Писмо из Ирске

Најлепши одмор у мом животу!

„ТРЕБА ти нешто да скренеш мисли с учења“, рекли су ми родитељи. „Хајде да посетимо рођаке у Ирској и заједно с њима одемо на подручје где се ретко проповеда добра вест о Краљевству.“

Нисам баш била одушевљена тиме. Имала сам пуно да учим, а осим тога, никад се нисам возила авионом или путовала ван Енглеске. Како ће се једна седамнаестогодишњакиња која је навикла на брз темпо живота у предграђу Лондона прилагодити мирном животу у малом граду на крајњем југозападу Ирске?

Нисам имала разлога за бригу. Од тренутка када смо слетели, била сам очарана оним што сам видела. Међутим, пошто смо кренули рано ујутру, заспала сам убрзо након што смо наставили пут колима. На махове сам се будила и посматрала како се призори кршевитих али задивљујућих предела смењују поред уских стаза оивичених каменим зидовима.

Исте вечери смо стигли у град Скиберин, где смо уживали у охрабрујућем друштву породице која се преселила у Ирску да би на овом подручју проповедала о Божјем Краљевству. Играли смо игру погађања. Свако би извукао име једне библијске личности и потом би служећи се пантомимом одглумио догађај из њеног живота. Други би погађали о коме је реч.

Сутрадан сам с родитељима, млађим братом, рођацима и још једном породицом отишла трајектом до маленог острва Хер, на коме живи мање од 30 људи. Зар Исус није рекао да се добра вест мора проповедати по целом свету? Провели смо дан преносећи охрабрујуће мисли из Библије тим гостољубивим људима и дивили смо се прелепој нетакнутој природи.

На ведром плавом небу сијало је сунце. У ваздуху се осећао сладуњави мирис налик кокосу, који се ширио од вресишта јаркожуте боје. Мочварно тло било је прекривено пролећним цветним тепихом. Изнад пешчаних залива издизале су се стеновите литице, на којима су се корморани и блуне гнездили са птићима. Докле год је поглед сезао, видео се залив Рорингвотер са расутим острвцима, од којих су многа ненасељена. Савршени склад онога што је Јехова створио оставио нас је без даха.

У Скиберину сам склопила нова пријатељства у тамошњој скупштини Јеховиних сведока и опробала се у неким стварима по први пут. Највише ми се допала вожња кајаком. Нема ништа лепше од посматрања  ирске обале из те перспективе! Хтели смо нешто да упецамо за вечеру, али су нас фоке пратиле и предухитриле. Измишљали смо игре на плажи, а окушала сам се и у ирском плесу.

Стигли смо и да научимо нешто о Скиберину. Након што су 40-их година 19. века у Ирској пропали усеви кромпира, овај град и околина били су међу најугроженијима. Хиљаде људи је умрло од глади а око 9 000 њих сахрањено је у масовној гробници. Теши нас то што ускоро под Божјим Краљевством неће више бити глади, а многи који су тако трагично изгубили живот биће ускрснути на рајској земљи.

Придружили смо се тамошњим Сведоцима како бисмо посетили људе до којих се ретко долази због тога што је подручје скупштине велико. Спустили смо се уским, стрмим путем до кућа смештених на ивици литице која се надвијала над Ирским морем. И овде су људи били срдачни. И њима смо, као и људима на острву Хер, најпре поменули да смо на одмору и да користимо време да с другима поделимо лепу поруку из Библије.

Моја мајка је причала са женом која је радо прихватила Стражарску кулу и Пробудите се! Када смо је након неколико дана поново срели, рекла је да су јој се свидели часописи.

„Молим вас, дођите поново и донесите ми још часописа“, рекла је. Одговорили смо да ускоро идемо кући али да ћемо се побринути да је неко посети.

„Добро“, узвратила је, „али ако ви дођете поново, обавезно свратите. Ирци никада не заборављају лик!“

Последњи дан одмора провели смо на плажи с браћом и сестрама из тамошње скупштине. Сакупили смо грање и камење и направили роштиљ. Испекли смо дагње које смо нашли међу стенама које је запљускивала кристално чиста морска вода. Девојка из града је уживала у сваком тренутку!

И какви су моји утисци о Ирској? Био је то најлепши одмор у мом животу! Не само да је било забавно већ је било и право задовољство радити оно што је угодно Јехови и што му доноси хвалу. Уживам док служим Богу, а радост је још већа када уз себе имаш праве пријатеље и породицу која осећа исто. Када сам се вратила кући, захвалила сам Јехови за толико драгих пријатеља који га воле и за дивне тренутке који ће заувек бити у мом срцу.

[Извор слике на 25. страни]

An Post, Ireland