1. Kakvu je situaciju Nemija zatekao kada je po drugi put došao u Jerusalim? (Videti sliku na početku članka.)

CEO Jerusalim je pričao o tome. Čovek koji se otvoreno protivio Jehovi zaposeo je jednu hramsku prostoriju. Leviti su napustili svoju službu. Starešine su trgovale na sabat umesto da su pružale dobar primer drugima. Mnogi Izraelci su se ženili tuđinkama. To su samo neke zapanjujuće stvari koje je Nemija otkrio kada je po drugi put došao u Jerusalim. Bilo je to neko vreme nakon 443. godine pre n. e. (Nem. 13:6).

2. Kako su Izraelci postali sveti narod?

² Izraelci su bili narod predan Bogu. Oni su 1513. godine pre n. e. svojevoljno pristali da vrše Jehovinu volju. Rekli su: „Vršićemo sve zapovesti koje je Jehova dao“ (Izl. 24:3). Zato ih je Bog posvetio, to jest izdvojio kao svoj izabrani narod. To je zaista bila velika čast! Mojsije je četrdeset godina kasnije podsetio Izraelce na tu činjenicu kada im je rekao: „Ti si svet narod pred Jehovom, svojim Bogom. Tebe je Jehova, tvoj Bog, izabrao između svih naroda na zemlji da budeš njegov narod, njegovo dragoceno vlasništvo“ (Pon. zak. 7:6).

3. U kakvom su duhovnom stanju bili Izraelci kada je Nemija ponovo došao u Jerusalim?

³ Nažalost, njihovo oduševljenje što ih je Bog izabrao za svoj narod nije dugo potrajalo. Premda je uvek bilo pojedinaca koji su služili Bogu, Izraelcima je često više bilo stalo do toga da se prikažu kao sveti narod nego da vrše Božju volju. U vreme kada je Nemija po drugi put došao u Jerusalim, već je bilo prošlo oko sto godina otkako su se neki Izraelci vratili iz Vavilona da bi obnovili obožavanje Jehove. I tada im je, po ko zna koji put, ponestalo revnosti za duhovne stvari.

4. Šta će nam pomoći da ostanemo sveti i čisti pred Jehovom?

⁴ Poput Izraelaca, i oni koji danas služe Jehovi u celini gledano jesu narod posvećen Bogu. I pomazani hrišćani i oni koji čine  „veliko mnoštvo“ jesu sveti, to jest izdvojeni za svetu službu (Otkr. 7:9, 14, 15; 1. Kor. 6:11). Niko od nas ne želi da izgubi taj položaj pred Bogom, kao što se to na kraju desilo Izraelcima. Šta će nam pomoći da nam se tako nešto ne desi i kako da ostanemo sveti i čisti pred Jehovom? U ovom članku ćemo razmotriti četiri stvari koje su istaknute u 13. poglavlju Nemije, a to su: (1) da se klonimo lošeg društva; (2) da podupiremo teokratsko uređenje; (3) da duhovne stvari smatramo važnijim od svega ostalog i (4) da nikada ne zaboravimo da smo Jehovine sluge. Razmotrimo sada svaku od tih stvari.

5, 6. Ko su bili Elijasiv i Tovija i zašto su se družili?

⁵ Pročitati Nemiju 13:4-9. Budući da smo okruženi mnogim lošim uticajima, nije nam lako da ostanemo sveti. Na primer, Biblija govori o prvosvešteniku Elijasivu i o jednom Amoncu koji se zvao Tovija i koji je verovatno bio u službi persijskog kralja. Toviji i njegovim saradnicima je bilo mnogo krivo što se Nemija trudio oko obnove jerusalimskih zidina (Nem. 2:10). Amoncima je bilo zabranjeno da kroče na područje hrama (Pon. zak. 23:3). Zašto je onda prvosveštenik izdvojio hramsku trpezariju za čoveka kakav je bio Tovija?

