1. О ком скупу Божјег народа ћемо говорити и о чему бисмо могли размишљати?

„УСТАНИТЕ, благосиљајте Јехову, свог Бога, одувек и заувек.“ Левити су овим упечатљивим речима позвали Божји народ да се окупи и упути молитву Јехови. То је једна од најдужих молитви забележених у Библији (Нем. 9:4, 5). Било је то у Јерусалиму, 24. дана седмог јеврејског месеца, тишрија (септембар/октобар), 455. године пре н. е. Док будемо говорили о догађајима који су претходили овом посебном дану, размислимо о следећим питањима: ’Како је оно што су Левити редовно радили допринело томе да тај скуп буде нешто заиста посебно? Које још поуке можемо извући из ове смисаоне и промишљене молитве?‘ (Пс. 141:2).

2. Какав су нам пример оставили Израелци када су се окупили након обнове јерусалимских зидина?

² Месец дана пре овог догађаја Јудејци су завршили обнову јерусалимских зидина (Нем. 6:15). Божји народ је завршио тај посао за само 52 дана, а затим су посветили пажњу својим духовним потребама. Зато су се првог дана наредног месеца, то јест тишрија, окупили на тргу да би слушали Јездру и друге Левите како читају и објашњавају Божји закон. Читаве породице, укључујући и децу, стајале су и слушале „од сванућа до поднева“. Какав диван пример за нас. Иако се наши састанци можда одржавају у лепим и пријатним Дворанама Краљевства, можда нам за време програма мисли лутају или размишљамо о мање важним стварима. Ако је тако, размислимо поново о примеру тих Израелаца из старог доба. Они не само што су слушали оно што су им Јездра и Левити читали, већ су узели те речи к срцу и плакали  јер су схватили да су као народ занемарили Божји закон (Нем. 8:1-9).

3. Коју су заповест Израелци послушали?

³ Али то није била прилика да пред свима признају своје грехе. Пошто је био празник, Јехова је желео да буду радосни (Бр. 29:1; Зато је Немија рекао народу: „Идите, једите сочна јела и пијте слатко пиће и шаљите храну онима за које ништа није припремљено, јер је овај дан свет нашем Господу. Не будите жалосни, јер је радост Јеховина ваша тврђава.“ Народ је послушао и то је био дан велике радости (Нем. 8:10-12).

4. (а) Шта су урадили поглавари породица и шта су установили? (б) Шта су Левити радили свих дана тог празника?

⁴ Поглавари породица су се већ наредног дана окупили да би проучавали Божји закон и видели како га се могу држати. Нашли су да је у Закону записано да од 15. до 22. тишрија треба да славе Празник сеница који се завршавао свечаним збором и одмах су почели са припремама. Била је то најуспешнија прослава Празника сеница још од времена Исуса Навина и у народу је владало велико весеље. „Од првог до последњег дана“ тог празника, Левити су наглас читали народу Божји закон (Нем. 8:13-18).

5. Шта су Израелци урадили пре него што су се Левити помолили Јехови?

⁵ Два дана после празника дошло је време да Израелци јавно признају Јехови да се нису држали његовог Закона. То није био дан за празновање. Божји народ је постио одевен у кострет као знак жалости. Левити су од јутарњих сати поново читали народу Божји закон. То је трајало отприлике три сата. Поподне су „признавали грехе и клањали се Јехови, свом Богу“. А затим су се Левити помолили за цео народ (Нем. 9:1-4;

6. Шта је помогло Левитима да Јехови упуте смисаону и промишљену молитву и коју поуку ми из тога можемо извући?

⁶ Левити су редовно читали Божји закон, што им је сигурно помогло да овом приликом упуте Јехови смисаону и промишљену молитву. У првом делу молитве су споменули Јеховина дела и особине. У другом делу су навели многобројне грехе израелског народа и отворено су рекли да народ није био вредан Јеховиног великог милосрђа (Нем. 9:19, 27, 28, 31). И наше молитве могу бити смисаоне и промишљене ако сваког дана читамо Божју Реч и дубоко размишљамо о њој, јер тако дозвољавамо Јехови да нам говори пре него што се ми њему обратимо (Пс. 1:1, 2).

7. Коју су молбу Левити упутили Јехови и шта из тога учимо?

