1, 2. Зашто треба да узимамо у обзир Божју вољу и шта у том погледу можемо научити од краља Давида?

ВЕРОВАТНО смо некада користили географску карту или дигиталну мапу. Тако смо могли видети своје одредиште такорећи из птичје перспективе, што нам је можда помогло да одредимо најбољи пут до циља. Нешто слично важи и када треба да донесемо значајне одлуке. Када гледамо на ствари из узвишене перспективе нашег Створитеља, то ће нам помоћи да ’идемо путем‘ који је угодан Јехови (Ис. 30:21).

² Краљ Давид се током већег дела свог живота трудио да на ситуације гледа из Божјег угла како би био сигуран да врши Божју вољу. Давид је целим срцем био одан Јехови Богу. У овом чланку ћемо видети како је он поступио у неким тешким ситуацијама и шта можемо научити из тога (1. Краљ. 11:4).

3, 4. (а) Шта је навело Давида да се супротстави Голијату? (б) Како је Давид гледао на Божје име?

³ Давид је био врло млад када се сукобио с филистејским ратником Голијатом. Шта га је навело да се супротстави до зуба наоружаном диву који је био висок скоро три метра? (1. Сам. 17:4, фуснота). Храброст? Или вера у Бога? Тачно је да су и храброст и вера играле важну улогу у томе. Међутим, првенствено су га поштовање према Јехови и његовом светом имену покренули да се бори с Голијатом. Давид је био љут што Голијат презире Божји народ и зато је питао: „Ко је тај необрезани Филистејин да се руга војсци живог Бога?“ (1. Сам. 17:26).

⁴ На бојном пољу је рекао Голијату: „Ти идеш на мене с мачем, с дугим и кратким  копљем, а ја на тебе идем у име Јехове над војскама, Бога Израелове војске, коме си се ти ругао“ (1. Сам. 17:45). Давид се уздао у истинитог Бога и убио је тог филистејског ратника једним каменом из праћке. Међутим, то није била једина прилика када се Давид поуздао у Јехову и показао да веома поштује његово име. Он је то чинио целог свог живота. Штавише, подстицао је друге Израелце да се ’диче Јеховиним светим именом‘. (Прочитати 1. Летописа 16:8-10.)

5. Како неки попут Голијата показују непоштовање према Јехови?

⁵ Да ли смо поносни на то што служимо Јехови Богу? (Јер. 9:24). Како реагујемо када наше комшије, колеге, школски другови или рођаци лоше говоре о Јехови и исмевају његове Сведоке? Да ли бранимо Јеховино име од клевете уздајући се у то да ће нас он подржати? Наравно, постоји „време кад се ћути“, али не треба да се стидимо што сведочимо за Јехову и што следимо Исуса (Проп. 3:1, 7; Мар. 8:38). Премда треба да будемо тактични и учтиви када разговарамо с људима који не поштују Јехову и добру вест, не треба да будемо попут Израелаца који су се ’уплашили и које је обузео велики страх‘ када су чули како им се Голијат руга (1. Сам. 17:11). Напротив, треба да одважно сведочимо како бисмо светили Јеховино име. Желимо да људи упознају Јехову Бога у правом светлу и зато им путем његове Речи помажемо да разумеју колико је важно да му се приближе (Јак. 4:8).

6. Шта је био првенствени разлог због ког се Давид борио с Голијатом и шта нама треба да буде најважније?

⁶ Из Давидовог окршаја с Голијатом можемо научити још нешто веома важно. Када је дошао на бојно поље, Давид је питао људе који су стајали око њега: „Шта ће добити човек који убије тог Филистејина и скине срамоту с Израела?“ Они су поновили оно што су већ били рекли: „Оном ко њега убије, краљ ће дати велико богатство и своју кћер“ (1. Сам. 17:25-27). Али Давиду није била најважнија награда, већ је првенствено желео да прослави истинитог Бога. (Прочитати 1. Самуилову 17:46, 47.) А како је са нама? Да ли првенствено желимо да стекнемо углед? Да ли нам је једини циљ да имамо доста новца и постанемо неко и нешто у овом свету? Сигурно желимо да будемо као Давид, који је рекао: „Величајте Јехову са мном, узвисујмо сви име његово“ (Пс. 34:3). И ми треба да се уздамо у Бога и да првенствено прославимо његово име, а не своје (Мат. 6:9).

7. Како можемо развијати снажну веру која нам је неопходна када наиђемо на људе који не желе да чују добру вест?

