1, 2. (a) Kako na ovce utiče kada se pastir dobro stara o njima? (b) Zašto su u Isusovo vreme mnogi bili kao ovce bez pastira?

KADA se pastir dobro stara o svojim ovcama, one napreduju. U jednom priručniku o uzgoju ovaca piše sledeće: „Ako čovek samo vodi stado na ispašu, a ne posvećuje mu pažnju, lako se može desiti da za nekoliko godina u svom stadu ima dosta bolesnih ovaca od kojih neće imati mnogo koristi.“ S druge strane, na ovce pozitivno utiče kada se pastir dobro brine o njima.

² Isto važi i za skupštinu. Kada se starešine kao duhovni pastiri savesno brinu o svakom članu Božjeg stada, onda to pozitivno utiče na celu skupštinu. Verovatno nam je poznato da se Isus sažalio na mnoštvo ljudi, jer su bili „izmučeni i rasejani kao ovce bez pastira“ (Mat. 9:36). Ali zašto su bili u takvom stanju? Zato što su oni koji su imali odgovornost da ih poučavaju o Božjem Zakonu bili grubi, sitničavi i licemerni. Izraelske verske vođe nisu pomagale članovima svog stada niti su brinule o njima, već su na njih stavljale „teške terete“ (Mat. 23:4).

3. Šta starešine ne smeju zaboraviti budući da služe kao pastiri Božjeg stada?

³ Starešine služe kao pastiri i imaju veliku odgovornost. Stado o kojem brinu pripada Jehovi i Isusu, koji je za sebe rekao da je „dobri pastir“ (Jov. 10:11). Oni koji su deo Božjeg stada ’skupo su kupljeni‘ jer ih je Isus otkupio svojom ’dragocenom krvlju‘ (1. Kor. 6:20; 1. Petr. 1:18, 19). On ih toliko voli da je žrtvovao svoj život za njih. Starešine nikada ne smeju zaboraviti da njihovu pastirsku službu nadgleda Božji voljeni  Sin Isus Hrist, ’veliki pastir ovaca‘ (Jevr. 13:20).

4. O čemu će se govoriti u ovom članku?

⁴ Dakle, kako starešine treba da se ophode prema Božjem stadu? Biblija podstiče članove skupštine da ’budu poslušni onima‘ kojima je povereno da predvode skupštinu. S druge strane, ona savetuje starešine da ne ’gospodare nad onima koji su Božje vlasništvo‘ (Jevr. 13:17; pročitati 1. Petrovu 5:2, 3). S obzirom na to, kako starešine mogu predvoditi skupštinu i u isto vreme paziti da ne gospodare nad njom? Drugim rečima, kako mogu brinuti o potrebama svoje braće, a da ne pređu granice autoriteta koji im je Bog dao?

5. Šta nam reči iz Isaije 40:11 otkrivaju o Jehovi?

⁵ Prorok Isaija je rekao o Jehovi: „Kao pastir on će pasti svoje stado. Svojom rukom skupiće jaganjce, u nedrima će ih nositi. Dojilice će brižno voditi“ (Is. 40:11). Ove reči pokazuju da Jehova brine o potrebama svojih slugu koje su slabe i bespomoćne. Pastir dobro poznaje sve ovce u stadu i spreman je da im pomogne. Isto tako, Jehova poznaje potrebe članova skupštine i spremno im pruža neophodnu pomoć. Kao što pastir, kada je to neophodno, u naboru svoje haljine nosi jagnje koje je tek došlo na svet, tako i Jehova, „Otac milosrđa“, pomaže nama u nekim teškim situacijama. On će nas utešiti kada smo u nekoj teškoj kušnji ili u posebno teškim okolnostima (2. Kor. 1:3, 4).

6. Kako se starešine u svojoj pastirskoj službi mogu ugledati na Jehovu?

⁶ Starešine mogu mnogo toga naučiti od našeg nebeskog Oca. Poput Jehove, oni moraju prepoznati potrebe onih koji su deo Božjeg stada. Kada su dobro upoznati s problemima članova skupštine i kada znaju čemu treba odmah pokloniti pažnju, starešine mogu pružati odgovarajuće ohrabrenje i podršku (Posl. 27:23). Zato je neophodno da imaju dobru komunikaciju sa svojom braćom i sestrama. Ne zadirući u privatnost svojih suvernika, starešine poklanjaju pažnju onome što vide i čuju u skupštini i spremno ’pomažu onima koji su slabi‘ (Dela 20:35; 1. Sol. 4:11).

7. (a) U kakvom je stanju bio Božji narod u vreme proroka Jezekilja i Jeremije? (b) Šta možemo naučiti iz toga što je Jehova osudio pastire koji mu nisu bili verni?

