1. Koji nam blagoslovi od Jehove pomažu da budemo srećni?

JEHOVA želi da budemo srećni i zato nam pruža mnogo toga što nas raduje. Pre svega, dao nam je život i privukao nas je k sebi. Zato je na mestu da ga svojim načinom života hvalimo (Ps. 144:15; Jov. 6:44). Jehova nam pruža dokaze da nas voli i pomaže nam da mu istrajno služimo (Jer. 31:3; 2. Kor. 4:16). Mi uživamo u duhovnom raju u kome imamo obilje duhovne hrane i podršku braće i sestara. Osim toga, nadamo se divnoj budućnosti.

2. Sa čim se bore neke Božje verne sluge?

² Ali uprkos svemu tome, neke Božje verne sluge imaju loše mišljenje o sebi. Možda smatraju da Jehova ne ceni ni njih ni ono što rade za njega. Onima kod kojih negativna osećanja ne jenjavaju, ’mnoge godine‘ ispunjene radošću izgledaju kao pusti snovi. Možda im se čini da u svom životu imaju mnogo mračnih dana (Prop. 11:8).

3. Zašto se kod nekih mogu pojaviti negativna osećanja?

³ Kod nekih se negativna osećanja mogu pojaviti zato što su se razočarali, razboleli ili zato što su ostarili (Ps. 71:9; Posl. 13:12; Prop. 7:7). Osim toga, svaki hrišćanin treba da bude svestan činjenice  da je srce varljivo i da nas može osuditi čak i kada je Bog zadovoljan nama i onim što radimo (Jer. 17:9; 1. Jov. 3:20). Ðavo neosnovano optužuje Božje sluge. A oni koji razmišljaju poput Satane mogu pokušati da nas zaraze gledištem kakvo je imao Elifas kada je rekao Jovu da smo mi bezvredni pred Jehovom. To je bila velika laž u to vreme, a i danas je tako (Jov 4:18, 19).

4. O čemu ćemo govoriti u ovom članku?

⁴ Jehova u svojoj Reči jasno kaže da će biti sa onima koji prolaze „dolinom guste tame“ (Ps. 23:4). On je s nama posredstvom svoje Reči. Ona „ima veliku snagu od Boga za rušenje onoga što je snažno utvrđeno“, uključujući i pogrešna shvatanja i negativne misli (2. Kor. 10:4, 5). Pogledajmo zato kako nam Božja Reč može pomoći da steknemo i sačuvamo pozitivno gledište o sebi. To će koristiti nama lično, a daće nam i neke ideje kako da ohrabrimo druge.

5. Na osnovu čega možemo razviti pozitivan stav prema sebi?

⁵ Apostol Pavle je govorio o nekim stvarima koje nam mogu pomoći da razvijamo pozitivan stav prema sebi i životu uopšte. On je hrišćanima u Korintu rekao: „Ispitujte da li ste u veri“ (2. Kor. 13:5). ’Vera‘ se u ovom kontekstu odnosi na sva hrišćanska verovanja zabeležena u Bibliji. Ako su naše reči i postupci u skladu s tim verovanjima, onda možemo reći da smo prošli ispit i da smo „u veri“. Naravno, ne možemo izabrati samo ono što se nama sviđa i po tome živeti. Naš život mora biti u skladu sa svim hrišćanskim učenjima (Jak. 2:10, 11).

6. Zašto treba da ispitamo ’da li smo u veri‘? (Videti sliku na početku članka.)

⁶ Možda se ustručavamo da ispitamo da li smo u veri, naročito ako mislimo da u nečemu grešimo. Ali daleko važnije od toga kako mi sebe vidimo jeste kako nas Jehova vidi, jer on zna mnogo više od nas (Is. 55:8, 9). On posmatra svoje sluge, ali ne da bi ih osudio, već da bi u njima pronašao dobre osobine i da bi im pomogao. Kada Božju Reč koristimo da bismo ispitali ’da li smo u veri‘, razumećemo šta Bog misli o nama. To će nam pomoći da shvatimo da ni u kom slučaju nismo bezvredni, već da smo dragoceni u Božjim očima. To bi moglo biti kao da smo sklonili zavese i pustili zrake sunca da uđu u mračnu sobu.

