1-3. (a) Koje situacije nam pomažu da izvučemo pouku iz Isusovih poređenja? (b) Na koja pitanja ćemo dobiti odgovor u ovom članku?

 ZAMISLI da te je neki vladin službenik zamolio da ga odvezeš na jedan važan sastanak. Međutim, nekoliko minuta pre nego što si krenuo po njega shvatio si da nećeš imati dovoljno goriva za put i zato si brzo otišao na benzinsku pumpu. U međuvremenu, vladin službenik više nije mogao da te čeka i zamolio je nekog drugog da ga odveze. Kad si stigao na dogovoreno mesto, on je već bio otišao. Kako bi se osećao u toj situaciji?

² A sada zamisli da si ti taj vladin službenik i da si izabrao trojicu sposobnih ljudi da za tebe obave neki važan posao. Objasnio si im šta treba da rade i oni su rekli da će tako i učiniti. Međutim, posle nekog vremena si saznao da su samo dvojica od njih održala obećanje. Štaviše, onaj koji nije održao obećanje nalazio je izgovor za to, a zapravo nije ni pokušao da obavi posao. Kako bi se osećao u toj situaciji?

³ Isus je u poređenjima o devicama i talantima naveo slične situacije da bi pokazao zašto će tokom vremena kraja neki pomazani hrišćani biti verni i razboriti, dok će drugi postupiti sasvim suprotno a (Mat. 25:1-30). On je istakao suštinu sledećim rečima: „Bdite, dakle, jer ne znate ni dan ni čas“, to jest kada će Isus izvršiti Božju presudu nad Sataninim svetom (Mat. 25:13). I mi danas moramo da bdimo. Zašto je dobro da poslušamo taj Isusov savet? Ko je dokazao da je u duhovnom smislu budan? I šta  moramo raditi da bismo i dalje ostali duhovno budni?

4. Zašto nije neophodno da tačno znamo kada će doći kraj da bismo ostali duhovno budni?

⁴ Neke aktivnosti, kao što je odlazak na posao, kod lekara ili korišćenje gradskog prevoza, iziskuju od nas da se držimo nekog vremenskog rasporeda. Međutim, u drugim slučajevima kao što je recimo gašenje požara ili spasavanje ljudi posle neke prirodne nepogode, gledanje na sat samo odvraća pažnju, a može biti čak i opasno. U takvim situacijama mnogo je važnije usredsrediti se na ono što treba uraditi nego držati se nekog vremenskog rasporeda. Slično je i sa delom propovedanja, kojim pomažemo drugima da saznaju šta Jehova čini da bi spasao ljude. Kako se kraj ovog sveta približava ono postaje sve važnije. Da bismo ostali duhovno budni i da bismo činili ono što Jehova očekuje od nas, ne moramo tačno znati kada će doći kraj. U stvari, postoji barem pet razloga zbog kojih je dobro što ne znamo kada će tačno doći kraj.

5. Kako nam to što ne znamo dan i čas pomaže da otkrijemo šta nam je u srcu?

⁵ Kao prvo, to što ne znamo tačno kada će doći kraj pruža nam mogućnost da otkrijemo šta nam je zaista u srcu. Jehova nam iskazuje poštovanje time što nam dozvoljava da odlučimo da li ćemo mu biti verni. Mi služimo Jehovi zato što ga volimo, a ne samo zato što želimo da preživimo kraj ovog sveta i da dobijemo večni život. (Pročitati Psalam 37:4.) Zaista uživamo u vršenju Božje volje i razumemo da nas Bog poučava za naše dobro (Is. 48:17). Njegove zapovesti nam nisu teške (1. Jov. 5:3).

6. Kako se Bog oseća kada mu služimo zato što ga volimo?

⁶ Kao drugo, to što ne znamo dan i čas pruža nam mogućnost da obradujemo Jehovino srce. Kada mu služimo zato što ga volimo, a ne zato što će uskoro doći kraj ili zato što ćemo od njega nešto dobiti, mi pomažemo Jehovi da dokaže da je njegov neprijatelj, Satana, lažov (Jov 2:4, 5; pročitati Poslovice 27:11). Kad samo pomislimo na to koliko je bola i patnje prouzrokovao Satana, sigurno nam je drago što možemo podržati Jehovinu vrhovnu vlast i odbaciti Satanu kao vladara.

7. Zašto je dobro da budemo samopožrtvovani?

⁷ Kao treće, to što ne znamo kada će doći kraj podstiče nas da budemo samopožrtvovani. Neki koji ne poznaju Boga takođe veruju da ovaj svet ne može još dugo opstati. Budući da se plaše da će ih zadesiti neka velika katastrofa, imaju stav: „Jedimo i pijmo, jer ćemo sutra umreti“ (1. Kor. 15:32). Ali mi ne živimo u strahu, niti se brinemo samo za sebe (Posl. 18:1). Mi se na neki način odričemo sebe i velikodušno koristimo svoje vreme, snagu i sredstva da bismo ljudima propovedali dobru vest o Božjem Kraljevstvu. (Pročitati Mateja 16:24.) To što služimo Bogu pričinjava nam veliko zadovoljstvo, naročito kada pomažemo drugima da ga upoznaju.

