1, 2. U kojoj meri su na nas uticali vaspitanje i sredina u kojoj smo odrasli?

VASPITANJE i sredina u kojoj smo odrasli u velikoj meri su oblikovali našu ličnost. Naš ukus kada je reč o hrani i odeći pa čak i naše ponašanje u izvesnoj meri su određeni uticajem ljudi iz našeg okruženja i uticajem naših životnih okolnosti.

² Naravno, to je tako i što se tiče mnogo važnijih stvari. Na primer, u porodičnom krugu smo naučili šta je ispravno i prihvatljivo, a šta nije. Doduše, ljudi se razlikuju kada je reč o vrednostima i na mnogo toga se može gledati kao na stvar ličnog ukusa. Ponekad na naše odluke utiče i naša savest. U Bibliji piše da se oni koji ne služe Bogu često „po prirodi drže onoga što je u zakonu“ (Rimlj. 2:14). Ali ako u Božjem zakonu nemamo konkretne smernice o nekoj situaciji, da li to onda znači da možemo slobodno da se oslonimo na sopstvena gledišta i merila, kao i na ono što je opšteprihvaćeno u našoj sredini?

3. Navedi dva razloga zbog kojih se Božje sluge ne vode gledištima i merilima ovog sveta?

³ Postoje barem dva razloga zbog kojih Božje sluge to ne rade. Kao prvo, u Bibliji piše: „Neki se put čoveku čini ispravnim, ali na kraju vodi u smrt“ (Posl. 16:25). Pošto smo rođeni u grehu, niko od nas ne može savršeno znati šta je za naše dobro i uvek donositi dobre odluke (Posl. 28:26; Jer. 10:23). Kao drugo, u Bibliji piše da iza onoga što je u svetu popularno i prihvaćeno stoji Satana, „bog ovog sveta“ (2. Kor. 4:4; 1. Jov. 5:19). Prema tome, ako želimo Jehovin blagoslov i priznanje, neophodno je da poslušamo savet iz Rimljanima 12:2. (Pročitati.)

4. Šta ćemo razmotriti u ovom članku?

⁴ U ovom članku ćemo detaljnije razmotriti nekoliko važnih misli iz Rimljanima  12:2 i dobićemo odgovore na sledeća pitanja: (1) Zašto je potrebno da se ’preobrazimo‘, to jest promenimo? (2) Šta to obuhvata? i (3) Kako to možemo učiniti?

5. Kome se apostol Pavle obratio u Rimljanima 12:2?

⁵ Apostol Pavle je poslanicu Rimljanima, koju je napisao otprilike 56. n. e., uputio svojoj pomazanoj braći i sestrama, a ne ljudima koji nisu služili Bogu (Rimlj. 1:7). On je podstakao svoje suvernike da se preobraze i da ne dozvole da ih „i dalje oblikuje ovaj svet“. Taj „svet“ o kom je Pavle govorio odnosio se na merila, običaje, ponašanje i stavove koji su bili tipični za rimsko društvo. Činjenica da je Pavle koristio izraz „i dalje“ ukazuje na to da su neki u Rimu bili pod uticajem sveta čak i nakon što su postali hrišćani. Kako je tadašnji svet uticao na njih?

6, 7. Zašto su društvo i religija starog Rima predstavljali pravi izazov za hrišćane u Pavlovo vreme?

⁶ Turisti koji danas obilaze Rim imaju priliku da vide ono što je preostalo od hramova, grobnica, spomenika, arena, pozorišta i drugih građevina, od kojih neke potiču još iz prvog veka. Na osnovu tih ostataka iz prošlosti može se steći određena slika o društvu i religiji starog Rima. Pored toga, istorija je zabeležila da su se u starom Rimu održavale gladijatorske borbe, trke dvokolica, kao i mnogi pozorišni i muzički komadi koji su obrađivali razne teme, od kojih su neke bile besramne. Rim je bio i razvijen trgovački centar, koji je pružao mnogo prilika da se dobro zaradi (Rimlj. 6:21; 1. Petr. 4:3, 4).

⁷ Premda su imali brojne hramove i božanstva, Rimljani nisu pridavali važnost tome da se približe svojim bogovima. Njihova religija se mahom sastojala od rituala koji su bili povezani sa rođenjima, venčanjima i pogrebima. Ti rituali su praktično bili utkani u društveno uređenje. Nema sumnje da je sve to bio pravi izazov za hrišćane u Rimu. Pošto su mnogi od njih poticali iz te sredine, morali su da se promene i sasvim je jasno da krštenje nije bilo kraj takvih promena.

8. Zašto današnji svet predstavlja opasnost za Božje sluge?

⁸ I današnji svet predstavlja opasnost za Božje sluge. Zašto se to može reći? Zato što je duh sveta svuda oko nas. (Pročitati Efešanima 2:2, 3 i 1. Jovanovu 2:16.) Pošto smo svakodnevno izloženi željama, razmišljanjima, vrednostima i moralu ovog sveta, neprestano smo u opasnosti da postanemo njegov plen. Zato imamo mnogo razloga da poslušamo Božju Reč, koja nas podstiče: „Ne dajte da vas i dalje oblikuje ovaj svet, nego se preobrazite.“ Kako to možemo učiniti?

