Da li se sećaš?
Da li si pažljivo čitao nedavna izdanja Stražarske kule? Pogledaj da li možeš da odgovoriš na sledeća pitanja:
Šta je bibliomantija i kako pravi hrišćani treba da gledaju na nju?
Bibliomantija je običaj da se Biblija nasumice otvori i da se pročita prvi stih koji zapadne za oko jer se veruje da će on pružiti potrebno vođstvo. Pravi hrišćani ne proriču po znamenju, već proučavaju Bibliju da bi dobro upoznali Božju volju i dobili Božje vođstvo (15. 12, strana 3).
Šta je „svet“ koji prolazi?
„Svet“ koji prolazi ne odnosi se na planetu već na ljude čiji život nije u skladu s Božjom voljom (1. Jov. 2:17). Zemlja i bogobojazni ljudi neće biti uništeni (1. 1, strane 5-7).
Premda je Avelj umro, kako je moguće da nam on još uvek govori? (Jevr. 11:4)
On to čini posredstvom svoje vere. Možemo se ugledati na njega i nastojati da razvijemo sličnu veru. On je još uvek izuzetan primer vere (1. 1, strana 12).
Kojim stvarima ne smemo dozvoliti da nas udalje od Jehove?
Neke od njih su: posao i karijera, rekreacija i zabava, druženje sa članom porodice koji je isključen, zaokupljenost tehnikom, briga o zdravlju, neispravno gledište o novcu i pridavanje prevelike pažnje svom mišljenju i položaju (15. 1, strane 12-21).
Zašto nam je Mojsije dobar primer poniznosti?
Mojsije se nije poneo zbog svog položaja i oslanjao se na Boga, a ne na sebe. Nikada nemojmo postati ponosni zbog svog uticaja, autoriteta ili ličnih sposobnosti, već se uzdajmo u Jehovu (Posl. 3:5, 6; 1. 2, strana 5).
Gde će živeti oni koji uskrsnu?
Određeni broj uskrsnulih, njih 144 000, dobiće život na Međutim, nebu. većina uskrsnulih živeće večno u raju na zemlji (1. 3, strana 6).
Šta znači to što su Izraelci bili „neobrezanog srca“? (Jer. 9:26).
Bili su tvrdoglavi i nisu hteli da se menjaju. Trebalo je da odbace sve misli, želje i motive koji su ih naveli da zanemare Jehovine zapovesti (Jer. 5:23, 24; 15. 3, strane 9-10).
Zašto se može reći da je Isus vodio smisaon život?
Svrha njegovog života je bila vršenje Božje volje. Veoma je voleo svog Oca i voleo je ljude. Zato je znao da ima ljubav i priznanje svog Oca, a to je neophodno za smisaon život (1. 4, strane 4-5).
Šta sve spada u zemaljski deo Božje organizacije?
Zemaljski deo Božje organizacije čine Vodeće telo, odbori podružnica, putujući nadglednici, starešinstva, skupštine i objavitelji (15. 4, strana 29).
Zašto se može reći da to što je Bog u prošlosti uništio zle nije okrutno?
Jehovi nije drago da oni koji su zli umru (Jezek. 33:11). Na osnovu toga kako je postupao u prošlosti vidi se da on uvek s ljubavlju upozorava ljude pre nego što ih kazni. To nam pruža nadu da možemo preživeti kada on u budućnosti bude uništavao zle (1. 5, strane 5-6).
Da li su Izraelci vešali na stub zločince osuđene na smrt?
Ne, premda su u drevno doba drugi narodi to činili. Možemo reći da su barem u periodu kada je nastao hebrejski deo Svetog pisma, Izraelci imali običaj da najpre pogube zločince, recimo kamenovanjem (Lev. 20:2, 27). Zatim bi njihovo telo obesili na stub kao upozorenje ostalim Izraelcima (15. 5, strana 13).
Zašto ljudi ne mogu da ostvare mir u svetu?
Iako ljudi ostvaruju izvanredna dostignuća, oni jednostavno ne mogu upravljati svojim koracima (Jer. 10:23). Svet je u Sataninoj vlasti i zato ljudi ne mogu da uspostave mir (1. Jov. 5:19; 1. 6, strana 16).
