1, 2. (а) Како си донео одлуку да служиш Богу? (б) Која ћемо питања размотрити?

МИ СМО међу милионима људи који су донели мудру одлуку да служе Јехови Богу и да у свему иду стопама Исуса Христа (Мат. 16:24; 1. Петр. 2:21). На своје предање Богу гледамо веома озбиљно. Оно се не заснива на површном разматрању неких библијских стихова, већ на темељном проучавању његове Речи. Захваљујући томе смо сазнали многе чињенице које јачају веру, а тичу се наслеђа које је Јехова наменио онима који стичу знање о њему и о ономе кога је послао, Исусу Христу (Јов. 17:3; Римљ. 12:2).

² Да бисмо и даље имали наклоност нашег небеског Оца, неопходно је да доносимо одлуке које су по његовој вољи. Зато ћемо у овом чланку размотрити следећа важна питања: Шта је наше наслеђе? Како треба да гледамо на њега? Шта треба да радимо да не бисмо остали без свог наслеђа? Шта ће нам помоћи да доносимо мудре одлуке?

3. Које наслеђе очекују (а) помазани хришћани и (б) „друге овце“?

³ Један релативно мали број Божјих слугу добиће „наследство које је непропадљиво, неупрљано и које не вене“, то јест велику част да на небу владају с Христом (1. Петр. 1:3, 4). Зато је неопходно да се ’поново роде‘ (Јов. 3:1-3). А шта ће наследити милиони Исусових ’других оваца‘, које с помазаним хришћанима проповедају добру вест о Божјем Краљевству? (Јов. 10:16). Они ће добити наслеђе које су Адам и Ева изгубили када су згрешили, то јест вечни живот у рају на земљи где неће бити патње,  бола и смрти (Откр. 21:1-4). Исус је зато злочинцу који је био на стубу поред њега дао следеће обећање: „Заиста, кажем ти данас, бићеш са мном у рају“ (Лука 23:43).

4. Које благослове већ сада имамо?

⁴ Ми већ сада имамо неке благослове који су део нашег наслеђа. На пример, зато што исказујемо веру у ’откупнину коју је платио Христ Исус‘, имамо унутрашњи мир и близак однос с Богом (Римљ. 3:23-25). Поред тога, разумемо и вредна обећања из Божје Речи. Надаље, испуњава нас и то што смо део међународног братства у ком влада истинска љубав. А огроман благослов је и што имамо част да будемо Јеховини сведоци. С обзиром на све то, сигурно ценимо наше наслеђе!

5. На шта Сатана жели да наведе Божје слуге и шта ће нам помоћи да се одупремо његовим сплеткама?

⁵ Међутим, да не бисмо остали без свог драгоценог наслеђа, веома је важно да будемо опрезни када је реч о Сатаниним смицалицама. Сатана жели да наведе Божје слуге да доносе одлуке због којих би могли изгубити своје наслеђе (Бр. 25:1-3, 9). Пошто зна да има само још мало времена, он се свим силама труди да нас одвоји од Бога. (Прочитати Откривење 12:12, 17.) Да бисмо могли да се ’одупремо Ђаволовим сплеткама‘, веома је важно да и даље ценимо наше наслеђе (Еф. 6:11). У том погледу можемо много научити од Исаковог првенца, чији нам пример служи као упозорење.

6, 7. Ко је био Исав и шта је могао да добије у наслеђе?

⁶ Пре скоро 4 000 година, Исак и Ребека су добили близанце Исава и Јакова. Док су њихови синови расли, видело се да се разликују по темпераменту и интересовањима. У Библији пише: „Исав је постао добар ловац, човек који је доста боравио у пољу, а Јаков је био беспрекоран човек и живео је у шаторима“ (Пост. 25:27). Према речима Роберта Алтера, једног преводиоца Библије, хебрејска реч која је преведена као „беспрекоран“, указује на некога ко је „честит па чак и безазлен“.

⁷ Аврахам је умро када су његови унуци Исав и Јаков имали 15 година. Међутим, Јехова није заборавио на обећање које је дао Аврахаму. Он је касније поновио то обећање Исаку рекавши му да ће преко Аврахамовог потомства бити благословљени сви народи на земљи. (Прочитати Постанак 26:3-5.) Путем тог обећања Јехова је објаснио да ће Месија, то јест Потомак о коме се говори у Постанку 3:15, доћи из Аврахамове лозе. Као Исаков првенац, Исав је имао законско право да добије наслеђе од непроцењиве вредности, то јест да постане Месијин предак. Међутим, да ли је он то ценио?