 ⁷ У овој молитви се налази само једна једноставна молба. Она је записана у 32. стиху у коме се каже: „А сада, Боже наш, Боже велики и моћни, ти који уливаш страх, који се држиш савеза и показујеш милост, нека не буде незнатна пред твојим лицем сва ова невоља која је снашла нас, наше краљеве, наше кнезове, наше свештенике, наше пророке, наше праочеве и цео твој народ од времена асирских краљева па до данас.“ Овај добар пример показује да у нашим молитвама најпре треба да хвалимо Јехову и да му се захваљујемо, па тек након тога да га за нешто молимо.

8, 9. (а) На основу којих речи се може видети да су Левити заиста били понизни? (б) Које су две небеске војске Левити по свему судећи споменули?

⁸ Иако су се Левити у тој молитви изразили заиста лепим речима, они су били понизни и сматрали су да Јехова заслужује још већу хвалу. Зато су на почетку молитве рекли: „Нека је благословљено твоје славно име које је узвишено изнад сваког благослова и сваке хвале“ (Нем. 9:5).

⁹ У молитви се даље каже: „Ти си једини, Јехова. Ти си створио небеса, небо над небесима, и сву војску њихову, земљу и све што је на њој, мора и све што је у њима, и ти све то одржаваш у животу и војска небеска клања ти се“ (Нем. 9:6). Јехова Бог је створио читав свемир са безбројним галаксијама. Ништа мање величанствена није ни наша планета са заиста невероватном способношћу да подржава разнолики живи свет који се размножава по својим врстама. Сведоци тога су били и Божји свети анђели, описани као „небеска војска“ (1. Краљ. 22:19; Јов 38:4, 7). Ти анђели понизно извршавају Божју вољу служећи несавршеним људима „који ће наследити спасење“ (Јевр. 1:14). И ми данас служимо Јехови уједињено попут добро увежбане војске, а изузетно леп пример анђела треба да нам помогне да то и даље понизно чинимо (1. Кор. 14:33, 40).

10. Шта учимо о Јехови на основу тога како је поступао са Аврахамом?

¹⁰ Левити су затим споменули шта је Јехова учинио за Аврама. Када је Аврам имао 99 година, Јехова му је рекао да ће му променити име у Аврахам, што значи „отац мноштва“, иако од своје жене Сараје није имао ниједно дете (Пост. 17:1-6, 15, 16). Бог му је још обећао да ће његово потомство наследити хананску земљу. Људи често  забораве шта су обећали, али Јехова то никада не ради. Левити су у молитви рекли о Јехови: „Ти си Јехова истинити Бог, који си изабрао Аврама и извео га из Ура Халдејског и дао му име Аврахам. И видео си да је његово срце верно пред тобом, и зато си с њим склопио савез да ћеш му дати земљу Хананаца [...] да ћеш је дати његовом потомству. И испунио си своје речи, јер си праведан“ (Нем. 9:7, 8). Будимо и ми попут нашег праведног Бога и трудимо се да увек одржимо своја обећања (Мат. 5:37).

11, 12. Шта значи име Јехова и како је Бог доказао да с пуним правом носи то име?

¹¹ Име Јехова значи „Он проузрокује да постане“. Оно приказује Јехову као онога ко непрестано ради на испуњавању својих обећања. То је посебно дошло до изражаја када су Аврахамови потомци били робови у Египту. Јехова је обећао да ће их ослободити и одвести у Обећану земљу. Чинило се да је то просто немогуће. Међутим, Јехова је проузроковавши низ догађаја испунио своје обећање и доказао да с пуним правом носи то јединствено и узвишено име.

¹² Левити су у својој молитви рекли о Јехови следеће: „Видео си невољу наших очева у Египту и чуо си њихову вику код Црвеног мора. И учинио си знакове и чуда над фараоном и над свим његовим слугама и над целим народом његове земље, јер си знао да су дрско поступали с њима. И стекао си себи име какво данас имаш. Пред њима си раздвојио море, тако да су прешли посред мора по сувом, а оне који су их гонили бацио си у дубине као камен у силне воде.“ Затим се у молитви каже шта је још Јехова учинио за свој народ: „Ти си покорио пред њима становнике те земље, Хананце [...] Освојили су утврђене градове и плодну земљу, и заузели су куће пуне сваког добра, ископане бунаре, винограде, маслињаке и многе воћке, и јели су, наситили се, угојили се и уживали у твојој великој доброти“ (Нем. 9:9-11, 24, 25).

13. Како се Јехова постарао за духовне потребе Израелаца, али како су они касније реаговали?

