Кавердејл и прва целокупна Библија на енглеском

ПРВА целокупна Библија на енглеском језику објављена је 1535. За њен превод заслужан је човек по имену Мајлс Кавердејл. У то време је његов пријатељ Вилијам Тиндејл због рада на превођењу Библије завршио у затвору. Погубљен је следеће године.

Кавердејлово издање се једним делом заснивало на Тиндејловом преводу. Како је успео да одштампа свој превод и избегне погубљење у време када су други преводиоци Библије због свог рада губили живот? Колико је значајан његов успех?

Семе је посејано

Мајлс Кавердејл је рођен у Јоркширу, у Енглеској, по свему судећи 1488. године. Студирао је на Кембричком универзитету и 1514. био заређен за римокатоличког свештеника. Занимање за реформацију у њему је пробудио Роберт Барнс, његов учитељ. Барнс је побегао у континентални део Европе 1528. Дванаест година касније, верске вође су овог реформисту спалиле на ломачи.

До 1528, Кавердејл је у црквеним проповедима већ почео да говори против католичких небиблијских обичаја, као што су обожавање ликова, исповедање и одржавање мисе. Пошто је тиме довео свој живот у опасност, напустио је Енглеску и отишао на континент, где је провео седам година.

Боравио је у Немачкој, код Вилијама Тиндејла у Хамбургу. Њих двојица су радила на остварењу заједничког циља — издавања Библије коју би могао да чита обичан народ. Мајлс Кавердејл је у том периоду од Тиндејла научио много о уметности превођења Библије.

Време промена

У међувремену, ситуација у Енглеској се мењала. Краљ Хенри VIII се 1534. отворено супротставио ауторитету римокатоличког папе. Такође је подржао идеју да се Библија учини доступном народу Енглеске. Касније је Кавердејл започео тај подухват. Он је одлично владао енглеским језиком, али није имао језичко знање попут свог пријатеља и саветника, Тиндејла, који је течно говорио и хебрејски и грчки. Кавердејл је ревидирао Тиндејлов превод, служећи се при том латинским и немачким преводима.

Кавердејлова Библија је штампана у континенталном делу Европе 1535, годину дана пре Тиндејловог погубљења. У њој се налазила високозвучна, помало ласкава посвета краљу Хенрију. Кавердејл је уверио краља да ово издање не садржи Тиндејлове фусноте, које су биле спорне због тога што су између осталог скретале пажњу на небиблијска учења Католичке цркве. Зато је краљ Хенри одобрио издавање ове Библије. Религиозна клима је почела да се мења.

У Енглеској су 1537. одштампана још два издања те Библије. Исте године је у Антверпену издата такозвана Матејева Библија, у којој је обједињен рад Тиндејла  и Кавердејла и коју је одобрио краљ Хенри.

Краљев главни саветник, Томас Кромвел, који је имао подршку кентерберијског надбискупа Кранмера, врло брзо је схватио да је потребна ревизија Матејеве Библије. Зато је тражио од Кавердејла да још једном ревидира Тиндејлов рад. Краљ Хенри је 1539. признао то најновије издање и наложио да се ова Библија — која је због свог формата названа Велика Библија — нађе у црквама како би сви могли да је читају. Она је у целој земљи прихваћена с великим одушевљењем.

Кавердејлово завештање

Након смрти Хенрија VIII и устоличења Едварда VI за краља, Кавердејл је 1551. године постављен за бискупа од Ексетера. Међутим, када је католичка краљица Марија наследила Едварда на престолу 1553, био је присиљен да побегне у Данску. Касније се преселио у Швајцарску, где је наставио са својим радом. Објавио је три издања грчког дела Светог писма, познатог као Нови завет. Била су намењена свештеницима за проучавање, а поред енглеског садржавала су и латински текст.

Необично је што у Кавердејловој Библији не налазимо Божје име у облику „Јехова“. Тиндејл је то име користио више од 20 пута у свом преводу хебрејског дела Светог писма. У књизи Coverdale and His Bibles, Џ. Мозли запажа: „Кавердејл је у издању из 1535. у потпуности изоставио ову реч [Јехова].“ Па ипак, касније је три пута уврстио име Јехова у Велику Библију.

Међутим, Кавердејлова Библија је прва Библија на енглеском у којој се налазио тетраграм — четири слова која сачињавају Божје име — и то у заглављу насловне стране. Такође је значајно то што је она прва Библија у којој се апокрифне књиге не налазе међу осталим књигама у хебрејском делу, већ су одвојене у додатку.

Многи јединствени изрази и речи које је користио Кавердејл касније су се нашли и у другим преводима. Један пример је израз „долина сенке смрти“ из 4. стиха 23. псалма. Такође, према речима професора С. Гринслејда, за израз из 6. стиха који се често преводи као „љубав“ или „милост“, у Кавердејловом преводу се користи „посебна реч којом се Божја јединствена љубав према његовом народу разликује од љубави и милости уопште“. У преводу Нови свет на овом месту се користи реч „љубав“, али се у фусноти додаје: „Или: ’верна љубав‘.“

Кавердејлова Велика Библија „била је највеће достигнуће на пољу издавања Библије на енглеском језику, које је започело Тиндејловим превођењем Новог Завета“, каже се у делу The Bibles of England. У суштини, Кавердејл је овим преводом својим савременицима који говоре енглески омогућио да читају Библију.

[Слике на 11. страни]

Тетраграм (лево) са насловне стране у издању из 1537.

[Извор слике]

From the book Our English Bible: Its Translations and Translators

[Извор слике на 11. страни]

Извори фотографија: From The Holy Scriptures of the Olde and Newe Testamente With the Apocripha by Myles Coverdale