„Осећање безвредности је нешто најтеже с чим морам да се борим.“ То су речи једне жене која просто није могла да верује да је Јехови стало до ње лично. Да ли сте се и ви некада тако осећали? Онда се можда питате: ’Да ли Јехова обраћа пажњу на сваког свог слугу?‘ Наравно. Доказ за то налазимо у Исусовим речима. (Прочитајте Јована 6:44.)

Исус је најбоље упознат с Јеховином личношћу и вољом (Лука 10:22). А он је рекао: „Нико не може доћи к мени ако га не привуче Отац, који ме је послао.“ Дакле, не можемо постати Христови следбеници нити слуге нашег небеског Оца, Јехове, уколико нас лично Он не привуче к себи (2. Солуњанима 2:13). Ако боље разумемо на шта је Исус мислио, у његовим речима ћемо наћи снажан доказ да Бог брине о свакоме од нас.

У ком смислу нас Јехова привлачи к себи? Грчки глагол који је овде употребљен такође се користи када се говори о извлачењу мреже пуне риба (Јован 21:6, 11). Да ли нас Јехова вуче против наше воље, то јест присиљава да му служимо? Не. Јехова нам је дао слободну вољу, тако да нас не тера да му отворимо своје срце (Поновљени закони 30:19, 20). Један библиста је то овако објаснио: „Људско срце је попут врата која се отварају само изнутра. Не постоји квака са спољашње стране.“ Јехова испитује милијарде људи, тражећи срце које је наклоњено њему (1. Летописа 28:9). Веома је дирљиво оно што чини када нађе такву особу. Зашто то можемо рећи?

Јехова нежно привлачи срце особе која има исправан став (Дела апостолска 13:48). Он то чини на два начина — путем библијске поруке о доброј вести, која допире до срца, као и путем свог светог духа. Када види да особа има срце које реагује на библијску истину, он јој помоћу свог духа помаже да ту истину усвоји и примени у животу (1. Коринћанима 2:11, 12). Без Божје помоћи никада не бисмо могли постати његове предане слуге нити прави Исусови следбеници.

Дакле, шта учимо о Јехови Богу из Исусових речи забележених у Јовану 6:44? Јехова привлачи људе јер види нешто добро у њиховом срцу и стало му је до њих као појединаца. То сазнање је веома утешило жену споменуту на почетку чланка. Она каже: „Највећа част коју ико може имати јесте да служи Јехови. А ако ме је Јехова изабрао за свог слугу, онда ме сигурно сматра вредном.“ Како на вас утиче сазнање да је Јехови стало до сваког свог слуге? Да ли вас то подстиче да му отворите врата свог срца?