¹³ Јехова је још много тога учинио да би испунио своја обећања. На пример, Јехова се побринуо за духовне потребе Израелаца убрзо након што су изашли из Египта. Левити су у молитви рекли да је Јехова ’сишао на гору Синај и с неба говорио с њима, и дао им праведне наредбе и закон истине, добре прописе и заповести‘ (Нем. 9:13). Јехова је желео да поучи свој народ да би кад уђу у Обећану земљу достојно носили његово свето име, али они су врло брзо заборавили шта је он све учинио за њих. (Прочитати Немију 9:16-18.)

14, 15. (а) Како је Јехова био милосрдан према свом народу? (б) Шта учимо из начина на који се Јехова опходио према Израелцима?

¹⁴ У овој молитви Левити спомињу два конкретна греха која су Израелци починили убрзо након што су обећали да ће се држати Божјег закона који су добили на гори Синај. Због тога су заслужили да их Јехова остави у пустињи да умру. Али молитва садржи следеће речи хвале упућене Јехови: „Ти их у свом великом милосрђу ниси оставио у пустињи [...] Четрдесет година хранио си их [...] Ништа им није недостајало. Одећа им се није похабала и ноге им  нису отицале“ (Нем. 9:19, 21). Јехова и нама данас обезбеђује све што нам је потребно да бисмо му верно служили. Никада немојмо изгубити веру у Јехову и постати непослушни попут хиљада Израелаца који су због тога умрли у пустињи. Све то је ’написано за упозорење нама, који живимо на крају овог поретка‘ (1. Кор. 10:1-11).

¹⁵ Нажалост, Израелци који су ушли у Обећану земљу нису остали верни Јехови. Почели су да обожавају хананске богове, што је значило да су постали неморални и чак приносили своју децу на жртву. Зато је Јехова дозволио околним народима да их тлаче. Када су се кајали за своје грехе, Јехова им је милосрдно опраштао и избављао их од непријатеља. То се дешавало „много пута“. (Прочитати Немију 9:26-28, 31.) Левити су отворено рекли: „Ти си много година био стрпљив с њима, опомињао си их својим духом преко својих пророка, али они нису слушали. На крају си их предао у руке другим народима“ (Нем. 9:30).

16, 17. (а) Шта се догодило када су Израелци после изгнанства постали непослушни Јехови? (б) Шта су Израелци признали и шта су обећали?

¹⁶ Чак и када су се вратили из изгнанства, поново су били непослушни Јехови. До чега је то довело? Левити су рекли следеће: „Ево, ми смо данас робови! У земљи коју си дао нашим праочевима да једу њене плодове и њена добра, ево, ми смо робови у њој, а њен обилан род иде краљевима које си поставио над нама због наших греха [...] а ми смо у великој невољи“ (Нем. 9:36, 37).

¹⁷ Да ли су Левити макар једном речју наговестили да је Јехова био неправедан када је дозволио да их све то снађе? Наравно да нису! Они су рекли: „Ти си праведан у свему што нас је снашло, јер ти си поступао верно, а ми смо чинили зло“ (Нем. 9:33). Ова молитва у којој нема ни трунке себичности закључена је свечаним обећањем да ће се народ убудуће држати Божјег закона. (Прочитати Немију 9:38; 10:29.) То обећање је било записано, а кнезови, Левити и свештеници, којих је укупно било 84, ставили су свој печат на тај документ (Нем. 10:1-27).

18, 19. (а) Шта треба да радимо да бисмо ушли у Божји нови свет? (б) За шта и даље треба да се молимо и зашто?

¹⁸ Да бисмо били особе какве Јехова жели у свом праведном новом свету, и нама су потребни његови савети и опомене. Апостол Павле је поставио следеће питање: „Ког сина отац не укорава?“ (Јевр. 12:7). Колико смо спремни да нас Јехова обликује видеће се по томе да ли прихватамо његове савете и да ли настављамо да му верно служимо. А уколико починимо неки озбиљан грех, можемо бити сигурни да ће нам Јехова опростити ако се истински покајемо и понизно прихватимо опомене.

¹⁹ Јехова ће у блиској будућности учинити нешто чиме ће још више прославити своје име него кад је избавио Израелце из Египта (Језек. 38:23). И као што су Израелци ушли у Обећану земљу, тако ће и сви прави хришћани који остану верни Јехови ући у Божји праведни нови свет (2. Петр. 3:13). Зато немојмо престати да се молимо за то да се Божје славно име посвети. У следећем чланку ћемо говорити о још једној молитви која нам може помоћи да чинимо оно што је потребно да бисмо имали Божји благослов сада и у сву вечност.