1. Шта је апостол Павле више пута рекао у својим посланицама?

АПОСТОЛ Павле је у својим посланицама више пута рекао да је уверен да је Богу и Христу угодан дух који влада у хришћанским скупштинама. На пример, Галатима је написао: „Браћо, нека незаслужена доброта нашег Господа Исуса Христа буде с вашим духом. Амин“ (Гал. 6:18). Шта се подразумева под тим изразом ’ваш дух‘?

2, 3. (а) У ком смислу је апостол Павле понекад користио реч ’дух‘? (б) Шта можемо да се питамо?

² Павле је у овом контексту користио реч ’дух‘ да укаже на наш став, то јест размишљање које нас покреће да говоримо и поступамо на одређен начин. Неко је можда пажљив, обзиран, благ, великодушан и спреман да опрашта. У Библији се похвално говори о ’мирном и благом духу‘, као и о људима који су ’сталоженог духа‘ (1. Петр. 3:4; Посл. 17:27). С друге стране, неко је можда саркастичан или увредљив. Можда ставља превелик нагласак на новац или не воли да га други саветују. Што је још горе, има и оних који су неморални или се отворено буне против Бога.

³ Дакле, када је апостол Павле рекао „нека незаслужена доброта Господа Исуса Христа буде с вашим духом“, он је подстакао своју браћу да се угледају на Христа и да имају став који је угодан Богу (Фил. 4:23; прочитати Колошанима 3:9-12). Зато је добро да се и ми питамо: ’Какав дух показујем? Како могу у већој мери показивати дух који је угодан Богу? Како могу још боље доприносити позитивном духу у скупштини?‘ На пример, поље сунцокрета је прелепо  зато што сваки сунцокрет доприноси лепоти тог призора. Да ли и ми на сличан начин доприносимо лепоти своје скупштине? То свакако треба да нам буде циљ. Погледајмо сада како можемо показивати дух који је угодан Богу.

4. Шта је „дух света“?

⁴ У Светом писму стоји: „Ми нисмо примили дух света, него дух који је од Бога“ (1. Кор. 2:12). Шта је „дух света“? То је исти дух о којем се говори у Ефешанима 2:2, где се каже: ’Некада сте живели како живи овај свет, по вољи владара који влада ваздухом, духом који сада делује у синовима непослушности.‘ Тај ’ваздух‘, то јест дух света, представља преовладавајући став људи у овом свету. Он је попут дословног ваздуха свуда око нас. На пример, данас многи људи сматрају да нико не треба да им говори шта да раде и да сами морају да се боре за своја права. Особе које тако размишљају јесу ’синови непослушности‘ Сатаниног света.

5. Какав су дух показали неки Израелци?

⁵ Таква гледишта нису ништа ново. На пример, у Мојсијево време Кореј се побунио против оних који су предводили у израелском збору. Посебно су му сметали Арон и његови синови, који су служили као свештеници. Можда је видео њихове мане. Или је можда тврдио да су добили посебна задужења зато што су били Мојсијеви рођаци. Шта год да је био разлог, јасно је да Кореј није имао Јеховино гледиште и почео је да показује непоштовање према онима које је Јехова користио. Он је Мојсију и Арону рекао: „Доста је било [...] Зашто се онда узвисујете над Јеховиним збором?“ (Бр. 16:3). Попут њега, Датан и Авирон су критиковали Мојсија и говорили су да он ’изиграва кнеза над њима‘. Када их је Мојсије позвао да дођу, дрско су одговорили: „Нећемо доћи!“ (Бр. 16:12-14). Јехова очигледно није био задовољан духом који су показали јер их је погубио (Бр. 16:28-35).

6. Како су неки у првом веку испољили лош дух и шта их је на то можда навело?

⁶ И у првом веку су неки критиковали браћу која су предводила у скупштини и тако су показали да „не поштују ауторитет“ (Јуд. 8). Ти људи су вероватно прижељкивали већи углед у скупштини и настојали су да окрену друге против наименоване браће, која су савесно обављала задужења која им је Бог поверио. (Прочитати 3. Јованову 9, 10.)

7. Каквог става треба да се чувамо?

