1, 2. (а) Шта је неопходно да бисмо били блиски с Јеховом? (б) Зашто је добро да размотримо библијске записе о томе како су неки реаговали на Божје опомене?

„МЕНИ је добро бити близу Бога. Суверени Господ Јехова уточиште је моје“ (Пс. 73:28). Псалмиста је овим упечатљивим речима изразио своје поуздање у Бога. Шта га је на то навело? У почетку је био огорчен видевши да зли људи имају мир. Рекао је: „Узалуд сам срце своје очистио, и невиношћу прао руке своје“ (Пс. 73:2, 3, 13, 21). Међутим, када је ушао у „величанствено светилиште Божје“, нашао се у окружењу које му је помогло да исправи своје размишљање и сачува пријатељство с Богом (Пс. 73:16-18). Тако је тај богобојазни човек научио нешто веома важно: Да би неко био близак с Јеховом Богом, мора бити део његовог народа и прихватати и примењивати његове савете (Пс. 73:24).

² И ми сигурно желимо да будемо пријатељи истинитог и живог Бога. Зато је веома важно да му дозволимо да нам путем савета и опомена помогне да постанемо особе по његовој вољи. Бог је у древно доба показивао милосрђе појединцима и народима тако што им је у више наврата пружао прилику да се одазову на његове опомене. Ти примери су забележени у Библији за поуку и „упозорење нама, који живимо на крају овог поретка“ (Римљ. 15:4; 1. Кор. 10:11). Ако их будемо пажљиво размотрили, још боље ћемо упознати Јехову и видећемо зашто је добро да му дозволимо да обликује нашу личност.

3. Како је у Исаији 64:8 и у Јеремији 18:1-6 описано какву власт Јехова има над људима? (Видети слику на почетку чланка.)

³ У Исаији 64:8 се на сликовит начин говори о томе какву власт Јехова има над људима. У том стиху стоји: „Јехова, ти си наш Отац. Ми смо глина, а ти си наш Грнчар, и сви смо дело твојих руку.“ Један грнчар има потпуну слободу да од глине направи шта жели и она томе не може да се опире. Сличан однос постоји између Бога и људи. Као што глина не може да се опире грнчару који је обликује, тако ни људи не могу одредити Богу како да их обликује. (Прочитати Јеремију 18:1-6.)

4. Да ли Бог приморава људе да га слушају? Објасни.

⁴ Јехова је показао Израелцима да с њима може учинити исто што и грнчар с глином. Али постоји једна битна разлика. Наиме, грнчар може да од глине направи шта год жели. Међутим, Јехова је људима дао један изузетно вредан дар — слободну вољу. То значи да он није неке људе начинио добрима, а неке злима нити користи своју власт да приморава људе да га слушају. Људи морају сами дозволити свом Створитељу Јехови да их обликује. (Прочитати Јеремију 18:7-10.)

5. Како се Јехова опходи према онима који упорно одбијају да их обликује?

⁵ Међутим, како Бог поступа према онима који упорно одбијају да их он као Велики Грнчар обликује? Како он тада спроводи своју врховну власт? Размислимо о томе шта грнчар ради када од глине не може да направи оно што је замислио. Он може од ње направити нешто друго или је може једноставно бацити. Па ипак, углавном је он одговоран за то када глина постане неупотребљива. Али то никада није случај с нашим Грнчарем (Пон. зак. 32:4). Онај ко не жели да га Јехова обликује, сам сноси одговорност за то. Како ће се Јехова опходити према људима зависи од тога да ли му дозвољавају да их обликује. Оне који имају исправан став, он обликује за њихово добро. На пример, помазани хришћани су ’посуде милосрђа‘ које Јехова обликује у ’посуде за часну употребу‘. С друге стране, они који му се упорно противе на крају ће постати „посуде гнева спремне за уништење“ (Римљ. 9:19-23).

6, 7. Како је Давид реаговао на Јеховин савет, а како Саул?

 ⁶ Један од начина на који нас Јехова обликује јесте путем савета и опомена. На примеру двојице израелских краљева, Саула и Давида, можемо видети како он то чини. Починивши прељубу с Витсавејом, Давид је нанео бол себи и другима. Иако је Давид био краљ, Јехова се није устезао да га оштро укори преко пророка Натана (2. Сам. 12:1-12). Како је Давид реаговао? Натанове речи су га дубоко погодиле и он се покајао. Зато му је Бог указао милосрђе. (Прочитати 2. Самуилову 12:13.)

