1, 2. Kakvu je pouku Isus pružio svojim apostolima poslednje noći svog života na zemlji?

 BILA je to poslednja noć Isusovog života na zemlji. Te noći je bio sa svojim apostolima u gornjoj sobi jedne kuće u Jerusalimu. Tokom večere je ustao i skinuo svoje haljine, to jest ogrtač. Opasao se peškirom, nasuo vodu u posudu i počeo da pere noge svojim učenicima i da ih briše peškirom. Zatim je ponovo uzeo svoj ogrtač. Zašto je Isus pokazao takvu poniznost? (Jov. 13:3-5).

² Sam Isus je objasnio razlog rekavši: „Da li shvatate šta sam vam učinio? [...] Ako sam ja, Gospod i Učitelj, vama oprao noge, i vi treba jedan drugom da perete noge. Dao sam vam primer da i vi činite onako kako sam ja učinio vama“ (Jov. 13:12-15). Pokazavši takvu poniznost, Isus je svojim apostolima pružio pouku koja im se sigurno urezala u misli i koja ih je podstakla da i oni budu ponizni.

3. (a) Kako je Isus u dva navrata istakao koliko je važno biti ponizan? (b) O čemu će biti reči u ovom članku?

³ Međutim, to nije bio prvi put da je Isus istakao koliko je važno biti ponizan. Jednom prilikom, kada su neki apostoli pokazali takmičarski duh, on je uzeo jedno dete, stavio ga pored sebe i rekao im: „Ko prima ovo dete u moje ime, prima i mene, a ko prima mene, prima i onoga koji me je poslao. Jer ko se među svima vama ponaša kao manji, taj je veliki“ (Luka 9:46-48). Budući da je bio svestan da su fariseji čeznuli za ugledom i istaknutim položajem, Isus je kasnije rekao: „Ko se uzvisuje, biće ponižen, a ko se  ponizuje, biće uzvišen“ (Luka 14:11). Očigledno je želeo da njegovi učenici budu ponizni. Nije želeo da budu arogantni i da misle da su bolji od drugih. S ciljem da se ugledamo na njega, pogledajmo pobliže kako je on pokazao poniznost i kako ta osobina koristi i onome ko je pokazuje i drugima.

4. Kako je Božji jedinorođeni Sin ispoljavao poniznost pre nego što je došao na zemlju?

⁴ Božji jedinorođeni Sin je ispoljavao poniznost čak i pre nego što je došao na zemlju. Isus je nebrojeno mnogo godina proveo sa svojim Ocem na nebu. U Isaiji se o bliskom odnosu između Oca i Sina kaže sledeće: „Suvereni Gospod Jehova dao mi je jezik poučenih, da znam šta da kažem umornome. Svakog jutra me budi, budi mi uši da ga slušam kao što slušaju oni koji se poučavaju. Suvereni Gospod Jehova otvorio mi je uši, i ja se nisam bunio. Nisam se okrenuo na drugu stranu“ (Is. 50:4, 5). Božji Sin je bio ponizan i obraćao je pažnju na ono čemu ga je Jehova poučavao. Bio je voljan i spreman da uči od Boga. Isus je iz prve ruke mogao videti koliko je Jehova bio ponizan kada je iskazivao milosrđe prema grešnim ljudima.

5. Kako je Isus u ulozi arhanđela Mihaila ostavio primer poniznosti i skromnosti?

⁵ Međutim, nisu sva stvorenja na nebu imala isti stav kao Božji jedinorođeni Sin. Anđeo koji je postao Satana Đavo nije želeo da uči od Jehove već je kod sebe razvio osobine koje su potpuno suprotne poniznosti. Postao je uobražen i mislio je da je bolji od drugih. Na kraju se pobunio protiv Jehove. S druge strane, Isus nije bio nezadovoljan svojim položajem na nebu niti je želeo da zloupotrebi svoj autoritet. Na primer, kao arhanđeo Mihailo, Isus nije prelazio granice svog autoriteta kada je imao „spor s Đavolom oko Mojsijevog tela“, već je pokazao poniznost i skromnost. Prepustio je Jehovi, Vrhovnom Sudiji, da reši tu stvar na svoj način i u svoje vreme. (Pročitati Judinu 9.)

6. Kako je Isus pokazao poniznost time što je pristao da bude Mesija?

⁶ Među stvarima koje je Isus saznao tokom svog predljudskog postojanja sigurno su bila i proročanstva o nekim detaljima iz njegovog života na zemlji u svojstvu Mesije. Dakle, verovatno je znao da ga očekuju neprijatnosti. Pa ipak, Isus je pristao da dođe na zemlju i umre kao prorečeni Mesija. Zašto? Ističući poniznost Božjeg jedinorođenog Sina, apostol Pavle je napisao: „Iako je bio u Božjem obličju, nije pomišljao na otimanje — da bude jednak Bogu. Naprotiv, odrekao se samog sebe i uzeo obličje roba i postao sličan ljudima“ (Fil. 2:6, 7).

