U BIBLIJI je zabeleženo dosta situacija u kojima su neki ljudi razderali svoju odeću. Današnjim čitaocima Biblije to izgleda čudno, ali Izraelci su tako izražavali jake emocije kao što su očaj, tuga, poniženje ili gnev.

Na primer, kada je Ruvim shvatio da je propao njegov plan da izbavi svog brata Josifa jer su ga druga braća prodala u ropstvo „razderao je svoje haljine“. Njihov otac Jakov je „razderao svoj ogrtač“ kada je poverovao da je Josifa rastrgla neka zver (Post. 37:18-35). Jov je „razderao svoj ogrtač“ kada je čuo da su mu sva deca poginula (Jov 1:18-20). Jedan glasnik se „razderanih haljina“ pojavio pred sveštenikom Ilijem da mu kaže da su Izraelci pretrpeli poraz, da su mu oba sina poginula i da je otet kovčeg istinitog Boga (1. Sam. 4:12-17). Kada je Josija čuo reči zapisane u knjizi Zakona i kada je shvatio koliko je njegov narod grešio, „razderao je svoje haljine“ (2. Kralj. 22:8-13).

Prvosveštenik Kajafa je na Isusovom suđenju „razderao svoje haljine“ kada je Isusove reči procenio kao hulu (Mat. 26:59-66). Rabinska tradicija je nalagala da svako ko čuje da se huli na Božje ime razdere svoju odeću. Međutim, prema jednom drugom rabinskom mišljenju, nastalom nakon uništenja hrama u Jerusalimu, „ko čuje da se huli na Božje ime ne treba da razdere svoju odeću, jer ako to bude radio njegova odeća će se ubrzo pretvoriti u dronjke“.

Naravno, to što je neko razderao svoju odeću pred Jehovom ništa nije vredelo ako iza toga nisu stajala iskrena osećanja. Zato je Jehova rekao svom narodu da razderu svoja srca, a ne haljine i da mu se vrate (Joilo 2:13).