1, 2. Koju priliku imaju Jehovini prijatelji?

„U BRAKU smo skoro 35 godina“, kaže Monika, jedna naša sestra. „Moj muž i ja se odlično poznajemo. Ali čak i posle svih ovih godina, još uvek jedno o drugom otkrivamo nešto što dosad nismo znali.“ Sigurno je isto tako i u mnogim drugim brakovima i prijateljstvima.

² Lepo je kada možemo bolje upoznati one koje volimo. Međutim, od svih prijateljstava koja imamo, prijateljstvo sa Jehovom je najvažnije. Nikada nećemo znati sve o njemu (Rimlj. 11:33). Kroz čitavu večnost imaćemo priliku da se upoznajemo sa Jehovinim osobinama i da ga zbog njih još više volimo i cenimo (Prop. 3:11).

3. O čemu ćemo govoriti u ovom članku?

³ U prethodnom članku smo govorili o tome koliko je Jehova pristupačan i nepristran, zbog čega ga još više cenimo. Sada ćemo govoriti o još dve njegove divne osobine, a to su velikodušnost i razumnost. Tako ćemo još bolje razumeti koliko je Jehova „dobar prema svima“ i koliko „milosrđe njegovo počiva nad svim delima njegovim“ (Ps. 145:9).

4. Šta je suština prave velikodušnosti?

⁴ Šta znači biti velikodušan? Odgovor nalazimo u Isusovim rečima zabeleženim u Delima apostolskim 20:35: „Više usrećuje davanje nego primanje.“ Ovom jednostavnom izjavom Isus je istakao suštinu prave velikodušnosti. Velikodušna osoba rado troši svoje vreme, snagu i sredstva u korist drugih. U suštini, velikodušnost se ne meri vrednošću onoga što se daje, već motivom koji stoji  iza toga. (Pročitati 2. Korinćanima 9:7.) Niko nije toliko velikodušan kao Jehova i zato Biblija za njega kaže da je ’srećan Bog‘ (1. Tim. 1:11).

5. Kako Jehova pokazuje velikodušnost?

⁵ Kako Jehova pokazuje velikodušnost? On podmiruje potrebe svih ljudi, uključujući i one koji mu još ne služe. Jehova je zaista „dobar prema svima“. On „daje da njegovo sunce izlazi i zlima i dobrima i da kiša pada i pravednima i nepravednima“ (Mat. 5:45). Zato je apostol Pavle, kada se obraćao onima koji nisu verovali u Jehovu, rekao da im on ’čini dobro, dajući im kišu s neba i plodonosna vremena, puneći njihova srca do sitosti jelom i veseljem‘ (Dela 14:17). Jehova je očigledno velikodušan prema svim ljudima (Luka 6:35).

6, 7. (a) O kome Jehova posebno brine? (b) Navedi primer koji pokazuje kako se Bog brine o svojim vernim slugama.

⁶ Jehova posebno uživa u tome da se brine o svojim vernim slugama. Kralj David je rekao: „Mlad sam bio i ostareo sam, ali nisam video pravednika ostavljenog, ni decu njegovu hleb da prose“ (Ps. 37:25). Mnoge verne Jehovine sluge su na svojoj koži osetile koliko Jehova brine za njih. Pogledajmo jedan primer.

⁷ Pre nekoliko godina se Nensi, jedna naša sestra u punovremenoj službi, našla u nezgodnoj situaciji. Ona kaže: „Trebalo je da sledećeg dana platim stanarinu od 66 dolara. Nisam imala taj novac i nisam znala kako da dođem do njega. Pomolila sam se Jehovi u vezi s tim i otišla na posao. Radila sam u jednom restoranu kao konobarica. Nisam očekivala da ću te večeri dobiti baš mnogo bakšiša zato što je to bio dan u nedelji kada obično nema gostiju. Na moje iznenađenje, te večeri je u restoranu bilo nekoliko gostiju. Kada sam završila smenu i izbrojala novac od bakšiša, bilo je tačno 66 dolara.“ Nensi je uverena da joj je Jehova velikodušno dao upravo ono što joj je bilo potrebno (Mat. 6:33).

8. Koji je najvredniji dar od svih darova koje je Jehova dao ljudima?

⁸ Jehovin najvredniji dar stoji na raspolaganju svima. O čemu je zapravo reč? Reč je o otkupnoj žrtvi njegovog Sina. Isus je rekao: „Bog je toliko voleo svet da je dao svog jedinorođenog Sina, da niko ko iskazuje veru u njega ne bude uništen, nego da ima večni život“ (Jov. 3:16). U ovom kontekstu „svet“ se odnosi na čitavo čovečanstvo. Taj najvredniji dar koji je Jehova dao ljudima stoji na raspolaganju svima koji žele da ga prihvate. Oni koji iskazuju veru u Isusa dobiće večni život (Jov. 10:10). To je zaista najveći dokaz Jehovine velikodušnosti!

