Zašto služba Jehovi treba da nam bude na prvom mestu?
Zašto služba Jehovi treba da nam bude na prvom mestu?
„Usta moja kazivaće pravedna dela tvoja, dela spasenja tvoga po ceo dan“ (PS. 71:15)
KAKO BI ODGOVORIO?
Zašto su Noje, Mojsije, Jeremija i Pavle stavili Jehovu na prvo mesto u životu?
Šta će ti pomoći da odlučiš čemu ćeš posvetiti svoj život?
Zašto si odlučan da ti služba Jehovi bude na prvom mestu u životu?
1, 2. (a) Šta osoba pokazuje svojom odlukom da se preda Jehovi? (b) Kako nam može koristiti primer Noja, Mojsija, Jeremije i Pavla?
KADA se predaš Bogu i krstiš kao Isusov sledbenik, ti preduzimaš veoma važan korak. Tvoje predanje Bogu je najvažnija odluka koju si mogao doneti. To je isto kao da kažeš: ’Jehova, želim da mi budeš Gospodar u svim područjima života. Ja sam tvoj sluga. Želim da ti odlučuješ o tome kako da trošim svoje vreme, šta da mi bude najvažnije u životu i kako da koristim svoje sposobnosti i ono što posedujem.‘
2 Ako si kršten hrišćanin, ti si zapravo to obećao Jehovi. Zaslužuješ svaku pohvalu za tu odluku, jer je ona ispravna i mudra. Međutim, svako od nas treba da se pita kako koristi svoje vreme sada nakon što je prihvatio Jehovu kao svog Gospodara. Primer Noja, Mojsija, Jeremije i apostola Pavla može nam pomoći da odgovorimo na to pitanje. Svi oni su služili Jehovi celim srcem. Živeli su u okolnostima koje su slične našim. Njihove odluke pokazuju šta im je bilo najvažnije i podstiču nas da razmislimo o tome kako koristimo svoje vreme (Mat. 28:19, 20; 2. Tim. 3:1).
PRE POTOPA
3. Kako je naše vreme slično Nojevom?
3 Isus je uporedio Nojevo i naše vreme. Rekao je: „Kao što je bilo u Nojevim danima, takva će biti prisutnost Sina čovečjeg.“ Ljudi tog vremena su „jeli i pili, ženili se i udavali, sve do dana kad je Noje ušao u arku, i nisu obraćali pažnju dok nije došao potop i sve ih odneo“ (Mat. 24:37-39). Danas se većina ljudi ne obazire na hitnost vremena u kom živimo. Oni ne slušaju upozorenja koja objavljuju Božje sluge. Mnogi čak ismevaju ideju da će se Bog umešati u događaje na zemlji — baš kao i ljudi u Nojevo vreme (2. Petr. 3:3-7). Ipak, kako je Noje koristio svoje vreme u tom neprijateljskom svetu?
4. Kako je Noje koristio svoje vreme nakon što je dobio zadatak od Jehove i zašto?
4 Nakon što je saznao da će Bog uništiti zle ljude, Noje je po Božjoj zapovesti počeo da gradi arku u kojoj će biti sačuvani ljudi i životinje (Post. 6:13, 14, 22). On je takođe objavljivao Jehovinu predstojeću presudu. Apostol Petar ga je nazvao ’propovednikom pravednosti‘, što pokazuje da se Noje trudio da pomogne drugima da razumeju ozbiljnost situacije. (Pročitati 2. Petrovu 2:5.) Šta misliš, da li bi bilo razumno da su Noje i njegova porodica koristili svoje vreme da razrade neki posao, da budu uspešniji od drugih ili da vode udoban način života? Naravno da ne bi! Pošto su znali šta će se uskoro desiti, nisu dozvolili da ih tako nešto udalji od zadatka koji im je Jehova poverio.
IZBOR EGIPATSKOG PRINCA
5, 6. (a) S kojim ciljem je Mojsije obrazovan u Egiptu? (b) Zašto Mojsije nije iskoristio mogućnosti koje su mu se pružale u Egiptu?
