1, 2. (a) Šta je predstavljala ’Davidova senica‘ i kako je bila ponovo izgrađena? (b) Ko danas služi Jehovi?

TOKOM veoma važnog sastanka vodećeg tela u Jerusalimu 49. godine n. e., Jakov je rekao: „Simeon [Petar] je detaljno ispričao kako je Bog prvi put pogledao na druge narode da iz njih izabere narod za svoje ime. S tim se slažu i reči Prorok, kao što je napisano: ’Posle toga ću se vratiti i opet ću izgraditi Davidovu senicu koja je pala. Opet ću izgraditi njene ruševine i opet ću je podići, da bi preostali ljudi usrdno tražili Jehovu, zajedno s ljudima iz svih naroda, s onima koji nose moje ime, kaže Jehova, koji čini sve to poznato od starine‘“ (Dela 15:13-18).

² ’Davidova senica‘, koja predstavlja kraljeve koji su poticali iz Davidove loze, pala je kada je kralj Sedekija bio svrgnut sa prestola (Am. 9:11). Međutim, ona će biti ponovo izgrađena kada Davidov potomak Isus bude postao Kralj (Jezek. 21:27; Dela 2:29-36). Jakov je rekao da je prorečeno i da će Judejci, kao i pripadnici drugih naroda biti pomazani da na nebu budu kraljevi sa Isusom. Danas pomazanici i milioni Isusovih ’drugih ovaca‘ zajednički propovedaju istinu iz Božje Reči (Jov. 10:16).

3, 4. Šta je Judejcima u Vavilonu pomoglo da ostanu bliski s Jehovom?

³ Kada su Judejci izgnani u Vavilon, bilo je očigledno da je ’Davidova senica‘ pala. Budući da je Vavilon bio preplavljen krivom religijom, kako je Božji narod  u duhovnom smislu opstao tokom 70-godišnjeg izgnanstva, od 607. pre n. e. do 537. pre n. e.? Isto kao što i mi kao Jehovine sluge opstajemo u ovom svetu kojim vlada Satana (1. Jov. 5:19). Mi imamo posebno duhovno nasleđe koje nam pomaže da ostanemo verni Jehovi.

⁴ Jedan deo našeg duhovnog nasleđa je pisana Božja Reč. Judejci izgnani u Vavilon nisu imali kompletno Sveto pismo kakvo mi danas imamo, ali dobro su poznavali Mojsijev zakon i Deset zapovesti. Znali su „pesme o Sionu“ i mnoge poslovice. Znali su i za druge ljude koji su u prošlosti ostali verni Jehovi. Judejci su plakali sećajući se Siona i nisu zaboravili Jehovu. (Pročitati Psalam 137:1-6.) To im je pomoglo da ostanu bliski s njim iako je u Vavilonu cvetala kriva religija.

5. Koje trijade bogova su se obožavale u drevnom Vavilonu i Egiptu?

⁵ U Vavilonu je bilo uobičajeno obožavanje trijada bogova. Jednu trijadu su sačinjavali Sin (bog meseca), Šamaš (bog sunca) i Ištar (boginja plodnosti i rata). U drevnom Egiptu bog je obično imao ženu, to jest boginju koja bi mu rodila sina, i tako su „formirane trijade bogova u kojoj otac nije uvek imao glavnu ulogu, već se zadovoljavao ulogom kraljičinog muža, a glavno božanstvo u toj trijadi bila je boginja“ (New Larousse Encyclopedia of Mythology). Jednu egipatsku trijadu su sačinjavali bog Oziris, boginja Izida i njihov sin Horus.

6. Šta je suština učenja o Trojstvu i zašto Jehovine sluge ne veruju u Trojstvo?

⁶ I danas se u hrišćanstvu naučava da postoji Trojstvo, to jest da su Otac, Sin i sveti duh jedan Bog. Ali to verovanje je uvreda za Jehovu jer se njime potcenjuje njegova moć, budući da je predstavljen samo kao deo nekog trojednog božanstva. Jehovin narod je zaštićen od tog verovanja jer nimalo ne sumnja u sledeće reči: „Jehova, naš Bog, jedan je Jehova“ (Pon. zak. 6:4). Isus je citirao te reči, a pravi hrišćani veruju u ono što je Isus rekao (Mar. 12:29).