8, 9. (а) Какву је одлуку Исав донео што се тиче наслеђа? (б) Шта је Исав годинама касније схватио у вези са својом одлуком и како је тада реаговао?

⁸ Једног дана је Исав враћајући се из поља видео да Јаков ’кува неко јело‘. Рекао је Јакову: „Дај ми брзо да једем мало тог црвеног јела, јер сам уморан!“ Јаков му је одговорио: „Прво ми продај своје право које имаш као првенац!“ Какву је одлуку Исав тада донео? Он је рекао: ’Шта ће ми првенаштво?‘ Просто је невероватно да му је више значило неко јело него право које је имао као првенац! Јаков је хтео да буде сигуран да му је Исав заиста препустио првенаштво и зато је рекао: „Прво ми се закуни!“ Исав је без размишљања то и урадио. Након тога је „Јаков дао Исаву хлеб и кувано сочиво, и он се најео и напио. Онда је устао и отишао. Тако је Исав презрео своје првенаштво“ (Пост. 25:29-34).

 ⁹ Годинама касније, када је Исак мислио да ће умрети, Ребека се постарала да Јаков заиста добије благослов који је Исав одбацио. Схвативши сувише касно да је донео погрешну одлуку, Исав је преклињао Исака: „Оче, благослови и мене! [...] Зар ниси и за мене оставио благослов?“ Када му је Исак рекао да не може променити благослов који је дао Јакову, ’Исав је гласно заплакао‘ (Пост. 27:30-38).

10. Како је Јехова гледао на Исава и Јакова и зашто?

¹⁰ Које Исавове црте су очигледне из онога што Свето писмо открива о њему? Исаву је било важније да задовољи физичке потребе него да сачува своје наслеђе и тако добије благослове у будућности. Није ценио право које је имао као првенац и није искрено волео Бога. Поред тога, није размишљао о последицама које ће његови поступци имати по његово потомство. С друге стране, Јаков је веома ценио своје наслеђе. На пример, послушао је своје родитеље када је требало да себи нађе жену (Пост. 27:46–28:3). Морао је да буде стрпљив и самопожртвован, али Јехова га је на крају због тога благословио и он је постао Месијин предак. Како је Јехова Бог гледао на Исава и Јакова? Он је преко пророка Малахије рекао: „Јакова сам волео, а Исава сам мрзео“ (Мал. 1:2, 3).

11. (а) Зашто је Исавов пример важан за данашње Божје слуге? (б) Зашто је апостол Павле споменуо блуд када је говорио о Исаву?

¹¹ Да ли је оно што се у Библији говори о Исаву важно за данашње Божје слуге? Наравно да јесте. Апостол Павле је упозорио сувернике да пазе да нико од њих не „постане блудник или такав да не цени оно што је свето, попут Исава, који се за један оброк одрекао својих права која је имао као првенац“ (Јевр. 12:16). То упозорење важи и за данашње праве хришћане. Морамо ценити оно што је свето, јер бисмо иначе попустили телесним жељама и остали бисмо без свог наслеђа. Међутим, зашто је апостол Павле споменуо блуд када је говорио о Исаву? Ако бисмо били попут Исава и дозволили да телесне жеље управљају нама, могли бисмо починити грех као што је блуд и изгубити своје духовно наслеђе.

12. (а) Како Сатана настоји да нас доведе у искушење? (б) Који библијски примери нам могу помоћи да се одупремо искушењу?

¹² Као Јеховине слуге, ми се сигурно не излажемо ситуацијама у  којима бисмо били у искушењу да се упустимо у полни неморал. Напротив, молимо се Јехови Богу да не дозволи да поклекнемо када неко жели да нас наведе да починимо грех (Мат. 6:13). Али Сатана непрестано настоји да уништи наше пријатељство с Богом док се трудимо да останемо беспрекорни у овом изопаченом свету (Еф. 6:12). Он је бог овог злог света и вешто користи наше неисправне жеље како би нас довео у искушење које је типично за несавршене људе (1. Кор. 10:8, 13). Рецимо да имамо прилику да на неморалан начин задовољимо неке своје жеље. Какву ћемо одлуку донети? Да ли ћемо бити попут Исава који је одмах попустио искушењу? Или ћемо бити попут Јаковљевог сина Јосифа који се одупро искушењу и побегао од Петефријеве жене, која је хтела да га заведе? (Прочитати Постанак 39:10-12.)

13. (а) Како данас многи поступају попут Јосифа, а како су други слични Исаву? (б) Шта морамо радити да не бисмо били попут Исава?