9. Kako možemo biti velikodušni poput Jehove?

 ⁹ Kako možemo biti velikodušni poput Jehove? On nam „bogato daje sve da u tome uživamo“. Zato treba da i mi budemo ’spremni da s drugima delimo‘ ono što imamo i da tako doprinesemo njihovoj radosti (1. Tim. 6:17-19). Mi od svojih sredstava rado dajemo darove onima koje volimo i pomažemo onima koji su u oskudici. (Pročitati Ponovljene zakone 15:7.) Šta će nam pomoći da ne zaboravimo da budemo velikodušni? Neka naša braća i sestre imaju običaj da kad god dobiju neki poklon, traže priliku da i oni nekome nešto poklone. U našim skupštinama ima zaista mnogo velikodušne braće i sestara.

10. Kako možemo pokazati da smo velikodušni?

¹⁰ Svoju velikodušnost prema drugima možemo pokazati rečima i delima. Kako? Tako što ćemo svoje vreme i snagu koristiti da pomognemo drugima i da ih ohrabrimo (Gal. 6:10). Da bismo proverili kako stojimo u tom pogledu, mogli bismo se pitati: ’Da li drugi smatraju da sam spreman da ih saslušam kada mi pričaju o svojim problemima? Da li sam, kad god je to moguće, spreman da uradim nešto za nekoga ili da mu pomognem kad me za to zamoli? Kada sam zadnji put iskreno pohvalio nekog člana svoje porodice ili nekog suvernika?‘ Kada smo spremni da dajemo, bićemo bliži i sa Jehovom i sa našom braćom i sestrama (Luka 6:38; Posl. 19:17).

11. Kako možemo biti velikodušni prema Jehovi?

 ¹¹ I prema Jehovi možemo biti velikodušni. U Božjoj Reči piše: „Iskazuj čast Jehovi imetkom svojim“ (Posl. 3:9). U naš imetak spadaju naše vreme, snaga i sredstva koje spremno trošimo u našoj službi.  Čak i mala deca mogu naučiti da budu velikodušna prema Jehovi. „Kada kao porodica dajemo prilog, dozvoljavamo svojoj deci da novac stave u kutiju za prilog u Dvorani Kraljevstva“, kaže naš brat Džejson. „Ona uživaju u tome zato što, kako sama kažu, ’daju nešto Jehovi‘.“ Deca koja odmalena nauče da se raduju kad mogu da nešto daju Jehovi verovatno će imati takav stav i kad odrastu (Posl. 22:6).

12. Šta znači biti razuman?

¹² Razumnost je još jedna Jehovina divna osobina. Šta znači biti razuman? Izvorna reč koja je u prevodu Novi svet obično prevođena kao „razuman“ doslovno znači „spreman da popusti“ (Titu 3:1, 2, fusnota). Razumna osoba ne insistira na slovu zakona, nije gruba niti bezrazložno stroga, već se trudi da bude blaga prema drugima i da uzima u obzir njihove okolnosti. Spremna je da sasluša druge i da udovolji njihovim željama kada je to moguće.

13, 14. (a) Kako Jehova pokazuje koliko je razuman? (b) Šta možemo naučiti o razumnosti na osnovu toga kako je Bog postupao sa Lotom?

¹³ Kako Jehova pokazuje koliko je razuman? On uzima u obzir osećanja svojih slugu i često je spreman da udovolji njihovim željama. Na primer, pogledajmo kako je Jehova postupao sa pravednim čovekom Lotom. Kada je odlučio da uništi Sodom i Gomoru, jasno je rekao Lotu da beži u brda. Međutim, Lot je iz nekog razloga molio Jehovu da mu dozvoli da pobegne na jedno drugo mesto. On je u stvari tražio od Jehove da promeni svoj plan! (Pročitati Postanak 19:17-20.)

¹⁴ Neko bi lako mogao reći da je Lot bio slab ili neposlušan. Na kraju krajeva, Jehova ga je svakako mogao spasti gde god da je bio, tako da nije bilo nikakvog razloga za strah. Ali to su ipak bili njegovi strahovi. Lot se osećao tako kako se osećao i Jehova je to uzeo u obzir. Dozvolio je Lotu da pobegne u grad koji je hteo da uništi. (Pročitati Postanak 19:21, 22.) Jehova očigledno nije bio ni strog, a ni grub. Bio je razuman i spreman da popusti.

15, 16. Kako se u Mojsijevom zakonu videlo koliko je Jehova razuman? (Videti sliku na 12. strani.)