7. Zašto osoba koja veruje u Trojstvo ne može da se krsti u znak predanja Jehovi Bogu?

⁷ Isus je svojim sledbenicima zapovedio da ’stvaraju učenike od ljudi iz svih naroda, krsteći ih u ime Oca i Sina i svetog duha‘ (Mat. 28:19). To znači da osoba koja želi da se krsti kao Jehovin svedok mora verovati da je Otac, Jehova, veći od Isusa i da je Isus Božji Sin, koji je došao na zemlju da svoj život da kao otkupnu žrtvu. Ta osoba mora verovati da je sveti duh sila kojom se Bog služi, a ne deo nekog Trojstva (Post. 1:2). Osoba koja i dalje veruje u Trojstvo ne može se krstiti u znak predanja Jehovi Bogu. Zaista smo zahvalni što nas naše duhovno nasleđe štiti od ovog verovanja kojim se iskazuje nepoštovanje prema Bogu.

8. Kako se u Vavilonu gledalo na bogove i demone?

⁸ Religiozna klima u Vavilonu je omogućila razvoj lažnih učenja, obožavanje mnogih bogova,  demona, kao i razvoj spiritizma. Jedna enciklopedija kaže: „U vavilonskoj religiji su posle bogova sledeći po važnosti bili demoni koji su imali moć da razbole ljude. Izgleda da se veliki deo te religije svodio na borbu protiv demona, a ljudi su molili bogove da im pomognu u toj borbi“ (The International Standard Bible Encyclopaedia).

9. (a) Kako su mnogi Judejci prihvatili učenja o demonima? (b) Kako smo zaštićeni od spiritizma?

⁹ Mnogi Judejci su tokom izgnanstva u Vavilonu prihvatili takva učenja. Kasnije su mnogi prihvatili verovanje koje su imali Grci, naime da demoni mogu biti i dobri. Ali Bog nam kaže da je spiritizam, to jest kontakt sa demonima, opasan i štetan. Ta istina je deo našeg duhovnog nasleđa (Is. 47:1, 12-15). Mi se vodimo Božjim gledištem o spiritizmu. (Pročitati Ponovljene zakone 18:10-12 i Otkrivenje 21:8.)

10. Šta se može reći za običaje i verovanja Vavilona Velikog?

¹⁰ Poput ljudi u drevnom Vavilonu, mnogi koji danas pripadaju krivim religijama bave se spiritizmom. U jednom rečniku se kaže: „Vavilon [Veliki] ne obuhvata samo jednu imperiju ili kulturu. Njega više određuje preovladavajuće obožavanje idola nego geografske ili vremenske granice“ (The Interpreter’s Dictionary of the Bible, 1. tom, 338. strana). Vavilon Veliki će zbog spiritizma, idolopoklonstva i drugih grehova uskoro biti uništen. (Pročitati Otkrivenje 18:1-5.)

11. Kako su naše publikacije upozorile na spiritizam?

¹¹ Jehova je rekao da ne podnosi vračanje (Is. 1:13). U 19. veku mnogi su se bavili spiritizmom. Zato je u Sionskoj Stražarskoj kuli od maja 1885. godine pisalo: „Verovanje da mrtvi žive na nekom drugom mestu ili u nekom drugom obliku nije ništa novo. Ono je sastavni deo svih drevnih religija i mitologija.“ Još je pisalo da se demoni pretvaraju da su umrle osobe koje žele da kontaktiraju sa živima i da tako mogu da utiču na razmišljanje i postupke mnogih ljudi. U jednoj brošurici iz tog doba, pod naslovom Šta Sveto pismo kaže o spiritizmu?, bilo je dato slično upozorenje. Takvih upozorenja ima i u našim skorašnjim publikacijama.

12. Šta je pod Božjim nadahnućem Solomon rekao o stanju mrtvih?

¹² „Svi koji su upoznali istinu“ znaju odgovor na to pitanje (2. Jov. 1). Solomon je za one koji su u grobu rekao: „Živom psu bolje je nego mrtvom lavu. Živi su svesni toga da će umreti, a mrtvi nisu svesni ničega [...] Sve što ti dođe pod ruku da činiš, čini to svom snagom svojom, jer nema ni rada, ni razmišljanja, ni znanja, ni mudrosti u grobu u koji ideš“ (Prop. 9:4, 5, 10).

13. Koje su verovanje Judejci prihvatili iz grčke religije?

¹³ Jehova je Judejcima rekao istinu o mrtvima. Međutim, kada su Grci preuzeli kontrolu nad Judom i Sirijom, vršili su pritisak na narod da prihvati  grčku religiju i kulturu. Tako su Judejci prihvatili pogrešna učenja da ljudi imaju besmrtnu dušu i da postoji pakao u kome se te duše muče. Grci nisu bili začetnici te ideje o paklu i mučenju. U jednoj knjizi se kaže da su Vavilonci verovali da postoji „pakao [...] kao mesto užasa [...] kojim vladaju snažni i svirepi bogovi i demoni“ (The Religion of Babylonia and Assyria). Dakle, Vavilonci su verovali u besmrtnost duše.

14. Šta su Jov i Avraham znali o smrti i uskrsenju?