5 Osmotrimo sada Mojsijev primer. Odrastao je na egipatskom dvoru kao usvojeni sin faraonove ćerke. Kao mladi princ, bio je poučen „svoj egipatskoj mudrosti“ (Dela 7:22; Izl. 2:9, 10). Takvim obrazovanjem verovatno je pripreman za važne dužnosti na faraonovom dvoru. Mogao je da postane istaknuta ličnost u najmoćnijem carstvu tog vremena i da uživa u raskoši, privilegijama i zadovoljstvima koje bi mu takav položaj omogućio. Ali da li su takvi užici bili Mojsijev cilj?
6 Zahvaljujući pouci koju je kao dečak dobio od svojih pravih roditelja, Mojsije je verovatno znao šta je Jehova obećao njegovim precima Avrahamu, Isaku i Jakovu. On je verovao da će se ta obećanja ispuniti. Sigurno je duboko razmišljao o svojoj budućnosti i vernosti Jehovi. Stoga, kada je došlo vreme da bira između toga da bude egipatski princ ili rob, šta je odlučio? Mojsije je radije hteo „da bude zlostavljan zajedno s Božjim narodom nego da privremeno uživa u grehu“. (Pročitati Jevrejima 11:24-26.) Kasnije je poslušao Jehovu kada mu je rekao kako da koristi svoj život (Izl. 3:2, 6-10). Zašto je tako postupio? Zato što je verovao Jehovinim obećanjima. Zaključio je da za njega nema budućnosti u Egiptu. Zaista, Bog je ubrzo kaznio Egipćane s deset nevolja. Da li mi kao Jehovine sluge možemo izvući pouku iz toga? Svoj život ne treba da posvetimo karijeri ili zadovoljstvima ovog sveta, već treba da se usredsredimo na Jehovu i službu.
JEREMIJA JE ZNAO ŠTA ĆE SE DOGODITI
7. Kako su Jeremijine okolnosti slične našim?
7 Prorok Jeremija je još jedan čovek kome je služba Jehovi bila najvažnija. Jehova ga je izabrao da kao njegov prorok objavljuje poruku osude otpadničkom Jerusalimu i Judi. U izvesnom smislu, Jeremija je živeo „u poslednjim danima“ (Jer. 23:19, 20). Dobro je znao da taj poredak neće još dugo potrajati.
8, 9. (a) Zašto je Jehova morao da ispravi Varuhovo razmišljanje? (b) Šta treba da imamo na umu kada pravimo planove?
8 Kako je Jeremija postupio budući da je znao šta će se dogoditi? Sasvim logično, nije pokušao da gradi budućnost u društvu koje je bilo osuđeno na propast. Da li bi to imalo ikakvog smisla? Međutim, njegov pisar Varuh je počeo da razmišlja drugačije. Zato je Bog nadahnuo Jeremiju da mu kaže: „Što sam izgradio, srušiću, i što sam posadio, iščupaću, i to po svoj zemlji. A ti tražiš velike stvari za sebe. Ne traži ih! Jer, evo, pustiću nevolju na svako telo [...] a tebi ću tvoju dušu dati kao plen u svim mestima kuda budeš išao“ (Jer. 45:4, 5).
9 Ne možemo sa sigurnošću reći šta su bile „velike stvari“ koje je Varuh tražio za sebe. a Međutim, znamo da je to bilo nešto što nije imalo perspektivu, nešto što će propasti kada Vavilonci porobe Jerusalim 607. pre n. e. Da li možemo izvući pouku iz toga? Da bismo obezbedili neophodne stvari za život, potrebno je da napravimo neke planove za budućnost (Posl. 6:6-11). Ali koliko bi bilo mudro uložiti dosta vremena i snage u nešto što nije trajne vrednosti? Tačno je da Jehovina organizacija i dalje planira gradnju novih Dvorana Kraljevstva, podružnica i drugih objekata. Međutim, takvi planovi imaju budućnost jer je njihova svrha da se njima podupire Kraljevstvo. Bilo bi mudro kada bi sve Jehovine sluge imale sličan cilj na umu kada prave planove u životu. Da li si potpuno uveren u to da ’tražiš najpre kraljevstvo i [Jehovinu] pravednost‘? (Mat. 6:33).