⁷ Pogledajmo zašto je Bog u vreme proroka Jezekilja i Jeremije osudio neke pastire svog naroda. On ih je prekorio zato što nisu brinuli o njegovom stadu. Pošto nisu čuvali Božje stado, ono je bilo izloženo raznim opasnostima i ovce su se razbežale. Ti pastiri nisu hranili ovce, nego su ih iskorišćavali i ’pasli sami sebe‘ (Jezek. 34:7-10; Jer. 23:1). Ono što je Jehova rekao o tim pastirima može se s pravom primeniti na vođe u hrišćanskom svetu. Ali Jehovine reči ujedno ističu koliko je važno da se starešine savesno i dobro staraju o Jehovinom stadu.

8. Zašto je važno da se starešine ugledaju na Isusa kada pomažu drugima da koriguju svoje stavove?

⁸ Budući da su Jehovine sluge nesavršene, ponekad im se može desiti da ne razumeju u potpunosti šta Jehova očekuje od njih. Možda ne uspevaju da primene neki biblijski savet ili ne postupaju kao duhovno zreli ljudi. Kako  starešine tada treba da postupe? Treba da se ugledaju na Isusa. On je strpljivo pomagao svojim učenicima kada su bili zaokupljeni time ko će od njih biti najveći u Božjem Kraljevstvu. Isus nije izgubio strpljenje, već ih je i dalje poučavao i podsećao na to koliko je važno da budu ponizni (Luka 9:46-48; 22:24-27). Opravši im noge, pokazao im je kako na delu izgleda poniznost, što je osobina koja je preko potrebna starešinama. (Pročitati Jovana 13:12-15; 1. Petr. 2:21.)

9. Koji je savet Isus dao svojim učenicima?

⁹ Isusovo gledište o odgovornostima pastira Božjeg stada znatno se razlikovalo od gledišta koje su jednom prilikom izneli apostoli Jakov i Jovan. Njih dvojica su hteli da obezbede sebi istaknuta mesta u Božjem Kraljevstvu. Ali Isus ih je ispravio rekavši: „Znate da vladari gospodare narodima i velikaši ih drže pod svojom vlašću. A među vama neka ne bude tako. Nego ko hoće da bude velik među vama, neka vam bude sluga“ (Mat. 20:25, 26). Ti apostoli su morali da se bore protiv sklonosti da ’gospodare‘ nad svojom braćom u veri i da ih ’drže pod svojom vlašću‘.

10. Šta Isus očekuje od starešina što se tiče odnosa prema stadu i kakav je primer u tom pogledu bio apostol Pavle?

¹⁰ Isus očekuje od starešina da se prema stadu ophode poput njega. Oni ne smeju gospodariti nad svojim suvernicima, već moraju biti spremni da im služe. Apostol Pavle je pokazivao takvu poniznost, što se vidi iz sledećih reči koje je uputio starešinama iz Efesa: „Vi znate kako sam se ponašao među vama sve vreme, od prvog dana kad sam kročio u Aziju. Robovao sam Gospodu sa svom poniznošću.“ Želeo je da te starešine gorljivo i ponizno pomažu drugima. Rekao im je: „U svemu sam vam pokazao da takvim napornim radom morate pomagati onima koji su slabi“ (Dela 20:18, 19, 35). Pavle je rekao hrišćanima u Korintu da nije gospodar njihove vere, već da je njihov saradnik koji im ponizno pomaže da radosno služe Bogu (2. Kor. 1:24). On je ponizno i marljivo služio Bogu i svojim suvernicima i zato je dobar primer za današnje starešine.

11, 12. Kako starešine mogu pomoći suverniku koji treba da donese neku odluku?

¹¹ Starešine moraju da se ’pri poučavanju čvrsto drže verne reči‘ (Titu 1:9). Ali to čine „u duhu blagosti“ (Gal. 6:1). Dobri duhovni pastiri ne prisiljavaju svoje suvernike da postupaju na određeni način, već nastoje da im pomognu da donose odluke na temelju svoje ljubavi prema Jehovi i njegovoj Reči. Na primer, kada pomažu bratu koji stoji pred nekom važnom odlukom, starešine će mu ukazati na specifična biblijska načela i možda će s njim razmotriti odgovarajući članak iz naše literature. Oni ga mogu podstaći da razmisli o tome kako ta odluka može uticati na njegov odnos s Jehovom. Pored toga, podsetiće ga na to koliko je važno da u molitvi traži Božje vođstvo pre nego što donese neku odluku (Posl. 3:5, 6). Nakon što sa svojim suvernikom razmotre takva pitanja, starešine će poštovati njegovo pravo da sam donese odluku (Rimlj. 14:1-4).