¹³ Многа наша браћа и сестре су се нашли у ситуацијама када су морали да одлуче да ли ће поступити попут Исава или попут Јосифа. Они су били мудри и обрадовали су Јеховино срце (Посл. 27:11). Међутим, неки наши суверници су попут Исава попустили пред искушењем и угрозили су своје духовно наслеђе. У ствари, сваке године полни неморал је међу главним разлозима што неки буду укорени или искључени. Зато је веома важно да припремимо своје срце сада, то јест много пре него што се нађемо у кушњи! (Пс. 78:8). Можемо предузети барем два корака који ће нас заштитити од искушења и помоћи нам да доносимо мудре одлуке.

¹⁴ Као прво, размишљајмо о последицама својих поступака. Колико ценимо своје духовно наслеђе у великој мери зависи од тога колико волимо Јехову, особу која нам пружа то наслеђе. На крају крајева, када некога волимо, ми нипошто не желимо да га повредимо, већ настојимо да задобијемо његову наклоност. Зато треба да размислимо о томе какве би биле последице по нас и друге ако бисмо попустили неисправним телесним жељама. Добро је да се питамо: ’Како би себични поступци утицали на моје пријатељство с Јеховом? Како би неисправни поступци утицали на моју породицу? Како би деловали на браћу и сестре у мојој скупштини? Да ли бих навео друге на спотицање?‘ (Фил. 1:10). Поред тога, можемо поставити себи и следећа питања: ’Да ли је тренутно задовољство које грех доноси заиста вредно бола који бих себи нанео? Да ли заиста желим да попут Исава горко плачем када на крају схватим шта сам учинио?‘ (Јевр. 12:17). Размишљање о овим питањима ће нам помоћи да ’мрзимо зло‘ и да се ’држимо добра‘ (Римљ. 12:9). Посебно ће нас љубав према Јехови покренути да чувамо своје наслеђе (Пс. 73:28).

15. Шта ће нам помоћи да се одупремо ономе што може угрозити нашу духовност?

¹⁵ Као друго, припремимо се да се одупремо искушењу. Јехова нам је пружио много тога да бисмо се одупрли ономе што може угрозити нашу духовност. На пример, ту су проучавање Библије, састанци, служба проповедања и молитва (1. Кор. 15:58). Сваки пут када се од срца молимо Јехови и кад  год учествујемо у служби проповедања, ми се симболично речено припремамо да се одупремо искушењима. (Прочитати 1. Тимотеју 6:12, 19.) Колико ћемо имати снаге да се одупремо искушењима у великој мери зависи од тога колико смо труда уложили у то да сачувамо своју духовност (Гал. 6:7). О томе се говори у другом поглављу Пословица.

16, 17. Како можемо доносити мудре одлуке?

¹⁶ Оно што је записано у другом поглављу Пословица подстиче нас да стекнемо мудрост и разборитост. Оне ће нам помоћи да разлучимо шта је исправно а шта неисправно и да не попустимо својим жељама, већ да их држимо под контролом. Међутим, да ли ћемо у томе успети зависи од тога колико смо спремни да се потрудимо да стекнемо мудрост и разборитост. У Библији је та темељна истина наглашена следећим речима: „Сине мој, ако примиш речи моје и сачуваш код себе заповести моје, ако слушаш мудрост ухом својим и срце своје пригнеш к разборитости, и ако призовеш разум и завапиш за разборитошћу, ако све то тражиш као сребро и ако трагаш за свим тим као за скривеним благом, тада ћеш разумети шта значи имати страх од Јехове и знање о Богу наћи ћеш. Јер Јехова даје мудрост, из његових уста долази знање и разборитост“ (Посл. 2:1-6).

¹⁷ Према томе, јасно је да ако желимо да доносимо мудре одлуке, тада морамо урадити оно о чему се говори у Пословицама. Можемо се одупрети искушењима ако дозволимо Јеховиним речима да обликују наше срце, ако се непрестано молимо за Божје вођство и ако тражимо знање о Богу као да је скривено благо.

18. Шта желиш да чиниш и зашто?

¹⁸ Јехова даје знање, разумевање, разборитост и мудрост онима који се труде да добију те дарове. Што више трагамо за њима и што их више користимо, то ћемо бити ближи Јехови. А наше пријатељство са Јеховом Богом биће нам заштита када се нађемо у искушењу. Близак однос с Јеховом и страхопоштовање према њему помоћи ће нам да не починимо грех (Пс. 25:14; Јак. 4:8). Ценимо своје пријатељство с Јеховом и дозволимо Божјој мудрости да нас води, јер ћемо тако доносити одлуке којима ћемо обрадовати Јеховино срце и сачувати наше наслеђе.