7. Kako nam mogu koristiti biblijski primeri vernih ljudi?

⁷ Jedan od načina da se preispitamo jeste da duboko razmišljamo o primerima vernih ljudi koji su zabeleženi u Bibliji. Svoja osećanja i svoje okolnosti uporedimo sa njihovim i razmislimo kako bismo se mi ponašali da smo bili u njihovoj koži. Pogledajmo sada tri primera koja će nam pokazati kako pomoću Biblije možemo potvrditi ’da smo u veri‘. To će nam takođe pomoći da razvijemo pozitivno gledište o sebi.

8, 9. (a) U kakvoj je situaciji bila siromašna udovica? (b) Koja je negativna osećanja možda imala?

⁸ Isus je u hramu u Jerusalimu posmatrao jednu siromašnu udovicu. Njen primer nam može pomoći da sačuvamo pozitivno gledište o sebi uprkos tome što ne možemo učiniti sve što bismo hteli. (Pročitati Luku 21:1-4.) Razmislimo na trenutak o njenim okolnostima. Ona je sigurno patila zato što je izgubila muža. Osim toga, živela  je u sredini u kojoj su verske vođe ’otimale imovinu udovicama‘ umesto da im pomažu, što joj je dodatno otežavalo život (Luka 20:47). Bila je toliko siromašna da je u hramsku kasicu mogla staviti tek toliko novca koliko jedan radnik zaradi za samo 15 minuta.

⁹ Pokušajmo da zamislimo kako se ta udovica osećala dok je ulazila u hramsko dvorište držeći u ruci ta dva novčića. Da li je razmišljala o tome koliko je to malo u poređenju sa onim što je davala dok joj je muž bio živ? Kada je videla kako drugi ubacuju velike priloge, da li joj je bilo neprijatno i da li je svoj prilog smatrala bezvrednim? Čak i ako se tako osećala, ona je ipak učinila sve što je mogla kako bi poduprla obožavanje istinitog Boga.

10. Na osnovu čega znamo da je Jehova cenio siromašnu udovicu?

¹⁰ Isus je rekao da je Jehova cenio i tu udovicu i njen prilog. Čak je rekao da je ona ’ubacila više od svih bogataša‘. Isus je skrenuo pažnju na njen prilog i pohvalio ju je. Oni koji su kasnije skupljali priloge, među kojima je bio i njen, sigurno nisu znali koliko su za Jehovu bila vredna ta dva novčića i koliko je cenio udovicu koja ih je dala. Pa ipak, najvažnije je bilo šta je Jehova mislio, a ne šta su drugi mislili. Nije čak bilo ni toliko važno šta je ona mislila o sebi. Možeš li pomoću ovog izveštaja proveriti da li si u veri?

11. Šta možemo naučiti na osnovu zapisa o siromašnoj udovici?

¹¹ Naše okolnosti možda direktno utiču na to šta možemo dati Jehovi. Neki zbog starosti ili zdravstvenih problema ne mogu učestvovati u službi propovedanja onoliko koliko bi hteli. Da li onda zbog toga treba da smatraju da nije toliko bitno da li će predati svoj izveštaj o službi propovedanja? Čak i oni koji su mlađi ili zdraviji možda smatraju da je njihov doprinos u službi propovedanja veoma mali. Ali na osnovu ovog  biblijskog zapisa vidimo da Jehova zapaža i ceni sve što činimo za njega, naročito ako naše okolnosti nisu idealne. Razmislimo o onome što smo činili za Jehovu tokom protekle godine. Da li je makar i jedan sat koji smo mu posvetili zahtevao od nas neku posebnu žrtvu? Ako jeste, onda možemo biti sigurni da Jehova ceni ono što smo tada učinili za njega. Kada poput siromašne udovice činimo za Jehovu sve što možemo, imamo čvrste razloge da smatramo da smo zaista „u veri“.

