Kada umre neko koga volimo, normalno je da plačemo za njim jer znamo koliko će nam nedostajati. Premda je Isus voleo Lazara, on nije plakao zato što je Lazar preminuo. Iz konteksta ovog dela Biblije saznajemo da je on plakao zato što mu je bilo žao onih koje je Lazareva smrt pogodila (Jov. 11:36).

Kada je Isus čuo da je Lazar bolestan, nije požurio da ode kod njega da bi ga izlečio. U Bibliji piše: „Kad je [Isus] čuo da je on bolestan, ostao je još dva dana u mestu u kom je bio“ (Jov. 11:6). Zašto Isus nije odmah otišao? Imao je razloga za to. Rekao je: „Ova bolest nije za smrt, nego je za Božju slavu, da bi se njom proslavio Sin Božji“ (Jov. 11:4). Smrt nije bila krajnji ishod Lazareve bolesti. Isus je nameravao da Lazarevu smrt iskoristi za „Božju slavu“. Kako? Spremao se da izvrši posebno čudo, naime da svog dragog prijatelja podigne iz mrtvih.

Isus je ovom prilikom u razgovoru sa svojim učenicima smrt uporedio sa snom. Zato im je rekao da ’ide da probudi Lazara‘ (Jov. 11:11). Isusu je bilo lako da ga vrati u život baš kao što je nekom roditelju lako da probudi svoje dete iz sna. Prema tome, nije bilo razloga da Isus mnogo tuguje zbog Lazareve smrti.

Zašto je onda plakao? Kao što smo već spomenuli, odgovor možemo naći u kontekstu. Kada je sreo Lazarevu sestru Mariju i video kako ona i drugi plaču, „bio je duboko dirnut i potresen“. Njihov bol ga je toliko pogodio da je u Bibliji zapisano da je bio „potresen“. Zato je zaplakao. Veoma ga je pogodila tuga njegovih voljenih prijatelja (Jov. 11:33, 35).

Iz ovog događaja učimo da Isus ima moć da naše voljene vrati u život i podari im zdravlje, a to će učiniti u predstojećem novom svetu. Takođe saznajemo da Isus razume one kojima je neko umro. To znači da i mi treba da saosećamo sa onima koji žale zbog smrti svojih voljenih.

Isus je znao da će uskrsnuti Lazara, ali je zaplakao jer je iskreno voleo svoje prijatelje i saosećao s njima. Saosećanje može podstaći i nas da ’plačemo s onima koji plaču‘ (Rimlj. 12:15). Takvo tugovanje nije dokaz da neko nema dovoljno vere u uskrsenje. Sasvim je na mestu da se ugledamo na Isusa, koji je saosećao sa ožalošćenima i plakao s njima iako je znao da će uskrsnuti Lazara.