1, 2. Koju jedinstvenu čast imaju Jehovini svedoci i šta misliš o tome?

MNOGI smatraju da je velika čast dobiti nagradu za neko značajno postignuće. Recimo, neki ljudi su dobili Nobelovu nagradu zato što su se veoma trudili da pomire zaraćene strane. Međutim, daleko je veća čast služiti kao Božji poslanik i pomagati ljudima da se pomire sa svojim Stvoriteljem!

² Kao Jehovini svedoci, mi imamo tu jedinstvenu čast. Pod Božjim i Hristovim vođstvom, pomažemo ljudima da se ’pomire s Bogom‘ (2. Kor. 5:20). Putem naše službe, Jehova privlači ljude k sebi. Na taj način su milioni u preko 235 zemalja i teritorija postali Božji prijatelji i zato imaju nadu u večni život (Titu 2:11). Revno podstičemo sve koji to žele da ’uzmu vodu života besplatno‘ (Otkr. 22:17). Pošto cenimo taj važan zadatak i marljivo ga izvršavamo, s pravom se može reći da smo narod „koji revno čini dobra dela“ (Titu 2:14). Sada ćemo razmotriti kako to što revno činimo dobra dela pomaže drugima da se približe Jehovi. Jedno takvo delo jeste naša služba propovedanja.

3. Na šta nas podstiče to što je Jehova revan?

³ U Isaiji 9:7 ukazuje se na blagoslove koje će doneti vlast Božjeg Sina. Na kraju tog stiha piše: „To će učiniti revnost Jehove nad vojskama.“ Tim rečima se ističe koliko je Jehovi važno da se ljudi spasu. Činjenica da je Jehova revan podstiče nas na to da kao objavitelji Kraljevstva svim srcem, gorljivo i revno izvršavamo delo koje nam je on poverio. Naša velika želja da pomognemo drugima da upoznaju Boga jeste odraz Jehovine revnosti. Kao Božji saradnici, da li dajemo sve od sebe u propovedanju dobre vesti? (1. Kor. 3:9).

4. Kako je Isus pružio primer revnosti i istrajnosti u službi propovedanja?

 ⁴ Razmislimo i o Isusu. On nam je pružio savršen primer revnosti i istrajnosti u službi propovedanja. Revno je propovedao uprkos žestokom protivljenju i to sve do svoje mučeničke smrti (Jov. 18:36, 37). Kako se bližilo vreme da svoj život da kao otkupnu žrtvu, sve više se trudio da pomogne drugima da upoznaju Jehovu.

5. Kako je Isus postupio poput vinogradara iz poređenja o smokvi?

⁵ Na primer, u jesen 32. godine, Isus je ispričao poređenje o čoveku koji je u svom vinogradu imao smokvu koja tri godine nije rađala. Taj čovek je rekao vinogradaru da je poseče, ali on ga je zamolio da je ostavi još godinu dana da je okopa i nađubri. (Pročitati Luku 13:6-9.) Isus u to vreme nije imao mnogo učenika. Ali kao što se vinogradar iz poređenja više potrudio oko smokve tako se i Isus tokom malo vremena koje mu je bilo preostalo, to jest oko šest meseci, još više zalagao u propovedanju na području Judeje i Pereje. Nekoliko dana pre svoje smrti, on je najiskrenije žalio što se većina njegovih sunarodnika nije odazvala na njegovo propovedanje (Mat. 13:15; Luka 19:41).

6. Zašto treba još revnije da propovedamo?

⁶ Kada uzmemo u obzir koliko smo duboko zašli u vreme kraja, zar ne bi trebalo da još revnije propovedamo? (Pročitati Danila 2:41-45.) Zaista je velika čast što smo Jehovini svedoci! Samo mi ukazujemo na pravo rešenje problema koji muče čovečanstvo. Nedavno je jedna novinarka napisala da ne postoji odgovor na pitanje: „Zašto dobri ljudi pate?“ Nama je kao pravim hrišćanima ukazana čast i poverena odgovornost da pokažemo biblijske odgovore na takva pitanja onima koji žele da nas saslušaju. Imamo mnogo razloga da budemo revni dok izvršavamo zadatak koji nam je Bog poverio (Rimlj. 12:11). Uz Jehovinu pomoć, svojim revnim propovedanjem možemo podstaći druge da upoznaju Jehovu i da ga zavole.

7, 8. Zašto se može reći da svojom samopožrtvovanošću iskazujemo čast Jehovi?