⁷ Наравно, за такав дух нема места међу правим хришћанима и зато сви треба да пазимо да не почнемо тако да размишљамо. Данашње старешине нису савршене, као што нису биле савршене ни старешине у Мојсијево време и у време апостола Јована. Пропусти старешина нас можда могу лично погодити. Ако доживимо тако нешто, немојмо бити попут људи у свету и тражити неку своју „правду“ или да се „нешто предузме у вези с тим братом“. Не треба да превидимо да је Јехова можда решио да пређе преко неких мањих пропуста. Да ли бисмо и ми то могли да урадимо? Неки који су починили озбиљан грех нису желели да се појаве пред дисциплинским одбором јер су у њему биле старешине којима су нешто замерали. Такве особе су попут пацијента који не прихвата лечење зато што му се не свиђа лекар.

8. Који стихови нам помажу да имамо исправно гледиште о онима који предводе у скупштини?

 ⁸ Таквом размишљању нећемо подлећи ако не заборавимо да се у Библији каже да Исус има ’седам звезда у десници‘. Те звезде представљају помазане надгледнике, а у ширем смислу и све надгледнике у скупштини. Исус усмерава те звезде у својој десници у правцу у ком жели (Откр. 1:16, 20). Према томе, Исус као поглавар скупштине тачно зна шта се дешава међу старешинама. Он има очи „као пламен огњени“ и ништа му не може промаћи. Дакле, ако неког старешину треба исправити, он ће то урадити у своје време и на свој начин (Откр. 1:14). У међувремену, ми треба да имамо поштовање према онима који су наименовани светим духом, јер је Павле написао: „Будите послушни онима који међу вама предводе и будите им подложни — јер они бдију над вашим душама као они који ће за то положити рачун — да би то чинили радосно, а не уздишући, јер би то вама било на штету“ (Јевр. 13:17).

9. (а) У којој ситуацији се може видети какав дух неко има? (б) Како би било најбоље да реагујемо на савет?

⁹ Какав дух неко има може се видети у ситуацији када добије савет или изгуби задужења у скупштини. На пример, старешине су љубазно дале савет једном младом брату што се тиче насилних видео-игрица. Нажалост, он није послушао тај савет и будући да више није испуњавао библијске услове  није могао да остане слуга помоћник (Пс. 11:5; 1. Тим. 3:8-10). Тај брат је затим јасно ставио до знања другима у скупштини да се не слаже са одлуком старешина и више пута је писао подружници критикујући старешине. Осим тога, наговарао је и друге да му се у томе придруже. Међутим, чињеница је да уколико покушавамо да оправдамо своје пропусте можемо угрозити мир у скупштини, што никоме неће користити. Много је боље да на укор гледамо као на прилику да препознамо своје слабе стране и да мирно прихватимо савет. (Прочитати Тужбалице 3:28, 29.)

10. (а) Шта можемо научити из Јаковљеве посланице 3:16-18? (б) Како утиче на скупштину када показујемо „мудрост одозго“?

¹⁰ Какав став Божје слуге треба да показују у скупштини, а какав не треба можемо видети у Јаковљевој посланици 3:16-18. Тамо се каже: „Где су љубомора и свадљивост, тамо је неред и свака врста зла. Али мудрост одозго је најпре чиста, затим мирољубива, разумна, спремна да послуша, пуна милосрђа и добрих плодова, непристрана, нелицемерна. А плод праведности сеје се у миру и убраће га они који мир творе.“ Када су наши поступци у складу са ’мудрошћу одозго‘, наше хришћанске особине ће допринети томе да у скупштини влада добар дух.

11. (а) Шта нећемо чинити ако имамо исправан став? (б) Шта можемо научити од Давида?

¹¹ Немојмо заборавити да је Јехова поверио старешинама да ’пасу Божју скупштину‘ (Дела 20:28; 1. Петр. 5:2). Зато је мудро да поштујемо то уређење без обзира на то да ли служимо као старешине или не. Ако имамо исправан став, тада нећемо превелику пажњу поклањати свом угледу. Када је краљ Саул у Давиду видео претњу за своју власт, почео је да ’подозриво гледа Давида‘ (1. Сам. 18:9). Тај краљ је развио лош став и чак је хтео да убије Давида. Не треба да попут њега будемо превише забринути за свој углед. Много је боље да будемо попут Давида који је, упркос свим неправдама које је доживео, сачувао поштовање према ауторитету који је Бог поставио. (Прочитати 1. Самуилову 26:23.)

