Јехова ми је отворио очи

Испричао Патрис Ојека

Било је касно поподне. Након још једног дана проведеног у дубокој тами — у слепилу и самоћи, уз пригушен звук радија — одлучио сам да завршим са својим јадним животом. Сипао сам отрован прах у чашу воде коју сам ставио на сто испред себе. Хтео сам да се последњи пут окупам и потом се лепо обучем пре него што попијем смртоносни напитак и окончам све. Зашто сам хтео да се убијем? И како то да сам ипак жив и могу ово да испричам?

РОЂЕН сам 2. фебруара 1958. у области Касај Оријентал у Демократској Републици Конго. Мој отац је умро када сам имао девет година па се о мени бринуо старији брат.

Након школе, запослио сам се на плантажи каучука. Једног јутра 1989, док сам у својој канцеларији припремао извештај, одједном сам се нашао у потпуној тами. Испрва сам помислио да је нестало струје, али чуо сам генератор и било је јутро! Запрепашћен, схватио сам да не видим ништа, чак ни папире на столу!

Истог часа сам позвао свог радника да ме одведе у амбуланту. Одатле су ме упутили код стручнијег лекара у граду. Он је установио да је дошло до одвајања мрежњача и да је стање озбиљно, па ме је послао у главни град Киншасу.

Живот у Киншаси

У Киншаси сам се обратио многим офталмолозима, али ниједан није могао да ми помогне. Након што сам 43 дана провео у болници, лекари су закључили да ћу бити слеп до краја живота! Чланови породице су ме потом водили у разне цркве у потрази за чудесним излечењем, али све је било узалуд.

На крају сам изгубио наду да ће ми се вратити вид. Над мојим животом су се надвили тамни облаци. Изгубио сам вид и посао. Напустила ме је жена и однела са собом све што смо имали. Било ме је срамота да изађем из куће и да будем с другима. Повукао сам се у себе и дане проводио код куће. Био сам самотњак и осећао се крајње бескорисно.

Два пута сам покушао да се убијем. У уводу сам описао други покушај. Тада ме је спасло дете из породице. Док сам се ја купао, дечак је случајно просуо течност из чаше. На срећу, није пио из ње. Али ја сам се успаничио јер чаша није била тамо где сам је оставио. Онда сам породици признао зашто сам је тражио и шта сам хтео да урадим.

Захвалан сам Богу и својој породици што су водили рачуна о мени. Мој план да се убијем био је осујећен.

Нови разлози за радост у мом животу

Док сам 1992. једне недеље седео код куће с цигаретом у руци, посетила су ме  два Јеховина сведока која су проповедала од куће до куће. Приметили су да сам слеп и прочитали су ми Исаију 35:5, где пише: „Тада ће се отворити очи слепима и уши глувима отвориће се.“ Срце ми се испунило радошћу када сам чуо те речи! За разлику од цркава у којима сам био, Сведоци нису нудили никакво чудесно излечење. Напротив, они су ми објаснили да ће ми Бог вратити вид у новом свету који је обећао — потребно је само да га добро упознам (Јован 17:3). Одмах сам почео да са Сведоцима проучавам Библију помоћу књиге Ти можеш заувек да живиш у рају на Земљи. Такође сам почео да идем на све састанке Јеховиних сведока у оближњој Дворани Краљевства и да мењам живот. Престао сам да пушим.

Али проблем с видом је отежавао мој духовни напредак. Зато сам отишао у једну установу за слепе како бих научио да читам и пишем на Брајевом писму. То ми је омогућило да у Дворани Краљевства учествујем у програму обучавања за проповедање. Убрзо сам почео да проповедам од куће до куће у свом комшилуку. Пронашао сам нове разлоге за радост у мом животу. Напредовао сам дотле да сам предао свој живот Јехови. Крстио сам се 7. маја 1994.

Како је расла моја љубав према Јехови и људима, расла је и жеља да у већој мери проповедам. Од 1. децембра 1995. служим као општи пионир, што значи да доста времена проводим у служби проповедања. Од фебруара 2004. такође имам част да служим као старешина у својој скупштини. Понекад ме позову да одржим библијско предавање у другим скупштинама. Због тих благослова сам веома срећан и уверен да нас никакво ограничење не може спречити да остваримо жељу да служимо Јехови Богу.

Јехова ми је дао „очи“

Као што сам већ споменуо, жена ме је оставила када сам ослепео. Али добио сам посебан дар од Јехове. У извесном смислу, дао ми је „очи“ — Ани Мавамбу, која се удала за мене упркос мом недостатку. Пошто и она проводи пуно времена у служби проповедања, увек иде са мном у службу. Такође ми чита публикације на основу којих правим белешке на Брајевом писму за своје говоре. Она је заиста обогатила мој живот. Захваљујући њој, уверио сам се у истинитост речи из Пословица 19:14: „Кућа и богатство наслеђују се од очева, а од Јехове је жена разборита.“

Јехова је Ани и мени дао двоје предивне деце — дечака и девојчицу. Једва чекам да у Рају видим њихова лица! Радујем се и због тога што је мој старији брат, који нам је изашао у сусрет и дозволио да живимо на његовом имању, прихватио истину из Библије и крстио се. Сви припадамо истој скупштини.

Упркос свом хендикепу, искрено желим да чиним више у служби Богу зато што ми је толико тога дао у животу (Малахија 3:10). Сваки дан се молим да дође његово Краљевство и уклони сву патњу са земље. Пошто све боље познајем Јехову, могу с уверењем рећи да „благослов од Јехове обогаћује, и никакав бол Бог при том не задаје“ (Пословице 10:22).

[Слике на 13. страни]

Док држим библијско предавање; с мојом породицом и братом