7, 8. Kako je Isus ispoljavao poniznost tokom detinjstva kao i tokom svoje službe?

⁷ „Kad je [Isus] po obličju postao čovek“, napisao je apostol Pavle, „ponizio se i postao poslušan sve do smrti, i to smrti na mučeničkom stubu“ (Fil. 2:8). Isus je još od detinjstva ispoljavao poniznost. Iako su ga odgajali nesavršeni roditelji, Josif  i Marija, Isus im je bio poslušan (Luka 2:51). To je zaista odličan primer za decu, jer će ih Bog blagosloviti zato što su poslušna svojim roditeljima.

⁸ Isus je i kao odrasla osoba bio ponizan jer je prednost davao vršenju Jehovine volje, a ne ispunjavaju svojih želja (Jov. 4:34). Tokom svoje službe koristio je Božje lično ime i pomagao iskrenim osobama da dobro upoznaju Jehovu i da saznaju kakva je njegova namera sa ljudima. Isus je i živeo u skladu sa onim čemu je poučavao druge. Na primer, prva stvar koju je spomenuo u uzornoj molitvi bila je: „Oče naš, koji si na nebesima, neka se sveti ime tvoje“ (Mat. 6:9). Svoje sledbenike je time poučio da je posvećenje Jehovinog imena najvažnije. I sam je živeo u skladu s tim. Pred kraj svoje službe na zemlji, Isus je u molitvi Jehovi mogao reći: „Obznanio sam [apostolima] tvoje ime i obznanjivaću ga“ (Jov. 17:26). Osim toga, Isus je tokom svoje službe na zemlji uvek pripisivao Jehovi zaslugu za ono što je činio (Jov. 5:19).

9. Šta je Zaharija prorekao za Mesiju i kako se to ispunilo na Isusu?

⁹ Prorok Zaharija je za Mesiju prorekao sledeće: „Raduj se mnogo, kćeri sionska! Kliči pobednički, kćeri jerusalimska! Evo, dolazi ti tvoj kralj! On je pravedan i spasen, ponizan je i jaše na magarcu, na magaretu, mladunčetu magarice“ (Zah. 9:9). Ove reči su se ispunile kada je Isus 33. godine n. e. ušao u Jerusalim pre Pashe. Mnogi iz naroda su prostirali svoje haljine po putu, kao i grane koje su sekli sa drveća. Ceo narod se uskomešao dok je on ulazio u grad. Ali Isus je bio ponizan čak i kada su mu klicali kao Kralju (Mat. 21:4-11).

10. Šta je Isus dokazao svojom poslušnošću do same smrti?

¹⁰ Isus je bio ponizan i poslušan sve do svoje smrti na mučeničkom stubu. On  je tako na najbolji mogući način dokazao da ljudi mogu ostati verni Jehovi čak i u izuzetno teškim kušnjama. Isus je takođe pokazao da Satana nije bio u pravu kada je tvrdio da ljudi služe Jehovi iz sebičnih razloga (Jov 1:9-11; 2:4). Hrist je svojom besprekornošću dokazao da Jehova ima pravo da bude Vrhovni Vladar. Jehova se sigurno radovao dok je posmatrao nepokolebljivu vernost svog poniznog Sina. (Pročitati Poslovice 27:11.)

11. Kakvu su mogućnost dobili ljudi koji iskazuju veru u otkupnu žrtvu Isusa Hrista?

¹¹ Svojom smrću na mučeničkom stubu, Isus je položio otkupnu žrtvu za čovečanstvo (Mat. 20:28). To je nesavršenim ljudima otvorilo mogućnost da dobiju večni život, dok je u isto vreme zadovoljena pravda. Apostol Pavle je napisao: „Jednim činom opravdanja sve vrste ljudi [su] proglašene pravednima i dobijaju život“ (Rimlj. 5:18). Isusova smrt je otvorila mogućnost da duhom pomazani hrišćani dobiju besmrtan život na nebu, a „druge ovce“ večni život na zemlji (Jov. 10:16; Rimlj. 8:16, 17).

