Пређи на садржај

Пређи на садржај

Питања читалаца

Питања читалаца

Да ли Исусове речи забележене у Матеју 19:10-12 наводе на закључак да су они који су одлучили да не ступе у брак добили дар самаштва на неки посебан начин?

Погледајмо у ком контексту је Исус говорио о самаштву. Када су фарисеји дошли код њега и покренули тему о разводу брака, Исус је изнео Јеховино гледиште о браку. Премда је по Мојсијевом закону мушкарац могао својој жени да напише потврду о разводу уколико је на њој „нашао нешто недолично“, у почетку није било тако (Пон. зак. 24:1, 2). Исус је затим рекао: „Ко се разведе од своје жене, осим због блуда, и ожени се другом, чини прељубу“ (Мат. 19:3-9).

Кад су то чули, ученици су му рекли: „Ако је тако између мужа и жене, боље је не женити се.“ Тада им је Исус рекао: „Не могу сви живети по тим речима, него само они који имају тај дар. Јер има оних који су лишени могућности да се жене јер су тако рођени, има оних који су лишени могућности да се жене јер су их људи учинили таквима, а има и оних који су се добровољно одрекли женидбе ради небеског краљевства. Ко може да живи тако, нека живи тако“ (Мат. 19:10-12).

Неки су лишени могућности да се жене због неких урођених мана или зато што су случајно или намерно постали евнуси. Међутим, има и оних који су одлучили да живе као евнуси иако то заправо нису. Премда су способни да ступе у брак, они се савладавају и одрекли су се женидбе или удаје „ради небеског краљевства“. Они су, попут Исуса, решили да не ступају у брак да би се више посветили служби. Нити су рођени са даром самаштва нити су га добили. Они су својом вољом развили тај дар.

Узимајући у обзир оно што је Исус рекао, апостол Павле је објаснио да иако сви хришћани, како они који су у браку тако и самци, могу својом службом угодити Богу, они који су ’у срцу одлучили‘ да остану сами, учинили су нешто „још боље“. У ком смислу? Они који су у браку морају одвајати време и снагу за свог брачног друга. А они који нису у браку немају такву обавезу и зато се у потпуности могу посветити служби. Они свој статус сматрају ’даром‘ од Бога (1. Кор. 7:7, 32-38).

Дакле, према ономе што каже Свето писмо, Божје слуге не добијају дар самаштва на неки посебан начин. Они тај дар сами развијају како би се више усредсредили на службу Богу. Управо из тог разлога многи су у свом срцу одлучили да остану сами и зато сви треба да им пружимо подршку.