⁷ Apostol Pavle je napisao da je ponekad bio bez sna i hrane dok je služio Bogu. To se može desiti i nama (2. Kor. 6:5). Iz Pavlovih reči se jasno vidi da je bio samopožrtvovan i to nas sasvim sigurno može podsetiti na pionire koji se trude da im služba propovedanja bude najvažnija dok nastoje i da zarade za život. Osim njih, tu su i naši samopožrtvovani misionari, koji se trude da pomažu ljudima u stranim zemljama (Fil. 2:17). Ne treba prevideti ni vredne starešine, koje zbog brige o Jehovinom stadu ponekad žrtvuju obrok ili odmor. Divan primer su i naši stariji suvernici, kao i braća i sestre koji imaju zdravstvene probleme, jer i jedni i drugi daju sve od sebe da dolaze na sastanke i idu u službu propovedanja. Naše srce je ispunjeno cenjenjem dok razmišljamo o samopožrtvovanosti svih tih Božjih slugu. Čak i oni koji nisu Jehovini svedoci zapažaju koliko nam je služba važna.

⁸ U pismu upućenom jednom listu u Velikoj Britaniji, jedan čovek koji nije Jehovin svedok napisao je sledeće: „Ljudi gube veru u religiju [...] Šta sveštenici uopšte rade? Sigurno ne idu poput Hrista da razgovaraju s ljudima [...] Izgleda da je samo Jehovinim svedocima stalo do ljudi, jer ih posećuju i razgovaraju s njima i gorljivo propovedaju  istinu“ (Boston Target). U ovom sebičnom svetu, svojom samopožrtvovanošću u velikoj meri iskazujemo čast Jehovi Bogu (Rimlj. 12:1).

9. Šta će nas motivisati da i dalje revno propovedamo dobru vest?

⁹ Ali šta možemo učiniti ako više nismo toliko revni u službi propovedanja? Dobro je da razmislimo o tome šta Jehova postiže putem dela propovedanja. (Pročitati Rimljanima 10:13-15.) Da bi se spasli, ljudi treba da s verom prizivaju Jehovino ime, ali oni to neće moći da urade ako im ne budemo propovedali. Razmišljanje o tome motivisaće nas da i dalje revno propovedamo dobru vest o Božjem Kraljevstvu.

10. Zašto se može reći da naše primerno ponašanje podstiče druge da se približe Jehovi?

¹⁰ Premda je važno da budemo revni u službi propovedanja, još nešto je potrebno da bismo podstakli druge da se približe Bogu. To je primerno ponašanje, koje je u skladu s hrišćanskim merilima. Apostol Pavle je naglasio koliko je ono važno kada je napisao: „Ni u čemu ne dajemo nikakav razlog za spoticanje, da se našoj službi ne bi imalo šta prigovoriti“ (2. Kor. 6:3). Naše pristojno izražavanje i primerno ponašanje ukrašavaju pouku koju nam Bog pruža i podstiču druge da služe Jehovi (Titu 2:10). Često se može čuti kako su iskrene osobe pozitivno reagovale na istinu kada su videle naše hrišćansko ponašanje.

11. Zašto treba da u molitvi razmislimo o svom ponašanju?

¹¹ Međutim, naši postupci mogu i negativno uticati na druge. Zato je važno da bez obzira na to da li smo na radnom mestu, kod kuće ili u školi, nikada ne dajemo drugima povod da prigovore našoj službi i  našem ponašanju. Ako bismo namerno činili greh, to bi bilo pogubno za nas (Jevr. 10:26, 27). Ta činjenica treba da nas navede da se molimo Jehovi za pomoć kako bismo objektivno procenili kakvo je naše ponašanje i šta naš način života govori drugima. Kako se moralne vrednosti u ovom svetu budu sve više gubile, iskreni ljudi će sve jasnije „videti razliku [...] između onog ko služi Bogu i onog ko mu ne služi“ (Mal. 3:18). Očigledno je da naše hrišćansko ponašanje u velikoj meri podstiče ljude da se pomire s Bogom.

12-14. Kako naša istrajnost u kušnjama utiče na gledište drugih o našoj službi? Navedi primer.

¹² U poslanici upućenoj Korinćanima, Pavle je napisao da je bio u nevoljama i poteškoćama, da su ga protivnici tukli i da je bio u zatvoru. (Pročitati 2. Korinćanima 6:4, 5.) Kada se nađemo u kušnjama, svojom istrajnošću možemo pomoći onima koji nas posmatraju da prihvate istinu. Na primer, pre nekoliko godina su protivnici pokušali da istrebe Jehovine svedoke sa jednog područja u Angoli. Oni su uhvatili dvoje Svedoka i 30 zainteresovanih osoba koje su bile na sastanku, a zatim su ih pred meštanima bičevali do krvi. Nisu poštedeli čak ni žene ni decu. Protivnici su hteli da na taj način zastraše meštane i odvrate ih od toga da razgovaraju sa Svedocima. Ali nakon tog događaja mnogi meštani su tražili od Svedoka da s njima proučavaju Bibliju! Delo propovedanja nije zaustavljeno, mnogi su prihvatili istinu, a naša braća su bila radosna.