⁷ Давид се потпуно уздао у Јехову и зато се храбро супротставио Голијату. Он је имао снажну веру зато што је још као пастир научио да се ослања на Јехову (1. Сам. 17:34-37). И ми треба да имамо снажну веру да бисмо истрајали у служби проповедања, посебно када наиђемо на људе који не желе да чују добру вест. Такву веру можемо развијати тиме што се свакодневно ослањамо на Бога. На пример, можемо покушати да започнемо разговор о Библији са онима који седе до нас у градском превозу. Поред тога, можемо разговарати и са људима које сретнемо на улици док проповедамо од куће до куће (Дела 20:20, 21).

8, 9. Како је Давид показао да му је Јеховина воља на првом месту када је морао да бежи од краља Саула?

⁸ Још нешто што нам показује да се Давид спремно уздао у Јехову јесте његов однос према Саулу,  првом израелском краљу. Тај краљ је због љубоморе трипут покушао да копљем прибије Давида за зид, али он се измакао сва три пута и није хтео да узврати истом мером. На крају је Давид морао да побегне од Саула (1. Сам. 18:7-11; 19:10). Затим је Саул узео 3 000 људи изабраних из целог Израела и пошао у пустињу, у потеру за Давидом (1. Сам. 24:2). Једног дана, Саул је ушао у једну пећину не знајући да су у њој Давид и његови људи. Давид је то могао да искористи и да убије тог краља због кога му је живот био у опасности. На крају крајева, била је Божја воља да Давид замени Саула као краља над Израелом (1. Сам. 16:1, 13). У ствари, да је послушао своје људе, убио би Саула. Али он је рекао: „Пошто знам да би то у Јеховиним очима било неисправно, нипошто не бих дигао руку на свог господара, Јеховиног помазаника.“ (Прочитати 1. Самуилову 24:4-7.) Саул је и даље био краљ којег је Бог помазао. Будући да га Јехова тада још није уклонио као краља, Давид није желео да то узме у своје руке. Он је одсекао скут Сауловог огртача чиме је показао да није хтео да науди Саулу иако је имао прилику да му одузме живот (1. Сам. 24:11).

⁹ Када су се Давид и Саул последњи пут срели, Давид је поново показао поштовање према њему као Божјем помазанику. Том приликом су Давид и Ависај сишли у Саулов логор док је тај краљ спавао. Ависај је мислио да је Бог предао Саула у Давидове руке и хтео је да га прибије копљем за земљу, али Давид му то није дозволио (1. Сам. 26:8-11). Давид је тражио Божје вођство и зато је чврсто решио да поступа у складу с Божјом вољом без обзира на то што га је Ависај наговарао да учини нешто друго.

10. У каквој ситуацији се можемо наћи и шта ће нам помоћи да се држимо Јеховиних мерила?

¹⁰ И ми се можемо наћи у ситуацији у којој људи из нашег окружења врше притисак на нас да поступимо супротно Јеховиној вољи. Неки нас попут Ависаја можда подстичу да нешто урадимо иако нисмо размотрили шта је Божја воља у тој ситуацији. Да не бисмо подлегли њиховом утицају, морамо јасно разумети какво је Јеховино гледиште о одређеној ситуацији и чврсто се држати Јеховиних мерила.

11. Како је Давид показао да му је Божја воља најважнија у животу и како га можемо опонашати?

¹¹ Давид се молио Јехови Богу: „Научи ме да вршим вољу твоју.“  (Прочитати Псалам 143:5, 8, 10.) Није се ослањао на своје мишљење нити је дозволио да други утичу на њега, већ је желео да га Бог поучи. Он је ’размишљао о свим Јеховиним делима и промишљао је о делу његових руку‘. Попут Давида, можемо разумети шта је Божја воља тако што темељно проучавамо Свето писмо и дубоко размишљамо о многим библијским стиховима који говоре о томе како је Јехова пружао вођство својим слугама.

12, 13. Зашто је Давид пролио воду коју су му донела тројица његових људи?

¹² Давид нам је оставио узор и у томе што је разумео начела на којима се темељио Божји закон и што је настојао да живи у складу с њима. Погледајмо шта се догодило када је Давид рекао да му се ’пије вода из витлејемског бунара‘. Тројица његових људи су ризикујући живот ушла у тај град — који је тада био у филистејским рукама — и донели му воду из бунара. Међутим, „Давид није хтео да је пије, него ју је пролио пред Јеховом“. Зашто? Он је рекао: „Никада не бих тако нешто учинио, јер поштујем Бога! Зар да пијем крв ових људи који су своју душу изложили опасности? Јер су они донели ту воду излажући своју душу опасности“ (1. Лет. 11:15-19).