12-14. (a) S kakvim se osećanjima Ilija borio? (b) Šta je možda uzrokovalo takva osećanja?

¹² Prorok Ilija je bio odan Jehovi i imao je jaku veru. Ali u jednom trenutku je bio toliko razočaran da je molio Jehovu da ga pusti da umre, rekavši: „Dosta mi je! Jehova, uzmi moju dušu“ (1. Kralj. 19:4). Oni koji nikada nisu bili toliko očajni mogli bi reći da Ilija nije mislio ozbiljno i da su njegove reči jednostavno bile „nepromišljene“ (Jov 6:3). Ali on se zaista tako osećao. Međutim, Jehova ga nije kaznio zato što je poželeo da umre, već mu je pomogao.

¹³ Kako je Ilija uopšte dospeo u takvo stanje? On je neposredno pre toga u Izraelu učinio jedno čudo na osnovu kog je bilo očigledno da je Jehova istiniti Bog. Posle toga je pobijeno 450 Valovih proroka (1. Kralj. 18:37-40). Ilija se verovatno nadao da će se Božji narod vratiti obožavanju istinitog Boga, ali to se nije desilo. Zla kraljica Jezavelja je poručila Iliji da će ga ubiti. Strahujući za svoj život, Ilija je pobegao na jug preko Jude sve do pustinje, to jest nenaseljenog i negostoljubivog područja (1. Kralj. 19:2-4).

¹⁴ Sam sa svojim mislima, Ilija je očigledno smatrao da njegova proročka služba nije imala nikakvog smisla. Rekao je Jehovi: „Nisam ništa bolji od svojih praočeva.“ Mislio je da je bezvredan poput kostiju i pepela svojih predaka. Procenio je sebe prema sopstvenim merilima i došao je do zaključka da ga niko ne ceni, ni Jehova ni ljudi.

15. Kako je Jehova pokazao Iliji da ga i dalje ceni?

¹⁵ Ali Svemoćni Bog je imao drugačije mišljenje o Iliji. On ga je cenio i učinio je nešto da bi ga u to uverio. Jehova je poslao jednog anđela da ojača Iliju. Postarao se i za hranu i vodu, tako da je Ilija okrepljen time pešačio 40 dana sve do Horiva na jugu. Osim toga, Jehova mu je na ljubazan način pomogao da shvati da on nije jedini Izraelac koji mu je ostao veran. Vredno je spomenuti da mu je Jehova poverio još neke zadatke, koje je on prihvatio. Sve to što je Jehova učinio očigledno je pomoglo Iliji da se sa novom snagom vrati svojoj proročkoj službi (1. Kralj. 19:5-8, 15-19).

16. Kako nas Jehova podržava?

¹⁶ Ono što je Ilija doživeo može nam pomoći da ispitamo da li smo u veri i može nam pomoći da imamo pozitivno gledište o sebi. Kao prvo, razmislimo o tome kako nas Jehova podržava. Da li ti je možda neki njegov sluga, recimo starešina ili neki drugi zreli suvernik pomogao kada si se našao u nekoj teškoj situaciji? (Gal. 6:2). Da li su ti Biblija, naše publikacije ili skupštinski sastanci pomogli da osetiš kako se Jehova brine o tebi? Kada sledeći put doživiš tako nešto, razmisli od koga to zapravo dolazi i nemoj zaboraviti da se u molitvi zahvališ Jehovi (Ps. 121:1, 2).

17. Šta Jehova ceni kod svojih slugu?