12. Kako je Isus pokazao poniznost i blagost prema nesavršenim ljudima?

¹² Isus je pozvao k sebi sve koji su „izmoreni i opterećeni“. Rekao im je: „Uzmite moj jaram na sebe i učite od mene, jer sam ja blag i ponizan u srcu, i naći ćete okrepu dušama svojim“ (Mat. 11:28, 29). Poniznost i blagost su podstakle Isusa da bude dobar i nepristran prema nesavršenim ljudima. Bio je razuman u onome što je očekivao od svojih učenika. Pohvaljivao ih je i hrabrio. Nije činio ništa zbog čega bi se oni osećali bezvredno. Sigurno nije bio grub niti neprijatan. Naprotiv, garantovao je svojim sledbenicima da će se okrepiti ukoliko mu se približe i ukoliko žive po njegovim učenjima, jer je njegov jaram ugodan i njegov teret je lak. U njegovom prisustvu su se svi dobro osećali, i muškarci i žene, i mladi i stari (Mat. 11:30).

13. Kako je Isus pokazao samilost prema onima koji su bili u teškoj situaciji?

¹³ Isus je bio samilostan prema ljudima koji su bili u teškoj situaciji i zato je obraćao pažnju na njihove potrebe. U blizini Jerihona naišao je na dva slepa prosjaka. Jedan od njih se zvao Vartimej. Njih dvojica su molili Isusa za pomoć, ali narod ih je ućutkivao. Isus je u toj situaciji  lako mogao da ih ignoriše, ali on je rekao da ih pozovu i sažalivši se na njih, vratio im je vid. On je zaista oponašao svog Oca, Jehovu, pokazujući poniznost i milosrđe prema nesavršenim ljudima (Mat. 20:29-34; Mar. 10:46-52).

14. Šta je Isus postigao svojom poniznošću?

¹⁴ Isus Hrist je svojom poniznošću doneo veliku radost Jehovi, a ljudima mnoge blagoslove. Jehova se radovao dok je posmatrao kako se njegov voljeni Sin ponizno podlaže njegovoj volji. Apostoli i učenici su bili okrepljeni pored njega jer je bio blage naravi. Svojim primerom, učenjima i srdačnim pohvalama podsticao ih je da u duhovnom pogledu napreduju. Isus je u svojoj poniznosti pomagao i običnom narodu, poučavao ga i tešio. Zapravo, svi ljudi koji prihvate Isusovu otkupnu žrtvu imaće velike blagoslove.

15. Kako je poniznost koristila Isusu?

¹⁵ Da li je poniznost koristila i samom Isusu? Jeste. On je svojim učenicima rekao: „Ko se uzvisuje, biće ponižen, a ko se ponizuje, biće uzvišen“ (Mat. 23:12). I u njegovom slučaju se pokazalo da je to tačno. Apostol Pavle je rekao: ’Bog ga je [Isusa] uzvisio i dao mu ime koje je iznad svakog drugog imena, da se u Isusovo ime savije svako koleno onih koji su na nebu i onih koji su na zemlji i onih koji su pod zemljom, i da svaki jezik javno prizna Isusa Hrista za Gospoda na slavu Boga, Oca.‘ Jehova Bog je uzvisio svog Sina jer je ponizno i verno izvršio svoju službu na zemlji i dao mu je vlast nad svim stvorenjima na nebu i na zemlji (Fil. 2:9-11).

16. Na osnovu čega znamo da će poniznost i dalje biti odlika Božjeg Sina?

¹⁶ Poniznost će i dalje biti odlika Božjeg Sina. Psalmista je proročanski govorio o tome kako će Isus sa svog uzvišenog položaja na nebu delovati protiv svojih neprijatelja. On je u pesmi rekao: „U veličanstvu svome uspešno izvrši zadatak svoj, jaši zastupajući istinu, poniznost i pravednost“ (Ps. 45:4). Isus Hrist će u Armagedonu zastupati ne samo istinu i pravednost već i poniznost. A šta će se dogoditi na kraju Hiljadugodišnje vladavine kada on kao Mesijanski Kralj „uništi svaku upravu i svaku vlast i silu“? Da li će i tada biti ponizan? Naravno da hoće, jer će tada „predati kraljevstvo svom Bogu i Ocu“. (Pročitati 1. Korinćanima 15:24-28.)

17, 18. (a) Zašto je za Jehovine sluge važno da se ugledaju na Isusa što se tiče poniznosti? (b) O čemu će biti reči u sledećem članku?

¹⁷ A mi? Da li ćemo se ugledati na Hrista i biti ponizni? Kako ćemo proći kada Kralj Isus Hrist dođe da izvrši presudu u Armagedonu? To što će on zastupati istinu, poniznost i pravednost govori o tome kakve će ljude spasti. Dakle, život nam zavisi od toga da li smo ponizni. Nadalje, baš kao što je poniznost koristila i Isusu i drugima, i za nas će ispoljavanje poniznosti biti korisno na više načina.

¹⁸ Šta će nam pomoći da se ugledamo na Isusa što se tiče poniznosti? Kako možemo biti ponizni iako to nije uvek lako? O tome će biti reči u sledećem članku.