„ČEMU sve ovo služi?“, pitao je brat Džordž Neš, pokazujući na gomilu greda dugih 18 metara, koje su se nalazile u nekadašnjem skladištu oružja u Saskatunu, u kanadskoj pokrajini Saskačevan. Rečeno mu je da se taj materijal koristio za gradnju signalnih tornjeva tokom Prvog svetskog rata. „Palo mi je na pamet da ih možemo iskoristiti da izgradimo radio-toranj i tako se rodila ideja o radio-stanici preko koje bi se prenosila dobra vest“, rekao je brat Neš. Samo godinu dana kasnije, 1924, naša radio-stanica, CHUC, počela je da emituje program. Ona je bila među prvim radio-stanicama u Kanadi koje su emitovale program religioznog sadržaja.

Pošto je Kanada prostrana zemlja čija je površina približno jednaka površini Evrope, svedočenje putem radio-programa je bilo idealno rešenje. „Zahvaljujući našem programu, istina je stigla do mnogih ljudi koje nismo mogli lično posetiti“, rekla je sestra Florens Džonson, koja je radila na radio-stanici u Saskatunu. „Pošto je radio bio novina, ljudi su jedva čekali da slušaju neki program.“ Do 1926. su Istraživači Biblije (kako su se Jehovini svedoci tada zvali), imali svoje radio-stanice u četiri grada u Kanadi. a

Kako je izgledao program tih radio-stanica? Braća i sestre iz lokalnih skupština su često pevala uz pratnju manjih orkestara. Naravno, naša braća su iznosila propovedi i vodila biblijske razgovore. Ejmi Džouns, koja je učestvovala u tim razgovorima, rekla je: „Ponekad se dešavalo da kada se u službi propovedanja nekima predstavim, oni kažu: ’A to ste vi, čuli smo vas preko radija.‘“

U Halifaksu, u Novoj Škotskoj, Istraživači Biblije su uveli novu vrstu programa u kome su slušaoci preko telefona  postavljali biblijska pitanja. Jedan brat je napisao: „Odaziv je bio odličan. Telefon se usijao od poziva.“

Istraživači Biblije su naišli na različite reakcije, baš kao što je to bio slučaj i sa apostolom Pavlom (Dela 17:1-5). Nekima se dopalo ono što su slušali. Na primer, Hektor Maršal je čuo na radiju da su Istraživači Biblije spomenuli Studije Pisma i naručio je šest tomova. „Nadao sam se da će mi te knjige pomoći kao učitelju veronauke“, rekao je kasnije. Međutim, nakon što je pročitao prvi tom, odlučio je da napusti crkvu. Bio je revan objavitelj i verno je služio Jehovi sve do svoje smrti 1998. Na istoku Nove Škotske, nakon što je emitovan govor „Kraljevstvo, nada sveta“, pukovnik Džon Makdonald rekao je jednom tamošnjem bratu: „Juče su ljudi na ostrvu Kejp Breton čuli nešto najlepše što se ikada čulo u ovom delu sveta.“

Ali sveštenici su bili veoma ljuti. U Halifaksu su neki katolici pretili da će dići u vazduh radio-stanicu koja je emitovala program Istraživača Biblije. Na nagovor verskih vođa, vlasti su 1928. iznenada objavile da radio-stanicama Istraživača Biblije neće produžiti dozvolu za rad. Braća i sestre su zbog toga u jednoj akciji delili letak Čiji je etar?, u kome je bila osuđena ta nepravedna odluka. Pa ipak, vlasti su ostale pri svome.

Da li je to obeshrabrilo malu grupu Jehovinih slugu u Kanadi? „Isprva je izgledalo da su naši protivnici odneli veliku pobedu“, rekla je sestra Izabel Vejnrajt. „Ali znala sam da je Jehova to mogao da spreči da je želeo da i dalje svedočimo putem radio-programa. To je značilo da treba da koristimo efikasniji način da se objavi dobra vest o Kraljevstvu.“ Istraživači Biblije se više nisu oslanjali na svedočenje putem radija već su se usredsredili na to da lično posećuju ljude kod kuće. Pa ipak, radio je u svoje vreme odigrao važnu ulogu u širenju najbolje vesti. (Iz naše arhive — Kanada.)