8. Koji biblijski primer potvrđuje da se moramo u potpunosti osloniti na Jehovu i njegovu Reč?

⁸ Kao četvrto, to što ne znamo dan i čas pomaže nam da se u potpunosti oslanjamo na Jehovu i da u svom životu savesno primenjujemo savete iz njegove Reči. Mi smo kao ljudi skloni tome da se oslanjamo na sebe. Apostol Pavle je upozorio  sve hrišćane: „Ko misli da stoji, neka pazi da ne padne.“ On je rekao da je neposredno pred ulazak u Obećanu zemlju 23 000 Izraelaca poginulo zbog neposlušnosti. Zatim je dodao: „Sve im se to događalo za primer i napisano je za upozorenje nama, koji živimo na kraju ovog poretka“ (1. Kor. 10:8, 11, 12).

9. Kako nas kušnje mogu ojačati i približiti Bogu?

⁹ Kao peto, to što ne znamo kada će doći kraj pruža nam priliku da učimo iz kušnji i da jačamo svoju veru. (Pročitati Psalam 119:71.) Poslednji dani ovog sveta su zaista „naročito teška vremena“ (2. Tim. 3:1-5). Mnogi nas u ovom Sataninom svetu mrze i progone zbog naše vere (Jov. 15:19; 16:2). Ako se u takvim kušnjama ponizimo i tražimo Božje vođstvo, naša vera će biti pročišćena i jača. Nećemo se predati, već ćemo se još više približiti Jehovi (Jak. 1:2-4; 4:8).

10. Kako vreme brže prolazi?

¹⁰ Nekad nam se čini da vreme brzo prolazi, a nekad nikako da prođe. Ako smo nečim zaokupljeni i ne gledamo na sat, vreme nam prosto leti. Slično tome, ako smo zaokupljeni poslom koji nam je Jehova poverio, kraj ovog sveta može doći brže nego što smo mislili. Većina pomazanika nam u tom pogledu pruža odličan primer. Razmotrimo ukratko šta se dogodilo kada je 1914. godine Isus postavljen za Kralja i kako su neki pokazali da su spremni.

11. Zašto su nakon 1914. neki pomazanici mislili da Gospod kasni?

¹¹ Setimo se Isusovih poređenja o devicama i talantima. Da su device ili robovi iz tih poređenja znali kad će mladoženja, odnosno gospodar doći, ne bi morali da bdiju. Ali pošto nisu znali, morali su da budu spremni. Premda su pomazanici decenijama unapred ukazivali na to da će 1914. godina biti značajna, nisu tačno znali šta će se tada desiti. Kada se njihova očekivanja nisu ispunila, moglo je izgledati kao da Mladoženja kasni. Jedan brat je kasnije rekao: „Neki od nas su ozbiljno mislili da ćemo otići na nebo tokom prve sedmice tog oktobra [1914].“

12. Kako su pomazanici dokazali da su verni i razboriti?

¹² Zamislimo samo koliko su braća bila obeshrabrena kada nije došao kraj koji su očekivali! Osim toga, suočavali su se sa progonstvom koje je doneo Prvi svetski rat. Delo propovedanja je skoro zamrlo i činilo se kao da su pomazanici zaspali. Ali 1919. godine je došlo vreme za buđenje. Isus je došao da pregleda Božji duhovni hram. Međutim, neki nisu udovoljavali Božjim merilima i zato više nisu mogli da služe Gospodaru, Isusu (Mat. 25:16). Nisu bili oprezni, pa se ispostavilo da su bili poput ludih devica koje nisu dopunile svoje svetiljke uljem. I poput lenjog roba koji nije bio veran svom gospodaru, nisu bili spremni da se žrtvuju za Božje Kraljevstvo. Pa ipak, većina pomazanika je pokazala nepokolebljivu vernost i jaku želju da služi svom Gospodaru čak i tokom teških ratnih godina.

13. Kakav je stav imao verni i razboriti rob nakon 1914. i kakav stav ima danas?

¹³ Nakon što je 1914. godina prošla, u Stražarskoj kuli je pisalo sledeće: „Braćo i sestre, mi koji imamo ispravan stav prema Bogu nismo uopšte razočarani onim što je on odredio. Mi nismo hteli  da se vrši naša volja i zato kada smo shvatili da smo imali pogrešna očekivanja što se tiče oktobra 1914, bilo nam je drago što Gospod nije promenio svoj plan da bi nama udovoljio. To nismo ni želeli.“ Pomazani hrišćani su jednostavno želeli da bolje razumeju Božju nameru. Oni i danas imaju takav ponizan stav i istu želju da vrše Božju volju. Ne tvrde da su nadahnuti Božjim duhom, već žele da se staraju o Gospodovom imanju na zemlji. „Veliko mnoštvo“, na koje Biblija ukazuje kao na „druge ovce“, to jest hrišćani koji se nadaju večnom životu na zemlji oponašaju njihovu budnost i revnost (Otkr. 7:9; Jov. 10:16).