⁶ Tovija je bio Elijasivov blizak prijatelj. I Tovijina žena i žena njegovog sina Joanana poticale su iz izraelskog naroda. Mnogi Izraelci su pohvalno govorili o Toviji (Nem. 6:17-19). Jedan od Elijasivovih unuka bio je oženjen ćerkom Sanavalata, namesnika u Samariji, koji je bio jedan od Tovijinih najbližih saradnika (Nem. 13:28). Moguće je da je baš zbog svega toga prvosveštenik Elijasiv dozvolio da jedan nevernik i protivnik utiče na njega. Ali Nemija je pokazao da je veran Jehovi tako što je izbacio iz trpezarije sav Tovijin nameštaj.

7. Šta starešine, kao i svi ostali, ne smeju raditi ako žele da ostanu sveti u Jehovinim očima?

⁷ Mi smo narod koji je predan Jehovi i zato mu uvek moramo biti verni. Ukoliko se ne držimo njegovih pravednih merila, nećemo ostati sveti u njegovim očima. Ne smemo dozvoliti da zbog porodičnih veza zanemarimo biblijska načela. Starešine treba da se oslone na Jehovina merila, a ne na svoje mišljenje ili svoja osećanja (1. Tim. 5:21). Oni posebno vode računa da ne čine nešto čime bi ugrozili svoj dobar odnos s Bogom (1. Tim. 2:8).

8. Šta nijedan predani Jehovin sluga ne sme zaboraviti kada je reč o društvu?

⁸ Nemojmo zaboraviti da „loše društvo kvari dobre navike“ (1. Kor. 15:33). Čak i neki naši rođaci mogu loše uticati na nas. Elijasiv je dao dobar primer narodu kada je svojski podupirao Nemiju prilikom obnove jerusalimskih zidina (Nem. 3:1). Međutim, on je po svemu sudeći pod uticajem Tovije, kao i nekih drugih ljudi s vremenom počeo da radi ono zbog čega više nije bio svet u Jehovinim očima. Dobri prijatelji nas podstiču da se bavimo duhovnim stvarima, kao što su čitanje Biblije, posećivanje sastanaka i služba propovedanja. Posebno volimo i cenimo članove porodice koji nas podstiču da radimo ono što je ispravno.

9. Zašto je služba u hramu bila zanemarena i koga je Nemija smatrao odgovornim za to?

⁹ Pročitati Nemiju 13:10-13. Izgleda da u vreme kada je Nemija ponovo došao u Jerusalim Izraelci skoro uopšte nisu davali priloge  za hram. Leviti su napuštali službu i radili na svojim njivama, jer nisu imali od čega da izdržavaju sebe i svoju porodicu. Nemija je zbog takve situacije prekorio upravitelje. Oni očigledno nisu izvršavali svoje obaveze. Ili nisu skupljali desetak koji je narod davao ili ga nisu prosleđivali u hram, što je u stvari bio njihov zadatak (Nem. 12:44). Zato se Nemija pobrinuo da se skuplja desetak. Postavio je pouzdane ljude da nadgledaju hramska skladišta i raspodelu priloga.

10, 11. Kako možemo podupirati obožavanje istinitog Boga?

¹⁰ Koju pouku iz toga možemo izvući? Nemojmo zaboraviti da Jehovi treba da iskazujemo čast svojim imetkom (Posl. 3:9). Kada dobrovoljnim prilozima podupiremo delo propovedanja, mi samo dajemo Jehovi ono što mu već pripada (1. Let. 29:14-16). Možda smatramo da svojim skromnim prilozima ne možemo u dovoljnoj meri iskazati čast Jehovi. Ali on ih rado prihvata prvenstveno zato što ih dajemo od srca (2. Kor. 8:12).

¹¹ Jedna višečlana porodica je godinama jednom nedeljno pozivala na ručak jedan stariji bračni par specijalnih pionira. Iako je u toj porodici bilo osmoro dece, majka je obično govorila: „Šta su još dva tanjira za stolom za kojim nas je desetoro?“ Možda izgleda da to što su činili nije bilo nešto veliko, ali pioniri su im zaista bili zahvalni za takvu gostoljubivost. A i oni su pružili nešto svojim domaćinima. Ohrabrujućim rečima i iskustvima podstakli su decu da duhovno napreduju. Sva deca su kasnije počela sa punovremenom službom.

