Сваки члан наше породице има своје име. Чак га и кућни љубимци имају. Зар не би било логично да и Бог има неко име? У Светом писму се спомиње више Божјих титула, као што су Бог Свемоћни, Суверени Господ и Створитељ. Међутим, он такође има лично име. (Прочитајте Исаију 42:8.)

У многим преводима Библије, Божје име се спомиње у Псалму 83:18. На пример, у преводу Нови свет тај стих гласи: „Једино [си] ти, коме је име Јехова, Свевишњи над целом земљом.“

Бог жели да користимо његово име. Именом ословљавамо оне које волимо, на пример блиске пријатеље. Зашто би било другачије када се обраћамо Богу? Штавише, Исус Христ нас је подстицао да то чинимо. (Прочитајте Матеја 6:9 и Јована 17:26.)

Међутим, да бисмо били Божји пријатељи, није довољно само да знамо његово име. Каква је он особа? Да ли му се стварно можемо приближити? Библија нам пружа одговоре на та питања.