 ⁷ С друге стране, Давидов претходник краљ Саул није прихватио савет. Јехова је том краљу заповедио преко пророка Самуила да погуби све Амаличане и њихову стоку. Међутим, Саул се оглушио о ту јасну Божју заповест. Поштедео је Агага, амаличког краља, као и најбоље овце и говеда. Зашто је то урадио? Вероватно је желео да му други искажу част (1. Сам. 15:1-3, 7-9, 12). Када је добио савет од Самуила, Саул се није понизио и није дозволио Јехови да га обликује. Тражио је изговор за оно што је  урадио. Сматрао је да није учинио ништа лоше јер су се овце и говеда могли принети на жртву и уједно је умањивао важност Самуиловог савета. Зато је истинити Бог Јехова одбацио Саула као краља и он никада више није стекао његову наклоност. (Прочитати 1. Самуилову 15:13-15, 20-23.)

8. Шта можемо научити из тога што Израелци нису послушали Јеховине савете и опомене?

⁸ Јехова пружа прилику не само појединцима већ читавим народима да послушају његове савете и опомене. На пример, он је 1513. пре н. е. избавио Израелце из Египта и с њима је склопио један савез. Израелци су постали Божји изабрани народ и добили су част да их Бог обликује. Међутим, они су упорно чинили оно што је зло у Јеховиним очима и чак су обожавали богове околних народа. Јехова их је много пута опомињао преко пророка, али их они нису слушали (Јер. 35:12-15). Пошто су били толико тврдокорни, постали су као посуда спремна за уништење. Бог их је строго казнио тако што је дозволио Асирији да уништи десетоплеменско краљевство Израела, а нешто касније и Вавилону да уништи двоплеменско краљевство Јуде. Из онога што им се десило можемо научити нешто веома важно: Јеховини  савети и опомене ће нам користити само ако исправно реагујемо на њих.

9, 10. Како су Нинивљани реаговали на Божје опомене?

⁹ Јехова је становницима Ниниве, главног града Асирије, пружио прилику да послушају његове опомене. Он је рекао пророку Јони: „Устани, иди у Ниниву, велики град, и објави му осуду, јер се њихова злоћа попела до мене!“ Тај град је био осуђен на уништење (Јона 1:1, 2; 3:1-4).

¹⁰ Међутим, када је Јона објавио осуду, „људи из Ниниве поверовали су Богу, па су прогласили пост и обукли се у кострет, сви од највећег до најмањег“. Њихов краљ је „устао са свог престола и скинуо са себе своје краљевско рухо, обукао се у кострет и сео у пепео“. Нинивљани су послушали Јехову, покајали се и зато им није нанео невољу (Јона 3:5-10).

11. Коју је особину Јехова показао у опхођењу са Израелцима и Нинивљанима?

¹¹ Јехова се није устезао да опомиње Израелце иако су били његов изабрани народ. С друге стране, Нинивљани нису били у савезу с Богом, али им је он ипак објавио осуду, а потом и указао милосрђе када су му дозволили да их обликује попут меке глине. Из ова два примера се јасно види да наш Бог Јехова „није пристран“ (Пон. зак. 10:17).

12, 13. (а) Зашто је Бог спреман да промени своју одлуку у зависности од тога како људи реагују на његове опомене? (б) У ком смислу је Јехова „зажалио“ што се тиче Саула и становника Ниниве?

¹² Бог је разуман и прилагодљив док настоји да нас обликује. То је очигледно у ситуацијама у којима је Јехова на основу своје савршене процене решио да нешто предузме у вези с неким људима, али се затим предомислио када је видео да су се они променили. На пример, у Библији се каже да је Јехови било ’жао што је поставио Саула за краља‘ (1. Сам. 15:11). У њој такође пише да су се Нинивљани покајали и престали да греше и да је зато „истинити Бог зажалио што им је запретио невољом, и није је нанео“ (Јона 3:10).

