Пре једног века, милиони младих људи напустили су свој дом и кренули на бојиште. Захваћени таласом патриотизма, многи добровољци и војници су те 1914. одушевљено и радосно кренули у рат.

Међутим, убрзо се њихов ентузијазам претворио у ноћну мору. Нико није могао да предвиди да ће моћне војске бити приморане да више година проведу у блатњавим рововима Европе. У то време су тај рат људи називали Великим ратом. Данас нам је познатији као Први светски рат.

Кад је реч о жртвама, он је свакако био велики. Према неким проценама, убијено је око 10 милиона људи, а осакаћено око 20 милиона. Такође се каже да је овај рат настао због великих пропуста европских сила. Европски лидери нису успели да спрече да затегнути међународни односи прерасту у свеопшти сукоб. Можда је још важнија чињеница да је Први светски рат за собом оставио ожиљке који све до данас нису зарасли. С правом се може рећи да је заувек променио свет.

Први светски рат је избио због погрешних процена. Европски лидери су били „као у бунилу, несвесни да се свет налази на ивици провалије тог мирног лета 1914“, наводи се у једној књизи.

Након атентата на аустријског престолонаследника, све велике европске силе су се у року од месец дана нашле у рату који нису желеле. Неколико дана након избијања сукоба, тадашњем немачком канцелару је било упућено питање: „Како је до овога дошло?“ Он је на то тужно одговорио: „Ех, ко би то знао.“

Они који су донели кобне одлуке због којих је избио рат нису ни слутили које су могуће последице. Али војници у рововима су их убрзо на својој кожи осетили. Њихови државници су их изневерили, свештеници преварили, а генерали издали. На који начин?

Државници су обећавали да ће тај рат водити до новог и бољег света. Немачки канцелар је изјавио: „Боримо се за тековине наше мирнодопске индустрије, за наслеђе наших очева и нашу будућност.“ Амерички председник Вудро Вилсон је говорио да ће Први светски рат обезбедити демократију целом свету. Многи у Европи су сматрали да је то последњи сукоб којим ће се заувек окончати сви ратови. Међутим, сви су били у великој заблуди.

Свештеници су усхићено подржавали рат. Уместо да поучавају људе о Библији, они су их подстицали да се боре. Тотални рат је постао синоним за тоталну мржњу, а верски моћници су распиривали мржњу уместо да су је гасили. Они „нису могли, или боље речено, нису били вољни да хришћанску веру ставе испред своје нације“, наводи се у књизи A History of Christianity. „Зато је већина њих изједначила хришћанство с национализмом. Војници свих хришћанских деноминација били су подстицани да убијају једни друге у име свог Спаситеља.“

Генерали су обећавали брзу и лаку победу, али није било тако. Убрзо су се супарничке војске нашле на мртвој тачки. Дуго нису могле ни напред ни назад из својих ровова, што је било изузетно исцрпљујуће. Милиони војника су прошли кроз оно што је описано у Светској историји ратовања: „Типични војник [је] доживљавао овај рат врло мучно, долазећи до крајњих граница људске издржљивости.“ Упркос стравичним губицима, генерали су гурали своје људе на барикаде од бодљикавих жица, где су били изложени митраљеској ватри. Није ни чудо што су избијале побуне.

Како је Први светски рат утицао на друштво? Један ветеран је рекао: „Овај рат је [...] заувек променио ум и понашање читаве једне генерације.“ Заправо, крај рата значио је и распад многих царстава. Тај брутални рат је био увод у најкрвавији век у људској историји. Револуције и штрајкови су такорећи постали део свакодневице.

Зашто је овај рат из корена променио свет? Да ли је то била само једна страховита трагедија? Да ли се одговори тичу наше будућности?