14. Zašto je dobro da budemo poslušni vernom i razboritom robu?

¹⁴ Bog je izabrao vernog i razboritog roba da njegovom narodu obezbeđuje duhovnu hranu, to jest da ga poučava kako da se osloni na njegov duh i njegovu Reč. Pripadnici velikog mnoštva koji spremno prihvataju tu pouku simbolično rečeno dopunjuju svoje svetiljke uljem. (Pročitati Psalam 119:130 i Jovana 16:13.) Zahvaljujući tome i oni mogu biti spremni za Hristov dolazak, uprkos ozbiljnim kušnjama. Na primer, u jednom nacističkom logoru braća su imala samo jedan primerak Biblije. Zato su se molili da dobiju još duhovne hrane. Ubrzo nakon toga su saznali da je jedan brat koji je nedavno zatvoren uspeo da u svojoj drvenoj nozi prokrijumčari nekoliko novijih izdanja Stražarske kule. Jedan od te braće, Ernest Vauer, pomazanik, kasnije je rekao: „Jehova nam je na čudesan način pomogao da upamtimo ohrabrujuće misli iz članaka.“ Zatim je dodao: „Danas je lako dobiti duhovnu hranu, ali da li je uvek cenimo? Uveren sam da Jehova ima obilje blagoslova za one koji se uzdaju u njega, koji su mu verni i hrane se za njegovim stolom.“

15, 16. Kako je jedan bračni par bio blagoslovljen zbog svoje revnosti i šta iz toga možemo naučiti?

¹⁵ Druge ovce pomažu Hristovoj braći tako što revno propovedaju (Mat. 25:40). Za razliku od zlog i lenjog roba iz Isusovog poređenja,  oni su požrtvovani i trude se da najpre traže Kraljevstvo. Na primer, Džon i Masako su se u početku dvoumili da li da prihvate poziv da propovedaju na kineskom području u Keniji. Ali nakon što su uz molitvu razmotrili svoje okolnosti, odlučili su da se tamo presele.

¹⁶ Jehova ih je bogato blagoslovio za njihov trud. Rekli su da im je tamo u službi propovedanja predivno. Počeli su da proučavaju Bibliju sa sedam osoba i doživeli su mnoge lepe trenutke. Na kraju su rekli: „Svaki dan zahvaljujemo Jehovi što nas je ovde poslao.“ Naravno, i mnoga druga braća i sestre su svojim odlukama dokazali da žele da što više služe Bogu, bez obzira na to kada će doći kraj. Pomislimo samo na hiljade naše braće i sestara koji su pohađali Biblijsku školu Galad i postali misionari. Članak „Mi dajemo sve od sebe!“ u Stražarskoj kuli od 15. oktobra 2001. govori o tome kako izgleda jedan dan u životu misionara. Dok budemo čitali taj članak, razmislimo o tome kako bismo mi mogli još više hvaliti Boga u službi propovedanja i tako biti još srećniji.

17. Zašto nismo razočarani niti uznemireni što ne znamo kada će doći kraj?

¹⁷ Mi nismo razočarani što ne znamo tačno kada će doći kraj ovog sveta. To nas ne uznemirava već nas još više približava Jehovi, našem brižnom Ocu, dok nastojimo da svim srcem vršimo njegovu volju. Mi smo srećni dok služimo Jehovi jer smo usredsređeni na zadatak koji nam je poverio i ne dozvoljavamo ičemu da nas u tome ometa (Luka 9:62).

18. Zašto želimo da i dalje verno služimo Bogu?

¹⁸ Božji dan suda se brzo približava. Niko od nas ne želi da razočara Jehovu i Isusa. Oni su nam poverili izuzetan zadatak koji treba da obavimo u ovim poslednjim danima. Zaista smo zahvalni što imaju takvo poverenje u nas! (Pročitati 1. Timoteju 1:12.)

19. Kako možemo dokazati da smo spremni za Jehovin dan?

¹⁹ Bilo da se nadamo životu na nebu ili u raju na zemlji, budimo i dalje poslušni Božjoj zapovesti da propovedamo i stvaramo učenike. Nema potrebe da znamo tačno kada će doći Jehovin dan. Mi možemo dokazati da smo spremni za taj dan (Mat. 24:36, 44). Sigurni smo da nećemo biti razočarani sve dok se u potpunosti uzdamo u Jehovu i najpre tražimo njegovo Kraljevstvo (Rimlj. 10:11).