¹⁵ Pogledajmo sada kako se u Mojsijevom zakonu videlo koliko je Jehova razuman. Ako je neki Izraelac bio toliko siromašan da nije mogao da na žrtvu prinese jagnje ili jare, mogao je umesto toga prineti dva goluba ili dve grlice. Ali šta ako je bio toliko siromašan da ni to nije mogao da prinese? U tom slučaju Jehova je dozvolio siromašnim Izraelcima da na žrtvu prinesu malo brašna. Ali zapazimo jedan važan detalj: To nije smelo biti obično brašno, već „fino brašno“, koje se koristilo samo u izuzetnim prilikama (Post. 18:6). Zašto je to važno? (Pročitati Levitsku 5:7, 11.)

¹⁶ Zamisli da si ti Izraelac i to prilično siromašan. Dok ulaziš u sveti šator sa malo brašna koje prinosiš na žrtvu, primećuješ bogatije Izraelce kako dovode stoku. Možda ti je neprijatno zato što tvoja žrtva izgleda beznačajno. A onda pomisliš na to da je tvoja žrtva pred Jehovom zaista vredna. Zašto? Kao prvo, Jehova je tražio da to bude kvalitetno brašno. Time je Jehova zapravo najsiromašnijim Izraelcima rekao: ’Znam da ne možeš da mi prineseš koliko mogu drugi, ali znam i da je to što mi daješ u stvari ono najbolje što imaš.‘  Jehova je zaista pokazao koliko je razuman time što je uzeo u obzir mogućnosti svojih slugu (Ps. 103:14).

17. Kakve žrtve Jehova prihvata?

 ¹⁷ Saznanje da Jehova u svojoj razumnosti prihvata naše žrtve koje mu prinosimo celom dušom može nam pružiti istinsku utehu (Kol. 3:23). Konstanca, jedna starija sestra iz Italije, rekla je sledeće: „Oduvek sam najviše volela da sa drugima razgovaram o našem Stvoritelju. Zato i dalje propovedam i poučavam druge o Božjoj Reči. Ponekad mi je žao što zbog narušenog zdravlja ne mogu učiniti više. Ali shvatam da Jehova zna gde su moje granice, da me voli i da ceni ono što za njega mogu učiniti.“

18. Kako se roditelji mogu ugledati na Jehovu?

¹⁸ Kako možemo biti razumni poput Jehove? Podsetimo se još jednom kako je Jehova postupao sa Lotom. Iako je Jehova imao poslednju reč, ljubazno je saslušao Lota dok je govorio kako se oseća. Odlučio je da mu izađe u susret. Ako imaš decu, možeš li postupati razumno poput Jehove? Da li ćeš saslušati svoju decu i ako je to prikladno udovoljiti njihovim željama? U Stražarskoj kuli od 1. septembra 2007. godine bilo je spomenuto da neki roditelji možda žele da se konsultuju sa svojom decom kada određuju kućni red. Na primer, roditelji imaju pravo da odrede u koje vreme uveče deca treba da se vrate kući. Pa ipak, mogu pitati decu šta ona misle o tome. U nekim slučajevima roditelji će možda rešiti da udovolje željama svoje dece ukoliko time nisu narušena biblijska načela. Roditelji će možda uvideti da ih deca više slušaju kada uvaže i njihovo mišljenje.

19. Kako se starešine trude da budu razumne poput Jehove?

¹⁹ Skupštinske starešine se trude da budu razumne poput Jehove tako što uzimaju u obzir okolnosti u kojima se nalaze njihovi suvernici. Setimo se da je Jehova cenio čak i žrtve najsiromašnijih Izraelaca. Isto tako, neka braća i sestre zbog zdravstvenih problema ili poodmaklih godina ne mogu baš mnogo toga uraditi u službi propovedanja. Ako se zbog toga osećaju obeshrabreno, starešine se mogu ljubazno potruditi da ih uteše i podsete da ih Jehova voli zato što mu daju najviše što mogu (Mar. 12:41-44).

20. Da li se pod razumnošću podrazumeva da štedimo sebe u službi Bogu? Objasni.

²⁰ Naravno, nikada nećemo izbegavati da učinimo nešto za Jehovu pod izgovorom da smo razumni, a u stvari samo želimo da budemo dobri prema sebi (Mat. 16:22). Ne bi bilo dobro da mislimo da nema potrebe da se nešto posebno trudimo i da zatim branimo svoj stav govoreći da smo razumni. Svi treba da se ’snažno naprežemo‘ u našoj službi (Luka 13:24). U suštini, mi se trudimo da napravimo ravnotežu između dva načela. S jedne strane, mi se snažno naprežemo u našoj službi. A s druge strane, ne gubimo iz vida činjenicu da Jehova nikada ne traži od nas ono što mu ne možemo dati. Kada dajemo sve od sebe, možemo biti sigurni da je on time zadovoljan. Zaista je pravo uživanje služiti tako zahvalnom i razumnom Gospodaru! U sledećem članku ćemo razmotriti još dve Jehovine divne osobine (Ps. 73:28).