¹² Starešine treba da daju savete koji se zasnivaju isključivo na Bibliji. Zato je važno da se ispravno  služe njom i da se čvrsto drže onoga što u njoj piše. Tako se čuvaju od toga da na bilo koji način zloupotrebe svoj autoritet. Na kraju krajeva, stado ne pripada njima. Svako u skupštini pred Jehovom i Isusom snosi odgovornost za svoje odluke (Gal. 6:5, 7, 8).

13, 14. Na kojim poljima starešine moraju biti primer stadu?

¹³ Apostol Petar je podstakao starešine da ’ne gospodare nad onima koji su Božje vlasništvo‘, a zatim im je rekao da ’budu primer stadu‘ (1. Petr. 5:3). Kako starešine pružaju primer stadu? Pogledajmo dva uslova koja mora ispuniti brat koji „želi da služi kao nadglednik“. Kao prvo, mora da bude „razborit“. To znači da on dobro razume biblijska načela i zna da ih primeni u životu. U teškim situacijama ostaje smiren i dosta razmišlja pre nego što donese neku odluku. Kao drugo, on mora da „dobro upravlja svojim domom“. To znači da ako ima ženu i decu, mora biti uzoran suprug i otac, jer „ako neko ne zna da upravlja svojim domom, kako će se brinuti za Božju skupštinu“ (1. Tim. 3:1, 2, 4, 5). Kada članovi skupštine vide da starešine poseduju te osobine, oni imaju još više poverenja u njih.

¹⁴ Starešine pružaju primer svojim suvernicima i time što predvode u službi propovedanja. Isus je i u tom pogledu primer za nadglednike. Njemu je propovedanje dobre vesti o Kraljevstvu bilo veoma važno. Pokazao je svojim učenicima kako treba obavljati to delo (Mar. 1:38; Luka 8:1). Za braću i sestre je veoma ohrabrujuće kada sa starešinama idu u službu propovedanja, jer tada vide da starešine revno učestvuju u tom životovažnom delu i da vešto poučavaju druge. Kada su starešine revne i nastoje da propovedaju dobru vest uprkos tome što imaju mnogo obaveza, njihov primer podstiče sve u skupštini da pokazuju sličnu revnost. Starešine takođe pružaju primer suvernicima time što se pripremaju za sastanke i daju komentare na njima, kao i time što učestvuju u čišćenju i održavanju Dvorane Kraljevstva (Ef. 5:15, 16; pročitati Jevrejima 13:7).

15. Zašto starešine idu u pastirske posete?

¹⁵ Savestan pastir spremno pomaže ovcama koje su se povredile ili razbolele. Slično tome, neophodno je da starešine što pre pruže pomoć suvernicima koji imaju probleme ili im je potrebna duhovna pomoć. Premda je starijima i bolesnima možda potrebna  pomoć što se tiče njihovih fizičkih potreba, veoma je važno da i u duhovnom pogledu dobiju pomoć i ohrabrenje (1. Sol. 5:14). Mladi u skupštini se možda bore sa ’mladalačkim željama‘ i drugim izazovima (2. Tim. 2:22). Zato je važno da pastiri u skupštini povremeno posete one koji su deo Božjeg stada da bi bolje razumeli s kakvim se problemima bore i ohrabrili ih odgovarajućim mislima iz Božje Reči. Kada se takva pomoć pruža na vreme, mnogi problemi se mogu rešiti pre nego što prerastu u velike poteškoće.

16. Kako starešine pomažu članovima skupštine koji imaju poteškoće duhovne prirode?

¹⁶ Ali ponekad se problemi nagomilaju do te mere da predstavljaju opasnost po nečiji odnos s Jehovom. Šta tada treba učiniti? Jakov je u svojoj poslanici napisao sledeće: „Boluje li ko među vama? Neka pozove starešine iz skupštine, pa neka se oni mole za njega, mažući ga uljem u Jehovino ime. Molitva upućena s verom ozdraviće bolesnoga, i Jehova će ga podići. I ako je počinio grehe, biće mu oprošteno“ (Jak. 5:14, 15). Kada saznaju da neki član skupštine ima poteškoće duhovne prirode, starešine treba da mu spremno pomognu čak i ako im se on nije obratio za pomoć. U duhovnom pogledu starešine pružaju okrepu i ohrabrenje suvernicima kada se zajedno s njima mole Jehovi i kada ih podupiru u teškoćama. (Pročitati Isaiju 32:1, 2.)

17. Kako na Božje stado utiče to što starešine nastoje da postupaju poput „velikog pastira“?

¹⁷ U svemu što rade u okviru Jehovine organizacije, duhovni pastiri nastoje da postupaju poput „velikog pastira“, Isusa Hrista. Zahvaljujući pomoći starešina, Božje stado neprestano napreduje. Naravno, za sve to smo prvenstveno zahvalni našem veličanstvenom Pastiru Jehovi.