Teške situacije i te kako utiču na nas. Zaokupljaju naše misli, crpe nam snagu i utiču na naše gledište o životu. Davida, kralja drevnog Izraela, pritiskali su mnogi problemi. Kako se on borio s njima? Odgovor nalazimo u jednom dirljivom psalmu u kome je David rekao: „Glasom svojim Jehovu sam u pomoć zvao, glasom svojim Jehovi sam za milost vapio. Pred njim sam izlivao zabrinutost svoju, pred njim sam govorio o teskobi svojoj, kad je duh moj klonuo u meni. Ti si tada put moj znao.“ David je ponizno molio Boga za pomoć (Ps. 142:1-3).

U jednom drugom psalmu David je rekao: „Za jedno molim Jehovu, samo to tražim, da živim u domu Jehovinom sve dane života svoga, da bih zapažao dobrotu Jehovinu, i s cenjenjem gledao hram njegov“ (Ps. 27:4). Premda David nije bio Levit, možemo ga zamisliti kako stoji izvan dvorišta koje je okruživalo sveti šator, središte obožavanja istinitog Boga u to vreme. Davidovo srce je bilo prepuno zahvalnosti, pa je poželeo da tamo provede ostatak svog života i ’zapaža dobrotu Jehovinu‘.

Hebrejska reč koja je u Psalmu 27:4 prevedena kao ’dobrota‘ nosi misao o nečemu „što prija našem umu, osećanjima ili čulima“. David je cenio službu koja se obavljala u svetom šatoru. Dobro bi bilo da razmislimo o tome da li imamo stav poput Davida.

Danas ne postoji neko određeno mesto sa kog treba da pristupamo Jehovi. On ima svoj veliki duhovni hram — sveto uređenje na osnovu kog mu ljudi mogu služiti na ispravan način. * Ukoliko ’s cenjenjem gledamo‘ na to uređenje i mi ćemo moći da ’zapažamo Jehovinu dobrotu‘.

Podsetimo se kakva je bila svrha bakarnog oltara za žrtve paljenice koji je stajao na ulazu u sveti šator (Izl. 38:1, 2; 40:6). Taj oltar je predstavljao Božju spremnost da prihvati Isusov ljudski život kao otkupnu žrtvu (Jevr. 10:5-10). Razmislimo šta to znači za nas. Apostol Pavle je napisao: „Dok smo još bili neprijatelji, bili [smo] pomireni s Bogom smrću njegovog Sina“ (Rimlj. 5:10). Ako iskazujemo veru u Isusovu prolivenu krv, imaćemo Jehovino odobravanje i poverenje. Drugim rečima, bićemo Jehovini prijatelji. Saznaćemo šta znači biti ’blizak s Jehovom‘ (Ps. 25:14).

Pošto Jehova briše naše grehe, možemo uživati u ’vremenima okrepe koja dolaze od Jehove‘ (Dela 3:19). Našu situaciju možemo uporediti sa situacijom zatvorenika koji se kaje za ono što je počinio i iz korena menja svoj život dok čeka izvršenje smrtne kazne. Promene koje vidi kod njega podstiču milosrdnog sudiju da poništi smrtnu presudu. Možemo samo da zamislimo kakav je kamen pao sa srca tom zatvoreniku. Poput tog sudije, Jehova je milosrdan prema ljudima koji se kaju i poništava njihovu smrtnu kaznu.

David je takođe posmatrao kako se mnoštvo Izraelaca okuplja na mestu koje je Jehova izabrao kako bi slušali čitanje i  tumačenje Zakona. Gledao je i kako Leviti i sveštenici obavljaju svetu službu i kako se prinosi kd (Izl. 30:34-38; Br. 3:5-8; Pon. zak. 31:9-12). Ove odlike svete službe istinitom Bogu u drevnom Izraelu imaju i svoju savremenu paralelu.

I danas kao i u vreme Davida može se reći: „Kako je dobro i kako je divno kad braća žive zajedno u jedinstvu“ (Ps. 133:1). Broj Jehovinih slugu širom sveta raste (1. Petr. 2:17). Božja Reč se čita i objašnjava na našim sastancima. Jehova nam putem svoje organizacije obezbeđuje bogat program duhovne pouke. Imamo i obilje duhovne hrane u štampanom obliku namenjene ličnom i porodičnom proučavanju Biblije. Jedan član Vodećeg tela je izneo sledeće zapažanje: „Duboko razmišljam o značenju onoga što čitam u Jehovinoj Reči, istražujem i proučavam da bih je bolje razumeo. Sve to doprinosi tome da se svakog dana osećam kao duhovno bogat i zadovoljan čovek.“ Dakle, ’znanje može omileti tvojoj duši‘ (Posl. 2:10).

Jehova svakodnevno sluša molitve svojih slugu. Za njega su takve molitve poput miomirisnog kda (Ps. 141:2). Kako je lepo znati da Jehova Bog uživa kada mu se ponizno obraćamo u molitvi.

Mojsije se ovako molio: „Neka dobrota Jehove, Boga našega, bude nad nama, daj da uspe delo ruku naših“ (Ps. 90:17). Jehova će nas blagosloviti kada revno izvršavamo svoju službu (Posl. 10:22). Možda poučavamo nekoga biblijskoj istini, a može biti i da godinama istrajavamo u službi uprkos ravnodušnosti ljudi oko nas, slabom zdravlju, nečem što nas tišti ili progonstvu (1. Sol. 2:2). Pa ipak, sasvim sigurno primećujemo „dobrotu Jehovinu“ i svesni smo toga da je naš nebeski Otac veoma zadovoljan našim trudom.

„Jehova je deo nasledstva moga i čaše moje“, rekao je David. „Ti čvrsto držiš nasledstvo moje. Divno je ono što si mi u nasledstvo dao“ (Ps. 16:5, 6). David je bio zahvalan za svoj „deo nasledstva“, to jest za to što je bio u dobrom odnosu s Jehovom i što je imao čast da mu služi. Možda i mi poput Davida trpimo zbog nečega, ali zato imamo mnogo blagoslova u duhovnom pogledu. Zato nastavimo da uživamo u služenju Jehovi i uvek ’s cenjenjem gledajmo‘ na njegov duhovni hram!