¹⁴ Iako Jov nije imao Sveto pismo, znao je istinu o mrtvima. Shvatio je da je Jehova Bog koji voli ljude i koji jedva čeka da ih vrati u život (Jov 14:13-15). I Avraham je verovao u uskrsenje. (Pročitati Jevrejima 11:17-19.) Nemoguće je oživeti nekoga ko zapravo nije mrtav. Prema tome, očigledno je da ti bogobojazni ljudi nisu verovali u besmrtnost ljudske duše. Božji duh je nesumnjivo pomogao Jovu i Avrahamu da shvate u kakvom se stanju nalaze mrtvi i da veruju u uskrsenje. Ta učenja su takođe deo našeg nasleđa.

15, 16. Kako smo oslobođeni greha i smrti?

¹⁵ Zaista smo zahvalni što nam je Bog otkrio kako će nas osloboditi greha i smrti, koje smo nasledili od Adama (Rimlj. 5:12). Znamo da Isus „nije došao da mu služe, nego da služi i da svoj život da kao otkupninu za mnoge“ (Mar. 10:45). Kako je dobro znati da smo „oslobođeni otkupninom koju je platio Hrist Isus“! (Rimlj. 3:22-24).

 ¹⁶ U prvom veku su ljudi morali da se pokaju za svoje grehe i da iskazuju veru u Isusovu otkupnu žrtvu. Drugačije nisu mogli da im budu oprošteni gresi. Isto je i danas (Jov. 3:16, 36). Ako neko veruje u Trojstvo ili besmrtnost duše, ne može imati koristi od otkupne žrtve. Ali mi možemo. Mi znamo istinu o Božjem Sinu, „po kome smo oslobođeni otkupninom — oprošteni su nam gresi“ (Kol. 1:13, 14).

17, 18. Gde možemo saznati mnogo toga o našoj istoriji i kako će nam to koristiti?

¹⁷ Moglo bi se još mnogo toga reći o istini koju nam je Bog otkrio i o duhovnim i materijalnim blagoslovima koje imamo kao njegove sluge. U našim Godišnjacima se govori o aktivnostima Božjeg naroda širom sveta. Mnogo toga o našoj istoriji možemo saznati sa DVD-a Vera na delu, prvi i drugi deo, kao i iz knjige Jehovah’s Witnesses— Proclaimers of God’s Kingdom. A u časopisima često možemo čitati životne priče naše braće i sestara.

¹⁸ Dobro je da znamo istoriju Jehovine organizacije, baš kao što je i za Izraelce bilo dobro da razmišljaju o tome kako ih je Bog izbavio iz egipatskog ropstva (Izl. 12:26, 27). Kada je Mojsije ostario, rekao je Izraelcima: „Seti se davnih dana, razmišljaj o godinama prošlih naraštaja. Upitaj oca svoga i reći će ti, starce svoje i kazaće ti“ (Pon. zak. 32:7). Kao ’Jehovin narod i stado njegove paše‘, svi mi radosno hvalimo Jehovu i govorimo drugima o njegovim veličanstvenim delima (Ps. 79:13). Pouke iz istorije Jehovinog naroda pomoći će nam da mu i dalje verno služimo.

19. Šta treba da radimo pošto znamo istinu?

¹⁹ Zahvalni smo što ne lutamo u tami već uživamo u duhovnoj svetlosti koju nam pruža Bog (Posl. 4:18, 19). Zato marljivo proučavajmo Božju Reč i revno prenosimo istinu drugima. I mi imamo slična osećanja kao psalmista koji je rekao: „Spominjaću pravednost tvoju, samo tvoju. Bože, ti si me učio od mladosti moje, i sve do sada govorim o čudesnim delima tvojim. Bože, nemoj me ostaviti ni u starosti kad mi kosa osedi, da bih mogao i budućem naraštaju pričati o mišici tvojoj, o moći tvojoj narednim pokolenjima“ (Ps. 71:16-18).

20. (a) Šta svojom vernošću Jehovi dokazujemo? (b) Kako nam naše duhovno nasleđe pomaže u tome?

²⁰ Kada verno služimo Jehovi, mi dokazujemo da on ima pravo da bude Vrhovni Vladar i da zaslužuje našu potpunu odanost (Otkr. 4:11). Jehova nam daje svoj duh, tako da možemo propovedati dobru vest krotkima, zaviti rane onima koji su slomljenog srca i utešiti one koji tuguju (Is. 61:1, 2). Satana nikada neće uspeti da zavlada Božjim narodom i čitavim čovečanstvom. Naše duhovno nasleđe će nas ojačati i približiti Jehovi tako da ćemo mu služiti u svu večnost. (Pročitati Psalam 26:11; 86:12.)