12. Koji dobar primer daju naimenovana braća u skupštini?

¹² Iz Nemijinog primera možemo izvući još jednu pouku, a to je da naimenovana braća u današnje vreme treba da pružaju dobar primer u podupiranju teokratskog uređenja. Braća i sestre u skupštini se mogu ugledati na njih. Za starešine je dobar primer i apostol Pavle. On je podupirao obožavanje istinitog Boga i davao je korisne savete. Na primer, dao je dosta korisnih predloga što se tiče sakupljanja priloga (1. Kor. 16:1-3; 2. Kor. 9:5-7).

13. Šta su neki Izraelci radili na sabat?

¹³ Pročitati Nemiju 13:15-21. Ako dozvolimo sebi da postanemo preokupirani materijalnim stvarima, postepeno ćemo oslabiti u  duhovnom pogledu. Prema Izlasku 31:13, držanje sabata svake sedmice trebalo je da podseti Izraelce da su oni narod posvećen Bogu. Sabat je bio izdvojen za porodično proučavanje, molitvu i razmišljanje o Božjem zakonu. Međutim, za neke Izraelce u Nemijino doba sabat je postao kao i svaki drugi radni dan. Obožavanje Jehove bilo je gurnuto u stranu. Kad je Nemija video šta se dešava, naredio je da se u sumrak uoči sabata zatvore gradske kapije kako bi oterao strane trgovce pre nego što počne sabat.

14, 15. (a) Šta nam se može desiti ako smo zaokupljeni zarađivanjem novca? (b) Kako možemo ući u Božji počinak?

¹⁴ Šta možemo naučiti od Nemije? Jedna stvar je da ne treba da budemo zaokupljeni zarađivanjem novca, jer bi se u suprotnom lako moglo desiti da oslabi naša ljubav prema Jehovi, naročito ako volimo svoj posao. Setimo se da je Isus rekao da ne možemo robovati dvojici gospodara. (Pročitati Mateja 6:24.) Nemija je mogao da zaradi dosta novca i da trguje sa Tircima i drugim trgovcima. Ali na šta je trošio svoje vreme? (Nem. 5:14-18). On je svesrdno pomagao svojoj braći i činio je ono što je doprinosilo posvećenju Jehovinog imena. Isto tako se i danas starešine i sluge pomoćnici usredsređuju na ono što je korisno za čitavu skupštinu, a braća i sestre ih zbog toga vole i cene. Zato među Božjim narodom vladaju ljubav, mir i osećaj sigurnosti (Jezek. 34:25, 28).

¹⁵ Iako današnji hrišćani ne treba da drže sabat, apostol Pavle je rekao da „Božjem narodu ostaje sabatni počinak“. Zatim je dodao: „Ko uđe u Božji počinak, i sam počiva od svojih dela, kao i Bog od svojih“ (Jevr. 4:9, 10). Kao pravi hrišćani možemo ući u Božji počinak ako smo poslušni Bogu i ako postupamo u skladu s njegovom namerom. Da li su za tebe i tvoju porodicu porodično proučavanje, posećivanje sastanaka i služba propovedanja važniji od svega ostalog? Možda sa više odlučnosti treba da zastupamo svoj stav pred poslodavcem ili kolegama na poslu, naročito ako oni nemaju razumevanja za to što teokratskim stvarima dajemo prednost. Možda i mi, figurativno rečeno, treba da ’zatvorimo kapije grada i oteramo Tirce‘ da bismo dali prednost i poklonili pažnju svetim stvarima. Budući da smo posvećeni, bilo bi dobro da se pitamo da li svojim načinom života pokazujemo da smo izdvojeni za službu Jehovi (Mat. 6:33).