12. Како можемо допринети јединству скупштине?

¹² Разлике у гледиштима могу постати извор напетости у скупштини па чак и међу надгледницима. Што се тога тиче Библија каже: „Предњачите у исказивању поштовања једни другима“ и „не сматрајте сами себе разборитима“ (Римљ. 12:10, 16). Не треба да инсистирамо на свом мишљењу, већ треба да признамо чињеницу да често постоји више прихватљивих решења неког проблема. Када се трудимо да разумемо туђе гледиште, тиме доприносимо јединству скупштине (Фил. 4:5).

13. Који библијски пример нам показује шта треба да радимо након што изнесемо своје гледиште о нечему?

¹³ Да ли то значи да не смемо да износимо своје мишљење ако сматрамо да у скупштини нешто треба променити? Не. На пример, у првом веку се појавило питање које је изазвало доста полемике. Браћа су ’одредила да Павле и Варнава и још неки од њих оду к апостолима и старешинама у Јерусалим због тог спора‘ (Дела 15:2). Нема сумње да је свако од те  браће имао своје мишљење о том питању, као и представу о томе како би се оно могло решити. Па ипак, након што су се сви изјаснили и након што је донета одлука под вођством светог духа, браћа више нису износила своје мишљење. Када су браћа и сестре добили писмо са одлуком „обрадовали су се охрабрењу“ и ’учврстили су се у вери‘ (Дела 15:31; 16:4, 5). Слично је и данас. Након што одговорној браћи скренемо пажњу на неко питање, треба да имамо поверење да ће они пажљиво размислити о томе и утврдити да ли нешто треба предузети.

14. Како можемо показивати исправан став у међусобним односима?

¹⁴ У нашем односу према другима постоје многе прилике да покажемо добар дух, то јест исправан став. Сви можемо учинити много добра ако смо спремни да опростимо онима који нас повреде. Божја Реч нам каже: „Подносите једни друге и спремно опраштајте једни другима ако неко има притужбу на некога. Као што је Јехова спремно опростио вама, тако чините и ви“ (Кол. 3:13). Израз „ако неко има притужбу на некога“ указује на то да ћемо можда имати оправдан разлог да на некога будемо љути. Међутим, не треба да се усредсредимо на туђе недостатке јер би то нарушило мир у скупштини. Неопходно је да попут Јехове великодушно опраштамо другима и да наставимо да му заједно служимо.

15. (а) Шта од Јова можемо научити о опраштању? (б) Како нам молитва помаже да показујемо исправан став?

¹⁵ О опраштању можемо много научити од Јова. Три лажна тешитеља су га више пута увредила нељубазним речима. Па ипак, Јов им је опростио. Како је то успео? ’Он се помолио за своје пријатеље‘ (Јов 16:2; 42:10). Када се молимо за друге, то може променити наш став према њима. Када се молимо за сву нашу браћу и сестре, тада ћемо имати Христово гледиште о њима (Јов. 13:34, 35). Осим тога, треба да се молимо за свети дух (Лука 11:13). Божји дух ће нам помоћи да у опхођењу с другима показујемо праве хришћанске особине. (Прочитати Галатима 5:22, 23.)

16, 17. Какав став желимо да показујемо?

¹⁶ Када сви објавитељи имају циљ да допринесу позитивном духу скупштине, то може довести до изврсних резултата. Можда смо након овог разматрања увидели да се можемо побољшати у показивању позитивног духа. Ако је то случај, треба да дозволимо Божјој Речи да нам покаже како се можемо променити (Јевр. 4:12). Апостол Павле се трудио да буде добар пример својим суверницима и рекао је: „Ни због чега не осећам грижу савести. Али то не доказује да сам праведан, него је Јехова онај који суди о мени“ (1. Кор. 4:4).

¹⁷ Сви треба да подстичемо једни друге да сачувамо исправан став у скупштини. То можемо чинити ако опонашамо Бога и не инсистирамо на свом мишљењу и ако не сматрамо да смо сувише важни. Бићемо у миру са суверницима ако им спремно опраштамо и ако имамо позитивно гледиште о њима (Фил. 4:8). Уколико тако поступамо, можемо бити сигурни да ће дух који показујемо бити угодан Јехови и Исусу (Филим. 25).