9. Šta su mnogi uradili da bi ispunili uslove za krštenje?

⁹ Kada neko proučava Bibliju i primenjuje njene savete, počinje da duhovno napreduje i to se vidi po tome što svoj život usklađuje sa onim što uči. Na primer, on više ne učestvuje u običajima krive religije i trudi se da razvija hrišćanske osobine (Ef. 4:22-24). Veoma nam je drago što svake godine na stotine hiljada njih napreduju do te mere da ispunjavaju uslove za krštenje, kojim pokazuju da su se predali Jehovi Bogu. A to sigurno raduje i Jehovino srce (Posl. 27:11). Međutim, dobro je da se pitamo: Da li su te promene sve što je neophodno?

10. Zašto se za nekog ko se popravio na nekom polju ne može reći da se istinski promenio?

¹⁰ Da bi se neko istinski promenio, potrebno je više od toga da u izvesnoj meri napreduje ili da se popravi na nekom polju. Recimo, neki proizvod koji je već neko vreme u prodaji može se reklamirati kao nešto novo, ali da u suštini ostane isti. U stvarnosti je taj proizvod možda dobio samo jedan nov sastojak ili lepšu ambalažu. Što se tiče izraza ’preobrazite se‘, u jednom rečniku stoji sledeće: ’U Rimljanima 12:2 pravi se kontrast između površnih promena pod uticajem ovog sveta i unutrašnjeg preobražaja koji je rezultat obnavljanja uma pod uticajem svetog duha‘ (Vine’s Expository Dictionary). Prema tome, da bi se Božje sluge preobrazile, nije dovoljno da samo odbace loše navike, nečist govor i nemoralne postupke. Čak i neki koji ne proučavaju Bibliju nastoje da manje-više izbegavaju takve stvari. Dakle, šta onda pravi hrišćani treba da urade da bi se preobrazili?

11. Prema rečima apostola Pavla, kako se hrišćani mogu preobraziti?

¹¹ Apostol Pavle je napisao: ’Preobrazite se obnavljanjem svog uma.‘ U Bibliji reč „um“ ukazuje na način razmišljanja, stavove i sposobnost rasuđivanja. Na početku svog pisma Rimljanima, Pavle je govorio o ljudima čije razmišljanje Bog ne odobrava i rekao je da su oni puni ’nepravde, zloće, lakomstva, pokvarenosti, zavisti, ubistva, svađe, prevare‘ i drugih loših stvari (Rimlj. 1:28-31). S obzirom na to, nije nikakvo čudo što je Pavle podsticao Božje sluge koje su bile odgajane u takvoj sredini da se ’preobraze obnavljanjem svog uma‘.

12. Na koji način danas razmišlja većina ljudi i zašto se Božje sluge toga moraju čuvati?

¹² Nažalost, u ovom svetu smo okruženi ljudima čija ličnost odgovara opisu koji je apostol Pavle zabeležio. Oni verovatno misle da je staromodno ili uskogrudo insistirati na poštovanju moralnih merila i principa. Mnogi prosvetni radnici i roditelji  imaju previše popustljivo gledište i zastupaju stav da svako ima pravo da sam za sebe odluči šta je ispravno. Za njih je sve relativno i ne postoji ništa što bi bilo apsolutno tačno. Čak i mnogi koji tvrde da su religiozni smatraju da mogu da rade ono što misle da je ispravno i da ne moraju da slušaju Boga i njegove zapovesti (Ps. 14:1). Božje sluge se moraju čuvati takvog razmišljanja. Ukoliko nismo oprezni, moglo bi nam se desiti da razvijemo slično gledište o Božjoj organizaciji. Na primer, možda nismo spremni da prihvatimo kako je nešto organizovano u skupštini i možda se čak žalimo na svaku stvar koja nam se ne dopada. Ili možda nismo spremni da poslušamo na Bibliji temeljen savet što se tiče zabave i razonode, interneta i visokog obrazovanja.

13. Zašto treba da se iskreno preispitamo?

¹³ Prema tome, ako ne želimo da nas i dalje oblikuje ovaj svet, neophodno je da iskreno preispitamo svoje najdublje stavove i gledišta, kao i ciljeve i vrednosti. Drugima su ti aspekti naše ličnosti najverovatnije nepoznati i možda nam čak kažu da u duhovnom pogledu dobro stojimo. Pa ipak, samo mi znamo da li nas je ono što smo naučili iz Biblije zaista promenilo i da li biblijska istina još uvek utiče na nas. (Pročitati Jakovljevu 1:23-25.)