¹³ Ovaj primer nam pokazuje da to što se čvrsto držimo biblijskih merila može veoma snažno uticati na druge. Verovatno su i u prvom veku mnogi bili podstaknuti da se približe Bogu kada su videli koliko su Petar i drugi apostoli bili hrabri pred Sinedrionom (Dela 5:17-29). Možda će i školski drugovi, kolege ili članovi naše porodice pozitivno reagovati kada vide da hrabro zastupamo ono što je ispravno.

¹⁴ I danas se neka naša braća suočavaju s progonstvom. Na primer, u Jermeniji je oko 40 braće u zatvoru zbog svoje neutralnosti, a po svemu sudeći u narednim mesecima će biti zatvoreno još desetine njih. U Eritreji je u zatvorima 55 Jehovinih slugu, a neki od njih imaju više od 60 godina. U Južnoj Koreji je oko 700 Svedoka u zatvoru zbog svoje vere. U toj zemlji su Svedoci izloženi takvom postupanju već 60 godina. Upućujmo molitve Jehovi da ga ta braća proslave svojom vernošću i podstaknu one koji vole pravednost da počnu da mu služe (Ps. 76:8-10).

15. Navedi primer koji pokazuje kako drugi mogu biti privučeni istini kada vide da smo pošteni.

¹⁵ Drugi mogu biti privučeni istini kada vide da smo pošteni. (Pročitati 2. Korinćanima 6:4, 7.) Na primer, jedna sestra se vozila gradskim autobusom i htela je da na automatu poništi kartu. Međutim, njena poznanica joj je rekla da ne mora to da radi jer ionako neće dugo putovati. Ali sestra joj je odgovorila da treba da poništi kartu čak i ako se vozi samo jednu stanicu. Nakon što je njena poznanica izašla iz autobusa, vozač je upitao sestru da li je ona Jehovin svedok. Sestra je rekla da jeste i htela je da zna zašto ju je to pitao. Vozač joj je odgovorio da je čuo šta je rekla svojoj poznanici i rekao je da zna da su Jehovini svedoci jedni od retkih ljudi koji su u svemu pošteni. Nekoliko meseci kasnije, toj sestri je u  Dvorani Kraljevstva prišao jedan čovek i rekao joj: „Da li me se sećate? Ja sam vozač autobusa s kojim ste razgovarali o poštenju. Vaše ponašanje me je podstaklo da počnem da proučavam Bibliju s Jehovinim svedocima.“ To što smo poznati po poštenju može navesti druge da prihvate istinu.

16. Zašto dugotrpljivost, ljubav i dobrota pozitivno utiču na ljude, ali kako danas postupaju verske vođe?

¹⁶ Mi podstičemo druge da se približe Jehovi i kada pokazujemo dugotrpljivost, ljubav i dobrotu. Možda će oni koji to budu primetili hteti da saznaju nešto više o Jehovi, njegovoj nameri i organizaciji. Pravi hrišćani razmišljaju i postupaju potpuno drugačije od onih koji najčešće samo izgledaju pobožno. Neke verske vođe su se obogatile na račun svojih vernika i tako stečeni novac koriste za kupovinu skupih kuća i automobila. Jedan od njih je čak za svog psa nabavio kućicu sa klima-uređajem. Mnogi koji tvrde da su Hristovi sledbenici nisu spremni da učine nešto za druge, a da pritom ne dobiju ništa za uzvrat (Mat. 10:8). Poput iskvarenih sveštenika u drevnom Izraelu, oni „poučavaju za platu“, a dobar deo njihove pouke se ne temelji na Bibliji (Mih. 3:11). Njihovo licemerstvo nikoga ne podstiče da se približi Bogu.

17, 18. (a) Kako svojim ponašanjem iskazujemo čast Jehovi? (b) Šta te podstiče da i dalje činiš ono što je dobro?

¹⁷ S druge strane, istina iz Božje Reči i dobra dela pozitivno utiču na druge. Na primer, jedna starija udovica nije htela da sasluša jednog pionira koji je propovedao od vrata do vrata. Rekla mu je da je zbog njega morala da siđe s merdevina jer je pozvonio baš kad je htela da zameni sijalicu u kuhinji. „Opasno je da to radite sami“, rekao je taj pionir. On joj je zatim zamenio sijalicu i otišao. Kada je udovica ispričala svom sinu šta se dogodilo, on se toliko oduševio da je potražio tog brata kako bi mu zahvalio. Na kraju je taj čovek počeo da proučava Bibliju.

¹⁸ Šta te podstiče da i dalje činiš ono što je dobro? Možda to što znaš da svojom revnošću u propovedanju i u vršenju Božje volje iskazuješ čast Jehovi i pomažeš drugima da se spasu. (Pročitati 1. Korinćanima 10:31-33.) To što revno propovedamo i što se držimo Božjih merila jeste odraz naše ljubavi prema Bogu i bližnjima (Mat. 22:37-39). Ako revno činimo dobra dela, bićemo radosni i zadovoljni. Osim toga, možemo doživeti vreme kada će celo čovečanstvo revno služiti našem Stvoritelju, Jehovi, iskazujući mu time čast.