„SVE TO SMATRAM SMEĆEM“
10, 11. (a) Šta je Pavlu bilo važno pre nego što je postao hrišćanin? (b) Zašto su se Pavlovi ciljevi potpuno promenili?
10 Osmotrimo na kraju Pavlov primer. Pre nego što se preobratio na hrišćanstvo, pred njim je bila svetla budućnost u judaizmu. Izučavao je judejski zakon kod jednog od najpoznatijih učitelja tog vremena. Dobio je ovlašćenje od judejskog prvosveštenika da progoni hrišćane. Napredovao je u judaizmu više od mnogih svojih vršnjaka (Dela 9:1, 2; 22:3; 26:10; Gal. 1:13, 14). Međutim, sve se to promenilo kada je shvatio da judejski narod više nema Jehovin blagoslov.
11 Pavle je razumeo da napredovanje u judejskom poretku nema nikakvu vrednost u Jehovinim očima. Taj poredak nije imao budućnost (Mat. 24:2). Ovaj nekadašnji farisej je čak rekao da je u poređenju s novim, prosvetljenim razumevanjem Božje namere i čašću da učestvuje u propovedanju ono što je nekada smatrao važnim zapravo bilo ’smeće‘. Pavle je napustio judaizam i ostatak svog života na zemlji posvetio propovedanju dobre vesti. (Pročitati Filipljanima 3:4-8, 15; Dela 9:15.)
ŠTA JE TEBI NAJVAŽNIJE?
12. Na šta se Isus usredsredio nakon što se krstio?
12 Noje, Mojsije, Jeremija, Pavle i mnogi drugi poput njih koristili su većinu svog vremena i snage u služenju Jehovi. Oni su dobri primeri za nas. Naravno, najistaknutiji Jehovin sluga je Isus (1. Petr. 2:21). Nakon što se krstio, Isus je ostatak svog života posvetio propovedanju dobre vesti i odavanju časti Jehovi. Dakle, služba Jehovi treba da bude najvažnija svakom hrišćaninu koji oponaša Isusov primer i prihvata Jehovu kao svog Gospodara. Da li je i tebi služba najvažnija? Kako možemo dati više Jehovi, a u isto vreme ispuniti i druge odgovornosti? (Pročitati Psalam 71:15; 145:2.)
13, 14. (a) Šta su svi hrišćani pozvani da razmotre? (b) Kakvu radost mogu doživeti Božje sluge?
13 Jehovina organizacija već godinama podstiče hrišćane da pod molitvom razmotre mogućnost da budu pioniri. Postoje razne okolnosti zbog kojih neke verne Jehovine sluge ne mogu službi propovedanja posvetiti u proseku 70 sati mesečno. Oni ne treba da se osećaju loše zbog toga (1. Tim. 5:8). A kako je s tobom? Da li je za tebe pionirska služba zaista nedostižan cilj?
14 Razmisli o radosti koju su mnoga braća i sestre doživeli ove godine u periodu Spomen-svečanosti. Pomoćnim pionirima je u martu bila pružena posebna mogućnost da izaberu da li će u službi provesti 30 ili 50 sati (Ps. 110:3). Milioni su bili u pomoćnoj pionirskoj službi, a u skupštinama su vladali izuzetna radost i oduševljenje. Da li bi mogao izmeniti svoj raspored aktivnosti kako bi češće doživeo sličnu radost? Svaki predani hrišćanin oseća pravo zadovoljstvo kada na kraju dana može da kaže: „Jehova, u službi sam učinio sve što sam mogao.“