16. Kako su Izraelci u Nemijino vreme skoro zaboravili da su izabrani narod?

¹⁶ Pročitati Nemiju 13:23-27. U Nemijino vreme Izraelci su se ženili tuđinkama. Kada je Nemija prvi put bio u Jerusalimu, on je zajedno sa svim starešinama potpisao dokument kojim su obavezali Izraelce da se ne žene tuđinkama (Nem. 9:38; 10:30). Međutim, kada je godinama kasnije po drugi put došao u Jerusalim, video je da su se Izraelci ženili tuđinkama i da su bili na dobrom putu da potpuno zaborave da su Božji izabrani narod! Deca tih tuđinki nisu čak ni znala hebrejski jezik. Da li će ta deca kad porastu uopšte smatrati da su Izraelci? Ili će pre za sebe reći da su Azoćani, Amonci ili Moavci? Pošto ne znaju hebrejski jezik, da li će uopšte moći da razumeju Božji zakon? Kako će upoznati Jehovu i izabrati da služe njemu, a ne lažnim bogovima kojima su se klanjale njihove majke? Nemija je odmah morao nešto da preduzme (Nem. 13:28).

17. Kako roditelji mogu pomoći svojoj deci da razviju dobar odnos s Jehovom?

 ¹⁷ Roditelji danas treba da preduzmu sve što mogu da bi pomogli svojoj deci da postanu Božje sluge. Zato bi trebalo da se pitaju da li njihova deca znaju „čist jezik“ biblijske istine, to jest da li razumeju biblijska učenja i da li s drugima razgovaraju o njima (Sof. 3:9). Šta se na osnovu njihovih reči može zaključiti? Da li na njih utiče Božji duh ili duh ovog sveta? Nemojte se obeshrabriti ako vidite da tu ima nekih propusta. Učenje jezika zahteva vreme, naročito ako smo okruženi nekim stvarima koje nam odvlače pažnju. Svet vrši ogroman pritisak na vašu decu da budu neposlušna Jehovi. Zato budite strpljivi i tokom porodičnog proučavanja, kao i u drugim prilikama pomozite svojoj deci da razviju blizak odnos s Jehovom (Pon. zak. 6:6-9). Pomozite im da uvide zašto je dobro da budu drugačiji od Sataninog sveta (Jov. 17:15-17). Trudite se da im doprete do srca.

18. Zašto su roditelji u najboljoj poziciji da pomognu svojoj deci da se predaju Jehovi?

¹⁸ Na kraju krajeva, svako dete mora samo za sebe doneti odluku da li će služiti Bogu. Ali vi kao roditelji ipak možete mnogo toga učiniti. Treba da im budete dobar primer, da jasno postavite granice i da razgovarate sa svojom decom o posledicama nekih odluka. Roditelji, vi ste u najboljoj poziciji da pomognete svojoj deci da donesu odluku da služe Jehovi. Potrebna im je vaša pomoć da postanu i ostanu Jehovine sluge. Naravno, svi se moramo truditi da sačuvamo svoje simbolične „haljine“, to jest da živimo po Jehovinim merilima i da razvijamo hrišćanske osobine (Otkr. 3:4, 5; 16:15).

19, 20. Šta treba da radimo da bi nas Jehova ’pamtio po dobru‘?

¹⁹ Jedan od Nemijinih savremenika bio je i prorok Malahija, koji nam je otkrio da se pred Jehovom „piše knjiga sećanja za one koji se boje Jehove i koji razmišljaju o njegovom imenu“ (Mal. 3:16, 17). Jehova nikada neće zaboraviti one koji imaju strahopoštovanje pred njim i koji vole njegovo ime (Jevr. 6:10).

²⁰ Nemija se molio Jehovi sledećim rečima: „Seti me se, Bože moj, po dobru“ (Nem. 13:31). Ako se i dalje budemo klonili lošeg društva, ako podupiremo teokratsko uređenje, ako nam duhovne stvari budu važnije od svega i ako ne zaboravimo da smo Jehovine sluge, naše ime će poput Nemijinog biti zapisano u Božjoj knjizi sećanja. I dalje ’ispitujmo da li smo u veri‘ (2. Kor. 13:5). Jehova će nas ’pamtiti po dobru‘ ako se i dalje budemo trudili da ostanemo deo njegovog svetog naroda.