14. Kako možemo utvrditi šta kod sebe treba da promenimo?

¹⁴ Da bismo se iz korena promenili, neophodno je da dopremo do najdubljih delova svoje ličnosti. Šta nam može pomoći u tome? Kada iz Biblije saznamo šta Jehova očekuje od nas, naša reakcija na ono što smo pročitali pokazuje šta nam je u srcu i šta treba da promenimo da bi naše ponašanje bilo u skladu s Božjom voljom (Rimlj. 12:2; Jevr. 4:12).

15. U kom smislu nas Jehova oblikuje?

¹⁵ Pročitati Isaiju 64:8. Prorok Isaija je koristio jedno poređenje koje nas podstiče da razmislimo o nečemu. Naime, pošto se kaže da je Jehova Grnčar, a da smo mi glina, postavlja se pitanje: U kom smislu nas on oblikuje? Naravno da on to ne radi doslovno ulepšavajući naš izgled. On nas oblikuje, to jest poučava, u duhovnom smislu. Ako mu dopustimo da nas oblikuje, preobrazićemo se u srcu, to jest u duhovnom pogledu, a upravo to nam je potrebno da bismo odoleli uticajima ovog sveta. Ali kako nas Jehova oblikuje?

16, 17. (a) Objasni kako grnčar pravi kvalitetnu grnčariju. (b) Kako nam Božja Reč pomaže da se preobrazimo da bismo bili dragoceni Jehovi?

¹⁶ Da bi jedan grnčar napravio kvalitetnu grnčariju, mora koristiti glinu prvoklasnog kvaliteta. Pri tom je neophodno da uradi dve stvari. Kao prvo, treba da je ispere i tako iz nje ukloni nečistoću. Kao drugo, neophodno je da glinu pomeša sa odgovarajućom količinom vode i da je izmesi tako da je može oblikovati.

¹⁷ Zanimljivo je što se voda koristi da bi se uklonila nečistoća iz gline, ali i da bi glina dobila odgovarajuću gustinu i elastičnost kako bi se od nje mogla napraviti čak i neka skupocena posuda. Verovatno nam je jasno da Božja Reč ima sličnu ulogu u našem životu. Ona nam pomaže da odbacimo način razmišljanja koji smo imali dok nismo poznavali Boga, kao i da se preobrazimo i budemo dragoceni u Božjim očima (Ef. 5:26). Razmislimo samo koliko smo puta bili  podstaknuti da svakodnevno čitamo Bibliju i da redovno dolazimo na naše sastanke, na kojima se ona razmatra. Zašto nas Božja organizacija podstiče da to radimo? Zato što nas Jehova na taj način oblikuje (Ps. 1:2; Dela 17:11; Jevr. 10:24, 25).

18. (a) Zašto je važno da duboko razmišljamo o onome što saznajemo iz Božje Reči? (b) Koja pitanja možemo postaviti sebi?

¹⁸ Međutim, da bi nam Božja Reč pomogla da se menjamo, nije dovoljno samo da je redovno čitamo i proučavamo. Mnogi povremeno čitaju Bibliju i zato prilično dobro znaju šta stoji u njoj. Možda smo u službi propovedanja naišli na takve ljude. Neki od njih čak znaju napamet neke biblijske stihove. * Ali to nema veliki uticaj na njihovo razmišljanje i način života. Zašto? Zato što ako neko želi da mu Božja Reč pomogne da se menja, on mora svim srcem prihvatiti ono što sazna iz nje. Stoga je potrebno da izdvajamo vreme da razmišljamo o onome što učimo. Dobro je da se pitamo: ’Da li sam uveren da je ovo istina, a ne samo neko versko učenje? Da li razumem kako ono što učim mogu primeniti u svom životu ili na to gledam samo kao na nešto što treba da prenesem drugima? Da li sam uveren da je Jehovi stalo do mene kao pojedinca?‘ Duboko razmišljanje o ovim pitanjima pomoći će nam da još više volimo Jehovu, a iskrena ljubav prema njemu će nas podstaći da se poboljšamo tamo gde je to potrebno (Posl. 4:23; Luka 6:45).

19, 20. Primena kog biblijskog saveta nam može doneti mnogo blagoslova?

¹⁹ Redovno čitanje Božje Reči i duboko razmišljanje o njoj motivisaće nas da i dalje radimo na onome što smo u izvesnoj meri već postigli. U Bibliji se o tome kaže: „Svucite staru ličnost i njena dela, i obucite novu ličnost, koja se obnavlja dobrim poznavanjem Božje volje“ (Kol. 3:9, 10). Ako nastojimo da dobro razumemo Božju Reč i da živimo u skladu s njom, razvićemo hrišćanske osobine koje će nas zaštititi od Sataninih podmuklih napada.

²⁰ Apostol Petar nas podseća: „Kao poslušna deca, nemojte dozvoliti da vas i dalje oblikuju želje koje ste imali.“ On nam još kaže: ’Budite sveti u svemu što činite‘ (1. Petr. 1:14, 15). Ako dajemo sve od sebe da odbacimo način razmišljanja i stavove koje smo ranije imali i ako nastojimo da se preobrazimo, imaćemo mnogo blagoslova. U sledećem članku će biti više reči o tome.