¹³ На хебрејском језику, реч „зажалити“ може значити „предомислити се“ или „променити одлуку“. Рецимо, Јехова је најпре изабрао Саула за краља, али га је касније одбацио. Наравно, он то није урадио зато што је погрешио при избору, већ зато што је Саул постао неверан и непослушан. Јехова је касније зажалио и што се тиче Нинивљана, то јест променио је своју одлуку у вези с њима. Колико је само утешно знати да је Јехова као наш Грнчар разуман и прилагодљив, милосрдан и милостив и да је спреман да поступи другачије него што је намеравао уколико се људи покају за своје грехе.

14. (а) Како нас Јехова данас обликује? (б) Како треба да реагујемо на Божје савете и опомене?

¹⁴ Јехова нас данас обликује првенствено путем своје Речи, Библије, и своје организације (2. Тим. 3:16, 17). Сигурно треба да прихватимо све савете и опомене које на тај начин добијамо. Без обзира на то колико смо дуго у истини и које све одговорности имамо у Божјој организацији, увек послушајмо савете које нам Јехова даје како би нас обликовао у посуде за часну употребу.

15, 16. (а) Која се негативна осећања могу јавити уколико изгубимо нека посебна задужења? Наведи пример. (б) Шта ће нам помоћи да се изборимо с негативним осећањима?

 ¹⁵ Понекад нас Јехова обликује путем неког упутства или исправке. Међутим, у другим приликама је можда неопходно да нас опомене зато што нисмо поступили исправно. Тада се може десити да изгубимо нека посебна задужења. Погледајмо шта се догодило Денису, * који је служио као старешина. Због лоше процене је неисправно поступио у неким пословним стварима и зато га је дисциплински одбор укорио. Како се осећао када је скупштини изнето обавештење да више не служи као старешина? Он каже: „Било ми је веома тешко. Током претходних 30 година, имао сам многа задужења. Био сам општи пионир, служио сам у Бетелу, био сам наименован као слуга помоћник, а касније и као старешина. Поред тога, пре него што се све то десило одржао сам свој први говор на обласном конгресу. Одједном сам све изгубио. Било ми је страшно непријатно и мислио сам да за мене више нема места у организацији.“

¹⁶ Денис је морао да се промени и да исправи то због чега је био укорен. Али шта му је помогло да се избори с негативним осећањима? Он каже: „Настојао сам да се заокупим духовним активностима. Значила ми је и подршка браће и сестара, као и охрабрење из библијских публикација. У Стражарској кули од 15. августа 2009, налази се чланак ’Можеш ли поново прихватити теократска задужења?‘, који је за мене био одговор на молитве. Највише ми је значио следећи савет: ’Док немаш додатне одговорности у скупштини, усредсреди се на јачање своје духовности.‘“ Денис је очигледно научио нешто из свега што му се догодило јер је након неколико година поново постао слуга помоћник.

17. Зашто искључење може помоћи преступнику? Наведи пример.

¹⁷ Искључење је још један начин на који нас Јехова опомиње. Тако се скупштина штити од лошег утицаја, а преступник се може подстаћи на покајање (1. Кор. 5:6, 7, 11). Роберт је био искључен скоро 16 година. Све то време, његови родитељи и његова браћа чврсто су се држали онога што Божја Реч каже о искљученим особама и нису се дружили с њим нити су му се јављали. Роберт је пре неколико година примљен у скупштину и добро духовно напредује. Он каже да га је став његове породице највише подстакао да се након толико година врати Јехови и његовој организацији. Он је још рекао: „Да су чланови моје породице имали и најмањи контакт са мном, рецимо да су само хтели да виде како сам, био бих тиме задовољан и вероватно ме жеља за њиховим друштвом не би подстакла да се вратим Богу.“

18. Каква глина треба да будемо у рукама нашег Великог Грнчара Јехове?

¹⁸ Иако можда нећемо доживети нешто слично, можемо се питати каква ћемо бити глина у рукама нашег Великог Грнчара Јехове. Како ћемо реаговати на његове савете и опомене? Да ли ћемо бити попут Давида или попут Саула? Наш Велики Грнчар је и наш Отац. Никада немојмо заборавити да „кога Јехова воли, њега укорава, као отац сина који му је мио“. Зато ’не одбацујмо Јеховине опомене и нека нам не буде мрзак његов укор‘ (Посл. 3:11, 12).