, jer ti si Jehova, moj Bog“ (stih 18). U iskrenoj poniznosti, zavapili su Bogu. Odlutali  su na loš put, ali sada su tražili pomoć da se vrate i ponovo steknu njegovu naklonost. U jednom prevodu piše: „Ti si naš Bog — primi nas, želimo da se vratimo kući“ (Contemporary English Version).

„Žao mi je bilo zbog mojih dela [...] Stidim se i postiđen sam“ (stih 19). Narod se kajao zbog svojih grešaka. Bili su svesni svoje krivice i priznali su je. Takođe ih je bilo sramota i bili su potišteni (Luka 15:18, 19, 21).

Izraelci su se pokajali. Ispunjeni žalošću, priznali su grehe Bogu i napustili svoje zle puteve. Da li će njihovo kajanje umilostiviti Boga? Da li će im on dopustiti da se vrate kući?

„Zaista ću mu se smilovati“

Jehova je bio posebno privržen Izraelcima. On je rekao: „Ja sam Izraelov Otac, a Jefrem je moj prvenac“ (Jeremija 31:9). Kako bi otac pun ljubavi odbio sina koji skrušenog srca želi da se vrati kući? Zapazite Jehovina očinska osećanja prema izraelskom narodu.

„Zar nije Jefrem moj dragi sin, moje voljeno dete? Jer koliko god da govorim protiv njega, ipak ću ga se setiti“ (stih 20). Zaista dirljive reči! Poput brižnog roditelja koji se čvrsto drži onog što je ispravno, Bog je morao da govori „protiv“ svoje dece tako što ih je uvek iznova upozoravao na njihove greške. Pošto su tvrdoglavo odbijali da slušaju, morali su da odu od kuće — da budu odvedeni u izgnanstvo. Iako ih je kaznio, Bog ih nije zaboravio. On nikada ne bi mogao to da uradi. Brižan otac ne zaboravlja svoju decu. Stoga, kako se Jehova osećao kada je video da se njegova deca iskreno kaju?

„Moja utroba [se] uznemirila zbog njega. b Zaista ću mu se smilovati“ (stih 20). Jehova se veoma uželeo svoje dece. Njihovo iskreno kajanje je doprlo do njegovog srca i bio je željan da mu se vrate. Poput oca u Isusovom poređenju o rasipnom sinu, Jehova se sažalio i srdačno dočekao svoju decu koja su se vratila kući (Luka 15:20).

’Jehova mi je dozvolio da se vratim kući‘

Reči iz Jeremije 31:18-20 približavaju nam Jehovinu nežnu samilost i milosrđe. On ne zaboravlja one koji su mu nekad služili. Šta ako takve osobe žele da mu se vrate? Bog je ’spreman da oprosti‘ (Psalam 86:5). Nikada neće odbiti one koji mu se obrate skrušenog srca (Psalam 51:17). Naprotiv, rado će ih dočekati (Luka 15:22-24).

Žena koju smo spomenuli u uvodu preuzela je inicijativu da se vrati Jehovi i posetila je obližnju skupštinu Jehovinih svedoka. U početku je morala da savlada svoja negativna osećanja. „Osećala sam se tako bezvredno“, priseća se ona. Ali skupštinske starešine su je ohrabrile i pomogle joj da opet bude duhovno jaka. Iz srca punog zahvalnosti dolaze njene reči: „To što mi je Jehova dozvolio da se vratim kući zaista je predivno!“

Ako ste nekada služili Jehovi i razmišljate da mu ponovo služite, pozivamo vas da posetite skupštinu Jehovinih svedoka. Ne zaboravite da Jehova saosećajno i milosrdno prihvata one koji ga skrušenog srca zamole: „Primi nas, želimo da se vratimo kući.“

Predlog za čitanje Biblije u aprilu:

◼ Jeremija 17–31

[Fusnote]