¹³ Давид је на основу Божјег закона знао да крв треба пролити пред Јеховом и да је не треба користити, али разумео је и зашто то треба урадити. Знао је да је ’душа тела у крви‘. Али радило се о води, а не о крви. Зашто Давид није хтео да је пије? Он је разумео начело на ком се темељио тај закон. Давиду је та вода из бунара била драгоцена попут крви те тројице људи и зато нипошто није хтео да је пије, већ ју је пролио на земљу (Лев. 17:11; Пон. зак. 12:23, 24).

14. Шта је помогло Давиду да размишља попут Јехове?

¹⁴ Давид је у свом свакодневном животу веома ценио Божји закон. У песми је рекао: „Боже мој, ја уживам у вршењу воље твоје, и закон је твој  дубоко у мени“ (Пс. 40:8). Он је проучавао Божји закон и дубоко је размишљао о њему. Веровао је да је за његово добро да слуша Јеховине заповести. Стога је настојао да поштује не само слово закона већ и начела на којима се он заснивао. Када проучавамо Библију, треба да дубоко размишљамо о ономе што читамо и да то чувамо у срцу тако да можемо разумети шта је Јеховина воља у некој конкретној ситуацији.

15. Како се Соломон оглушио о Божји закон?

¹⁵ Јехова Бог је имао посебну наклоност према Давидовом сину Соломону. Међутим, после неког времена Соломон више није поштовао Божји закон. Оглушио се о Јеховину заповест по којој израелски краљ није смео да ’има много жена‘ (Пон. зак. 17:17). Оженио се многим туђинкама. Када је остарио, „његове жене навеле су његово срце да се окрене другим боговима“. Какав год да је изговор можда имао што није слушао Божји закон, „Соломон је почео да чини оно што је зло у Јеховиним очима и није у свему слушао Јехову као његов отац Давид“ (1. Краљ. 11:1-6). Нема сумње да је веома важно да будемо послушни законима и начелима из Божје Речи! На пример, то је посебно важно за оне који размишљају о томе да ступе у брак.

16. Како можемо показати да разумемо начело на ком се темељи заповест да се у брак ступа „само у Господу“?

¹⁶ На пример, ако нам се удвара неко ко не служи Јехови, да ли смо слични Давиду, који је гледао на ствари из Јеховиног угла, или смо попут Соломона, који је игнорисао Јеховине заповести? Божја Реч каже онима који служе Богу да ступају у брак „само у Господу“ (1. Кор. 7:39). Ако неко жели да ступи у брак, тада то треба да учини с неким суверником. Надаље, ако разумемо начело на ком се темељи овај библијски савет, не само да нећемо ступити у брак с неким ко не служи Јехови већ нећемо дозволити ни да нам се таква особа удвара.

17. Шта ће нам помоћи да не упаднемо у замку гледања порнографије?

¹⁷ Поред тога, пример који нам је Давид пружио тиме што је искрено тражио Божје вођство може нам помоћи када се нађемо у искушењу да гледамо порнографију. Можемо прочитати следеће стихове, размислити о начелима на којима се темеље и покушати да разумемо какво је Јеховино гледиште о порнографији. (Прочитати Псалам 119:37; Матеја 5:28, 29 и Колошанима 3:5.) Дубоко размишљање о Божјим узвишеним мерилима помоћи ће нам да не упаднемо у замку гледања порнографије.

18, 19. (а) Зашто можемо рећи да је Давид имао Јеховину наклоност иако је био несавршен? (б) Шта треба да радимо да бисмо имали Јеховину наклоност?

¹⁸ Иако је био пример на многим подручјима, Давид је у неколико наврата починио озбиљне грехе (2. Сам. 11:2-4, 14, 15, 22-27; 1. Лет. 21:1, 7). Али он се искрено покајао због тога. Служио је Богу „беспрекорног срца“ (1. Краљ. 9:4). Зашто се то може рећи? Зато што се трудио да на ствари гледа из Божјег угла и да поступа у складу с Божјом вољом.

¹⁹ Премда смо несавршени, и ми можемо имати Јеховину наклоност. Зато треба да и даље марљиво проучавамо Божју Реч, дубоко размишљамо о ономе што сазнамо из ње и то савесно примењујемо. Ако то будемо радили, бићемо попут псалмисте који се понизно молио Јехови: „Научи ме да вршим вољу твоју.“