С правом бисмо очекивали да је Божја Реч по много чему јединствена, а то Библија јесте. Милијарде Библија је одштампано на више стотина језика. Њена мудрост има моћ да направи боље људе. (Прочитајте 1. Солуњанима 2:13 и 2. Тимотеју 3:16.)

Знамо да је Библија, то јест Свето писмо, од Бога зато што тачно прориче будућност. То не може ниједан човек. Осмотримо, на пример, књигу пророка Исаије. У једној пећини близу Мртвог мора пронађен је један њен примерак, који датира више од сто година пре Исусовог рођења. У њој се каже да ће Вавилон постати ненастањено место. То се испунило много година након Исусове службе на земљи. (Прочитајте Исаију 13:19, 20 и 2. Петрову 1:20, 21.)

Њу је писало око 40 особа у периоду од око 1 600 година. Све што су они писали односило се на једну тему и због тога не постоје противречности. Како је то могуће? Бог је водио њихово писање. (Прочитајте 2. Самуилову 23:2.)

Бог се онима који су писали његову Реч најчешће обраћао путем анђела, визија и снова. Обично би у њихов ум ставио главну идеју, а затим допустио да они изаберу речи којима ће пренети његову поруку. (Прочитајте Откривење 1:1; 21:3-5.)