15. Koji cilj u vezi sa obrazovanjem treba da ima mladi hrišćanin?
15 Ako si mlada osoba koja završava školu, verovatno imaš dobro zdravlje i neke manje odgovornosti. Da li si ozbiljno razmislio o tome da se pridružiš redovima opštih pionira? Nema sumnje da profesori iskreno veruju da je za tebe najbolje da nastaviš sa školovanjem i da težiš za karijerom. Međutim, oni svoja uverenja zasnivaju na društvenom i finansijskom sistemu koji nema trajnu budućnost. S druge strane, ako se posvetiš služenju Jehovi, mudro ćeš koristiti svoje vreme i radićeš ono što je za tvoje večno dobro. Na taj način ćeš oponašati Isusov savršen primer. Bićeš srećan zbog tako mudre odluke. To će te zaštititi. Takođe će pokazati da si odlučan da živiš u skladu sa svojim predanjem Jehovi (Mat. 6:19-21; 1. Tim. 6:9-12).
16, 17. Koja pitanja hrišćani treba sebi da postave u vezi sa službom Jehovi?
16 Mnoge današnje Božje sluge moraju mnogo da rade da bi zbrinule osnovne potrebe svoje porodice. Ipak, neki možda rade više nego što je potrebno (1. Tim. 6:8). Trgovački svet na sve načine pokušava da nas uveri da ne možemo živeti bez mnogih proizvoda i svakog novog modela koji se izbaci na tržište. Ali pravi hrišćani ne žele da im Satanin svet određuje šta je najvažnije (1. Jov. 2:15-17). Što se tiče onih koji su se penzionisali, postoji li bolji način da iskoriste svoje vreme od toga da budu pioniri i tako stave služenje Jehovi na prvo mesto?
17 Sve Jehovine sluge mogu da se pitaju: Koji je moj najvažniji cilj u životu? Da li mi je Kraljevstvo na prvom mestu? Da li oponašam Isusovu samopožrtvovanost? Da li slušam Isusov savet da ga stalno sledim? Mogu li izmeniti svoj raspored kako bih više vremena posvetio propovedanju o Kraljevstvu ili nekim drugim teokratskim ciljevima? Čak i ako mi okolnosti trenutno ne dozvoljavaju da više učinim u službi, da li se i dalje trudim da budem samopožrtvovan?
„DA BISTE I ŽELELI I POSTUPALI“
18, 19. U vezi s čim bi trebalo da se moliš i zašto to raduje Jehovu?
18 Divno je videti koliko je Božji narod revan. Međutim, neki ne osećaju posebnu želju da budu pioniri ili smatraju da nisu sposobni za to — premda imaju povoljne okolnosti (Izl. 4:10; Jer. 1:6). Šta ako se i ti tako osećaš? Zar to nije dobar razlog za molitvu? Naravno da jeste. Pavle je svojim suvernicima rekao: „Bog, zato što to hoće, deluje u vama da biste i želeli i postupali“ (Fil. 2:13). Ako ne osećaš želju da više učiniš u službi, moli Jehovu da ti da i želju i sposobnost da to činiš (2. Petr. 3:9, 11).
19 Noje, Mojsije, Jeremija, Pavle i Isus bili su verni Jehovi. Oni su koristili svoje vreme i snagu da bi objavljivali njegovu poruku upozorenja. Ničemu nisu dozvolili da ih u tome spreči. Kraj ovog sveta je neizbežan. Stoga, svi mi koji smo predali život Bogu treba i dalje da dajemo sve od sebe kako bismo se ugledali na ove izvanredne biblijske primere (Mat. 24:42; 2. Tim. 2:15). Na taj način ćemo ugoditi Jehovi i doživeti mnoge blagoslove. (Pročitati Malahiju 3:10.)
[Fusnota]
a Videti knjigu Pouke koje nam Bog pruža preko Jeremije, strane 104-106.
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 21. strani]
Ljudi se nisu obazirali na Nojevo upozorenje
[Slika na 24. strani]
Da li si ozbiljno razmišljao o tome da postaneš opšti pionir?