 ¹⁷ Kao drugo, nemojmo zaboraviti da nas negativno razmišljanje može odvesti na pogrešan kolosek. Božje mišljenje o nama je jedino merodavno. (Pročitati Rimljanima 14:4.) Jehova veoma ceni što smo mu odani i verni. Naša vrednost u njegovim očima ne zavisi od toga šta smo sve učinili za njega. Vrlo je moguće da smo i mi, poput Ilije, učinili za Jehovu mnogo više nego što mislimo. Verovatno smo u skupštini nekome pomogli a da toga nismo ni svesni, a da i ne govorimo o ljudima koji su čuli za istinu zahvaljujući našem trudu.

18. Kakvu nam je čast Jehova iskazao i šta to dokazuje?

¹⁸ I kao treće, svaki zadatak koji dobijemo od Jehove treba da smatramo dokazom da je on zadovoljan nama (Jer. 20:11). Možda smo i mi, poput Ilije, obeshrabreni zato što izgleda da nemamo nekog uspeha u službi ili zato što ne možemo ostvariti neke duhovne ciljeve. Ali ipak imamo najveću čast koju neko može imati, a to je da propovedamo dobru vest i da nosimo Božje ime. Zato ostanimo verni Jehovi. Tako ćemo i mi, u nekom smislu, moći da se ’radujemo sa svojim gospodarem‘, kao što je to Isus rekao u jednom poređenju (Mat. 25:23).

19. U kakvoj je situaciji bio pisac 102. psalma?

¹⁹ Pisac 102. psalma je bio toliko fizički i psihički opterećen da je izgubio svaku nadu i potpuno je klonuo. Više nije imao snage da se bori sa svojim problemima (Ps. 102, uvod). Iz njegovih reči možemo videti koliko je bio obuzet svojim bolom i svojom usamljenošću (Ps. 102:3, 4, 6, 11). Smatrao je da ga je Jehova odbacio (Ps. 102:10).

20. Kako molitva može pomoći nekome ko se bori sa negativnim osećanjima?

²⁰ Kao što se vidi iz 102. psalma, čak i oni koji su u veri mogu toliko patiti da zbog toga jednostavno nisu u stanju da se usredsrede ni na šta drugo. Psalmista je za sebe rekao da je „kao ptica što sama na krovu stoji“, to jest kao da je sam na ovom svetu i da nema nikoga da mu pomogne (Ps. 102:7). Ali taj psalmista je i dalje mogao hvaliti Jehovu u molitvi. (Pročitati Psalam 102:19-21.) Ako se ikada nađemo u takvoj situaciji, izlijmo svoje srce Jehovi kao što je to psalmista uradio. Takve molitve nam mogu pomoći da se izborimo sa negativnim osećanjima. Jehova je obećao da će se ’obazreti na molitvu onih koji su bez ičega ostali‘ i da ’neće prezreti molitvu njihovu‘ (Ps. 102:17). Verujmo tim rečima.

21. Šta može pomoći nekome ko se bori sa negativnim osećanjima?

²¹ Na osnovu 102. psalma možemo videti i kako da pozitivno razmišljamo o sebi. Psalmista je uspeo da to učini tako što je počeo da razmišlja o svom odnosu sa Jehovom (Ps. 102:12, 27). Našao je utehu u saznanju da će Jehova uvek biti uz svoj narod i pomagati mu u kušnjama. Zato ako zbog problema trenutno ne možemo učiniti za Jehovu onoliko koliko bismo želeli, kažimo mu to u molitvi. Molimo se Jehovi da nam pruži olakšanje, ali i za to da se ’objavi njegovo ime‘ (Ps. 102:20, 21).

22. Kako svako od nas može ugoditi Jehovi?

²² Dakle, Božja Reč nam može pomoći da ispitamo da li smo u veri i da shvatimo da smo vredni u Jehovinim očima. Naravno, dokle god postoji ovaj zli svet nećemo moći da se oslobodimo svih negativnih osećanja ili obeshrabrenja. Ali svi mi možemo ugoditi Jehovi i dobiti večni život ako mu i dalje verno služimo (Mat. 24:13).